Указ о потврђивању права својине Цетињском манастиру (1895)


МИ
НИКОЛА ПРВИ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
КЊАЗ И ГОСПОДАР
ЦРНЕ ГОРЕ


Наш славне успомене Претходник, Зетски Господар Иван Црнојевић, основавши на Цетињу манастир као столицу Зетских Митрополита, обдарио га је разним добрима, међу којима се налази и велики дио цетињскога поља.

Кроз зла времена, што су прелећела изнад српскога народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српског Владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов Крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископску столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држави.

Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на својини манастирској, засновала варош, која се све више развија; да сачувамо ову задужбину побожног Владаоца и тим да обезбједимо овоме манастиру опстанак, одлучили смо и наређујемо:

1. Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну манастирску касу са свим осталим приходима са манастирских земаља у цетињском пољу;

2. Да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање непокретних добара у Нашој држави, како би тим своју данашњу имаовину умножио, те и даље у будућности могао благотворно дјеловати у области Свете Православне Цркве и српскога народа.

Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини цетињскога манастира свето и неприкосновено.

Света цетињска Митрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром Иваном Црнојевићем дарованим и овим Нашим указом потврђеним.


У Нашој Престоници Цетињу на двадесетпети дан рођења Нашега Насљедника Књаза Данила, 1895.

НИКОЛАЙ.

Извори

  • „Глас Црногорца”, број 26/1895
Штампање