Удар на Луково је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Шетају се три добра јунака

0002    По равноме Кчеву каменоме,

0003    Једно ми је Машановић Станко

0004    Од госпоцке куће Вукотића,

0005    А друго је Крстовић Новаче,

0006    Треће јунак Павловићу Пеко

0007    Од крваве куће Николића,

0008    Шетају се, разговарају се,

0009    А све зборе о јаду турскоме,

0010    Ђе би њима могли ударити,

0011    јал’ се турски глава накидати

0012    И лијепи шићар уграбити.

0013    Но говори Павловићу Пеко:

0014    „Чујете ли, моја браћо драга!

0015    “Ја сам скоро у чету одио

0016    „Око б’јела Нишицкога града,

0017    “И лијепи шићар уводио,

0018    „Уводио на Луково овце,

0019    “Има пуно иљаду оваца,

0020    „Три стотине коња и говеди;

0021    “Код њих има четрдест Турака,

0022    „Све крвави љуца од Нишића.

0023    “Но су пусте у авлије овце,

0024    „У авлије око б’јелих кулах,

0025    “Мучно ће их бити отворити,

0026    „Јер су тврде куле и авлије,

0027    “Без јачи им удрит’ не смијемо.

0028    „Ланих се је окупила Жупа

0029    “И сва Ровца и двије Мораче,

0030    „Да ударе на равно Луково;

0031    “Бјеше војске пуно три хиљаде,

0032    „Па нијесу смјели ударити.

0033    “Но чујте ме, моја браћо драга!

0034    „Да скупимо Цуце и Бјелице

0035    “И крваве наше Озриниће,

0036    „Биће пуно иљада пушака,

0037    “Тадер ћемо лако ударити,

0038    „И бијеле овце дојавити.“

0039    Но говори Машановић Станко:

0040    „Не купимо Цуце ни Бјелице,

0041    “Нако само храбре Озриниће.

0042    „Ја се надам у Бога вишњега,

0043    “Да ћемо им лако ударити,

0044    „Бијеле им овце дојавити,

0045    “И Луково огњем изгорјети,

0046    „Да на њему не издижу овце.

0047    “То ће за нас бит’ веље поштење,

0048    „Ако би ни Бог и срећа дала,

0049    “Да Луково огњем изгоримо.„

0050    Како рекли, тако учинили.

0051    Пак једанак двије књиге пишу,

0052    Једну шаљу Богдановић-Машу

0053    У малено село Марковину,

0054    Овако га они поздравише:

0055    “Чујеш ли не, Богдановић-Машо,

0056    „Како ову бурмутију примиш,

0057    “Ти покупи твоје Марковљане,

0058    „Ајде с војском наврх Лигунара,

0059    “Јер смо диван шићар уводили,

0060    „Уводили на Луково овце.“

0061    Теке ону књигу оправили,

0062    Једанак су другу направили,

0063    Па је шаљу у Убле камене

0064    А на руке Гардашевић-Ристу:

0065    „Аранбашо, Гардашевић-Ристо,

0066    “Како ову бурмутију примиш,

0067    „Ти покупи све Гардашевиће,

0068    “Па не чекај наврх Лигунара,

0069    „Да идемо на равно Луково.“

0070    Како ситне књиге оправили,

0071    Једанак су на ноге скочили,

0072    Приправише лаке брашњенике,

0073    Сваки своје прикупи војнике,

0074    С војском дошли наврх Лигунара.

0075    Ту се ц’јела војска окупила,

0076    Окупила, па се пребројила,

0077    Има таман три стотине друга,

0078    Три стотине и више педесет.

0079    Па отолен војска окренула,

0080    Ето ти је зеленом планином,

0081    Докле дође у Будош планину;

0082    Будош тврди здраво прегазише,

0083    У Нишицко поље уљегоше,

0084    Накрај поља војска починула,

0085    Док је акшам ноћца наступила.

0086    Како мрче и западе сунце,

0087    Отолен се опет подигоше,

0088    У Нишицко поље угазише,

0089    Равно поље здраво пријеђоше,

0090    Док дођоше води Грачаници;

0091    Грачаницу воду прегазише,

0092    Па изишли на тврдо Куново.

0093    Ту је војска мало починула,

0094    Па говори Крстовић Новаче:

0095    „Пђе ћете, браћо, починути,

0096    “Е ћу поћи с три-четири друга,

0097    „Да уводим на Луково овце,

0098    “И да виђу има ли Турака.„

0099    Зове Новак Павловића Пека,

0100    И још шњиме три-четири друга,

0101    Отидоше да уводе овце.

0102    Кад дођоше на равно Луково,

0103    Обидоше куле и авлије,

0104    Дивно б’јеле уводише овце,

0105    Па одоше натраг у дружину.

0106    Кад дођоше међу своју војску,

0107    Тадер поче Новак говорити:

0108    “Чујете ли, моја браћо драга,

0109    „Један се је крдак одвојио

0110    “Подалеко мало од Лукова,

0111    „Б’јеле овце Ибричића Маша,

0112    “А код њих је Гано Машовићу.

0113    „Ја ћу узет’ шездесет момака,

0114    “Да ударим Гану Машовићу,

0115    „А ти ајде, Машановић-Станко,

0116    “И ето ти Гардашевић-Ристо

0117    „Са соколом Богдановић-Машом,

0118    “Па чујте ме, моја браћо драга,

0119    „док ударим Гану на торину,

0120    “Немој који од вас ударити.

0121    „Тек чујете мога џефердара,

0122    “Онда урте на бијеле куле.

0123    „Докле б’јеле куле опалите,

0124    “Ја ћу до вас овце дојавити,

0125    „И ту ћемо шићар смијешати.

0126    “Неколико војске одвојите,

0127    „Да ћерају плијен уз Трешњицу,

0128    “Ка ће систи у питому Жупу.

0129    „Двјеста ће се изабрати друга,

0130    “Да острага иду за плијеном,

0131    „Ако би не пристигли грађани,

0132    “Да бијемо боја жестокога,

0133    „Да срамотно данас не гинемо.“

0134    То рекоше, па се раздвојише.

0135    Узе Новак шездесет јунака

0136    И сокола Павловића Пека.

0137    Чим се двије војске раздвојише,

0138    Па једанак на Турке удрише,

0139    Тек је саба зора отворила,

0140    Ударише са свакоје стране,

0141    Поломише куле и авлије,

0142    И бијеле овце отворише;

0143    Куле пусте огњем запалише,

0144    Ма из кула утекоше Турци,

0145    Унесоше свијетло оружје.

0146    Црногорци овце одјавише,

0147    За њима се напуштили Турци.

0148    Ђе је срећа, ту је и несрећа,

0149    Не обрну уз Трешњицу војска,

0150    Но задрије у тврдо Куново,

0151    Ког би једва орах прелетио,

0152    А камо ли војска прегазила.

0153    Ту их силна поточ пристигнула

0154    Од крвава града Нишицкога,

0155    Пет стотина пјешца и коњика,

0156    Обиграше са свакоје стране.

0157    Ма се јадни Озринићи бране,

0158    Не даду се примаћи Турцима.

0159    Бише боја ц’јели дан до подне,

0160    Док уљегли у питому Жупу.

0161    Ту су врућег боја раздвојили,

0162    И крвави шићар угонили,

0163    Не могли их отети грађани.

0164    Скупише се јадни Озринићи,

0165    Скупише се, па се пребројише,

0166    Шест нађоше да су посјечени,

0167    А петнаест има рањеника.

0168    Ту крвави шићар дијелише,

0169    Аранбашам’ старјешину дали.

0170    Већ од тадар не издижу овце

0171    Да се шире по равном Лукову,

0172    Него оста пусто од Турака,

0173    И данас је у нашу границу,

0174    Све у здравље нашег господара,

0175    И његових храбрих Озринића.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Udar na Lukovo