Корисничке алатке

Алатке сајта


тимолеон

Тимолеон

Тимолеон (грч. Τιμολέων) (око 411—337. пре Хр.), грчки војсковођа и државник. Родом је са Коринта. Од 344. пре Христа до 337. пре Христа ослободио је Сицилију тирана и ратова. Након Дионове смрти Сиракузом су се смењивали тирани, укључујући а Дионизија Млађега и Хикету, а Картагињани су чекали погодну прилику да овладају острвом. Сиракужани су тражили да им Коринт помогне, а у помоћ им је дошао Тимолеон. Тимолеон је ослободио Сиракузу и онда ју је поново населио. Картагина је покушала са 70.000 војника да овлада острвом, али Тимолеон их је победио у бици на Кремису 341. пре Христа. Последње тиране Хикету, Мамерка и Хипона срушио је пре 337. пре Христа. Већина информација о Тимолеону потиче од античкога историчара Тимеја, који је био пристрасан и писао је у корист Тимолеона.1)

Убио је брата

У једној бици Тимолеонов брат Тимофан је командовао коњицом , био је рањен и пао је међу непријатеље. Један део другова му се разбежао, а само мали део је одолевао огромној маси. Тимолеон је тада спасио брата.2) После тога Коринћани су се бојали да би опет могли да изгубе град, ако их савезници издају. Због тога су изгласали да задрже 400 плаћеника и да их води Тимофан. Тимофан је одлучио да он буде тиран, па је без суђења погубио много угледних грађана.3) Тимолеон је покушао је да наговори брата да се одрекне лудих амбиција. Тимолеон је са два пријатеља отишао Тимофану да га моли да одустане од својих намера, али када се Тимофан наљутио на братове захтеве Тимолеон се повукао за корак и заплакао, а друга двојица су Тимофана пробола мачем.4) Диодор је писао да га је сам Тимолеон пробо мачем,5) а Непос је понављао Плутархову причу. Мајка је била љута на Тимолеона, јер је овај убио брата.6) Тада је он био одлучио да гладује до смрти, али пријатељи су га одговорили. Ипак одлучио је да живи даље од света. Одрекао се јавнога живота и дуго није чак ни долазио у град, него је луњао по пустим крајевима.7) Двадесет година ништа није подузимао.8)

Стање на Сицилији пре Тимолеона

Дион од Сицилије је био истерао тирана Дионизија Млађег.9) Диона су убили на превару, а они који су му помогли да се ослободи Сиракуза поделили су се између себе. У граду се смењивао један тиран за другим. Град су због мноштва невоља напуштали становници. Од остатка Сицилије један део је био доста уништен и ненастањен због ратова, а већину градова су држали различити варвари и војници. Дионизије Млађи је након 12 година изгнанства поново успоставио тираниду. Истакнутији и бољи људи су побегли владару Леонтина, Хикети. Заклели су му се и изабрали га за свог војсковођу. Хикета није био ништа бољи од тирана, али нису имали другога.10)

Сиракужани траже помоћ од Коринта

Дошли су и Картагињани са великом војском на Сицилију и чекали су погодну прилику. Сицилијански Грци су се препали и послали су 345. пре Христа изасланство у Грчку, тражили су да им Коринт помогне, јер не само да су веровали Коринту, него били су везани чињеницом да су Коринћани основали Сиракузу 735. пре Христа. Хикета је сам за себе желео тираниду, па је тајно одржавао састанке са Картагињанима. Ипак приликом слања изасланика у Коринт придружио се Сиракужанима. Надао се да ће Коринт одбити да им помогне, јер је Коринт тада био заузет. Хикета се надао да ће му у том случају Картагињани помоћи у борби против Дионизија Млађег и против Сиракужана.11)

Коринт шаље Тимолеона на челу експедиције

Срећом Коринћани нису били заузети, па су 344. пре Христа изгласали да помогну Сиракужанима. Тимолеона су одредили као заповедника експедиције.12) У помоћ Сиракузи кренуло је 7 коринћанских бродова, два из Коркире и један од Леукаде.13) На путу је Тимолеон чуо да је Хикета уз помоћ Картагињана победио у бици Дионизија Млађег и да се овај затворио у сиракушки акропољ на острву. Хикета је упозорио Картагињане да припазе да не би дошао Тимелеон, па су Картагињани послали 20 трирема у Региј.14) На броду су били и Хикетини изасланици, који су требали Тимолеону да кажу да бродове и војску пошаље натраг у Коринт, а да Тимолеон ако жели може да буде Хикетин саветник.15)

Тимолеон на превару прелази на Сицилију

Када се Тимолеон срео са Хикетом и комадантима Картагињана одлучио је да их превари. Рекао им је да ће слушати њихове заповести, али да жели да се предлози чују пред народом Регија.16) Био је то грчки град, који је био пријатељ обе стране. Док су тако сазвали скуштину Регија и затворили капије Коринћани су припремили своје бродове да пређу на Сицилију, а да Картагињани не буду тога свесни, све док не одмакну. Картагињани су били на скуштини ништа не сумњајући. Тимолеон је тада преваром успео да се пребаци на Сицилију.17) Пристали су у Тауроменију, где је валадар града био Андромах, отац историчара Тимеја. Андромах је дозволио Тимолеону да користи његов град као базу за операције,18) па су Картагињани запретили Андромаху да ће му разорити град.

Сумњичави Сицилијански Грци

Хикета се препао када је сазнао да је Тимолеон са Коринћанима на Сицилији. Град Сиракузу је држао Хикета, акропољ Дионизије Млађи, а Картагињани луку. Тимолеон је за сицилијанске Грке био мала нада, а нису били ни потпуно сигурни у њега, јер су имали већ раније лоших искустава са онима, који су заменили тиране. Дионов убица Калип и Фаракс показали су се гори од тирана.19) Сицилијанци се због лоших искустава након убиства Диона од Сицилије нису одазивали Тимолеоновим позивима.20) Народ Адрана је био подељен. Једни су позвали Хикету, а други Тимолеона. Хикета је дошао са 5.000 војника, а Тимолеон са 1.200. Тимелеон је искористио прилику док су Хикетини војници били у нереду и напао је и победио их. Око 300 Хикетиних војника је убијено, а 600 заробљено.21)

Почетни успеси

Након прве победе градови су почели да шаљу изасланике Тимолеону и да му се придружују.22) Тиранин Катане Мамерк постао му је савезник. Дионизије Млађи понудио је Тимолеону предају свога акропоља. Са Коринћанима Еуклеидом и Телемахом послао је 400 војника да узму акропољ од Дионизија. У акропољу је било много наоружања и намирница. Дионизије је предао и својих 2.000 војника и онда је отишао у Коринт.23) Тимолеон је 50 дана након искрцавања већ постигао успехе. Држао је акропољ од Сиракузе и послао је Дионизија у Коринт. Коринћани су му зато послали још 2.000 војника и 200 коњаника. 24) Међутим доспели су до Турија и нису даље могли морем до Сицилије због опасности од картагињанске флоте. Хикета је држао акропољ под опсадом и спречавао је да се довози храна.25)

Зузимање Ахрадине

Хикета је позвао картагињанског генерала Магона да му помогне. Магон је дошао са 150 бродова, искрцао је 60.000 војника. Током бројних ратова пре тога Картагињани никад нису могли да заузму Сиракузу, а тада им је Хикета предао град.26) Тимолеон је успевао да својим војницима опкољенима у сиракушком акропољу и оред свих стража шаље жито из Катане.27) Због тога су Магон и Хикета одлучили да заузму Катану. Када су Картагињани и Хикета отишли да нападну Катану Коринћани су напали из акропоља и заузели су сиракушку четврт звану Ахрадина.28) Био је то најјачи део Сиракузе. Ту су се снабдели и житом и новцем и одлучили су да бране Ахрадину. Повезали су акропољ са Ахрадином. Када су Магон и Хикета сазнали да је заузета Ахрадина они су се одмах вратили у Сиракузу необављена посла.29)

Долазак појачања и одлазак Картагињана

Коринћани су из Турија кренули копном преко Брутија. Морем нису смели, јер су се бојали картагињанских бродова. Дошли су све до Регија док је на мору владала велика олуја. Пошто их нико није ометао прешли су преко Месинског теснаца користећи трајекте и рибарске чамце.30) Када су прешли на Сицилију Тимолеон је уз њихову помоћ заузео Месану.31) Затим је са 4.000 војника кренуо на Сиракузу. Картагињански војсковођа Магон се препао да ће Грци из Хикетине војске прећи на Тимолеонову страну. Чуо је за разговоре плаћеника две стране, када су Грци са Тимолеонове стране указивали другим Грцима да Картагињанима не треба да верују. Говорили су им да Картагињани немају разлог да помажу Хикету, сем да сами заузму све.32) Иако је Магон имао много више војске ипак је одлучио да оде са Сицилије.33)

Заузима Сиракузу и поново је насељава

Ни након одласка Картагињана Хикета није предавао Сиракузу, па је Тимолеон поделио снаге. Напао је са три стране и поразио је Хикету, који се дао у бег.34) У бици ниједан Коринћанин није био ни убијен ни рањен. Тимолеонова слава није одјекнула само Сицилијом и Италијом, него и целом Грчком.35) Тимолеон је срушио акропољ, палате и гробове сиракушких тирана.36) На месту акропоља Тимолеон је изградио суд. У ратовима је страдало доста становништва, а доста је избегло од тиранске власти. Тимолеон и Сиракужани су одлучили да моле Коринћане да им пошаљу колонисте из Грчке. Објашљавали су да без становништва земља остаје необрађена, а очекује их и рат са Картагином.37) Коринћани су сакупили избегле Сиракужане и друге сицилијске Грке не само из Грчке, него и из Азије, а пошто их је било мало број су попунили и колонистима из Коринта и остатка Грчке. Када су сакупили 10.000 људи тада су отпловили за Сиракузу.38) Поред њих дшло је много људи из Италије и Сицилије У Сиракузу. Било их је 60.000. Тимолеон им је поделио земљу.39) Хикету је присилио да живи као приватна особа у Леонтини. Предао се и Лептин, који је владао Аполонојом и многим другим упориштима. Тимолеон га је поштедео и послао у Коринт.40)

Битка на Кримису 341. пре Христа

Картагињани су у Лилибај 341. пре Христа допремили 70.000 војника, 200 трирема. Поред тога имали су и 1.000 транспортних бродова, који су превозили жито, опсадне справе, машине, ратне кочије и другу ратну опрему.41) Циљ је био да се избаце новодошли Грци са Сицилије. Када су чули да њихов део Сицилије нападају Коринћани одмах су упутили војску под командом Хасдрубала и Хамилкара. Сиракужани су били преплашени због велике противничке војске, па се на оружје одазвало само 3.000 од много десетина хиљада. Са Тимолеоном је кренуло 4.000 плаћеника, али њих 1.000 бојало се сукоба па су се вратили у Сиракузу. Говорили су да је Тимолеон луд, јер са 5.000 пешака и 1.000 коњаника креће на војску од 70.000 војника.42)

Када се Тимолеон са војском попео на брдо угледао је како Картагињани прелазе реку Кримис. Приметио је да им река разбија поредак. Наредио је да коњаници нападну оне који су прешли реку пре него што поново успоставе поредак.43) Онда се спустио у равницу. На крилима је распоредио сицилијанске Грке, додавши им нешто плаћеника, а он сам је заузео центар. Коњаници нису могли да приђу Картагињанима, јер су их ометала бојне кочије. Онда је он спреда напао Картагињане, а коњици је одредио да нападне са бока.44) Картагињани су издржали први налет Грка због добрих оклопа. Када је дошло до борбе мачевима долазила је до изражаја већа вештина. Изненада је тада дошло до провале облака.45) Све се замрачило, падала је велика киша, све се претварало у муљ. Пошто су Картагињани били боље оклопљени муљ их је више ометао, а тунике су им биле добро натопљене водом и када би пали више се нису могли подићи, а врло лако се проклизавало. Грци су их лакше савладавали, јер их вода није толико ометала као Картагињане. Осим тога нарасла је и река Кримис, а многе бујице су се слевале са брда, па су Картагињани упадали. Грци су уништили први ред Картагињана од 400 војника, а главнина војске се дала у бег. Грци су их стизали и секли, а многе је и река однела. Картагињани су у својој војсци имали Ибере, Нумиђане и Либијце. Од 10.000 мртвих погинуло је тада 3.000 правих Картагињана.46) Грци су онда заузели и логор. Знали су да је ранг непријатеља био доста висок, јер је било много злата и сребра код оних који су погинули. 47)

Након победе над Картагињанима оставио је плаћенике да пљачкају непријатељску територију, а он сам се вртио у Сиракузу. Одмах је истерао 1.000 плаћеника, који су били дезертирали. Када су дошли у Италију у Брутијуму су били побијени на превару.48)

Хикетина смрт

Хикета и тиранин Катане Мамерк оформили су савез са Картагињанима и позивали су их да пошаљу војску ако не желе да заувек изгубе Сицилију.49) Гискон је 338. пре Христа дошао са 70 бродова, а у његовој војсци било је и грчких најамника. Било је то први пут да Картагињани користе грчке најамнике. У бици са њима страдало је 400 Тимолеонових најамника. У делу острва који је припадао Картагињанима у заседу су ухватили и плаћенике под командом Еутима.50) Тимолеон је 339. пре Христа заробио Хикету, његова сина Еуполема и заповедника коњице Еутима. Хикета и син су били убијени, а страдао је и Еутим јер је жестоко вређао Коринћане.51) Када се Тимолеон вратио Сиракужани су судили на јавном суђењу Хикетиној жени, ћеркама и пријатељима и све су их осудили на смрт. Плутарх сматра да је то била једна од најгорих ствари у Тимолеоновој каријери, јер је могао да спречи народ да убије те жене.52) Грађани су се светили због ранијих Хикетиних недела. Хикета је раније узео Дионову жену Арету, његову сестру Аристомаху и његовог сина, тада још дечака и живе их је бацио у море.53)

Пад преосталих тирана

Тимолеон је кренуо у поход против Мамерка до Катане. Ту га је победио, а у бици је страдало 2.000 непријатељских војника, од којих је било много Картагињана, које је Гискон послао Мамерку. Током 338. пре Христа склопио је споразум са Картагињанима, по коме Картагињани задржавају територију до реке Ликус и одричу се тирана. По споразуму сви који то желе могу да се преселе у Сиракузу са породицама и имовином. Очајни Мамерк је кренуо у Италију, намеравајући да наговори Луканију против Тимолеона. Мамеркови другови су се вратили и предали су Катану Тимолеону. Мамерк се склонио у Месану код тирана Хипона, али Тимолеон је опседао град. Хипона су ухватили када је покушавао да се укрца на брод. Месањани су онда пред школском децом у театру мучили и убили тирана Хипона. Мамерк се предао Тимолеону под условом да му суде у Сиракузи. Када се предао народ га је разапео на крст.54)

Тако је Тимолеон угасио тираније и зауставио ратове. Агригент и Гела су поново насељавани у то време.55) У осам година (344-337. пре Христа) ослободио је Сицилију тиранија и невоља. Кад је старио губио је вид и ослепио.56) Народ Сиракузе је изгласао да кад буду ишли у рат против странаца да ће их водити Коринћанин.57)

Литература


Timoleon

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Плутарх, Тимолеон 4
5)
Диодор 16.65.4
6) , 7)
Плутарх, Тимолеон 5
8)
Плутарх, Тимолеон 7
9) , 10)
Плутарх, Тимолеон 1
11)
Плутарх, Тимолеон 2
12)
Плутарх, Тимолеон 3
13)
Плутарх, Тимолеон 8
14) , 15)
Плутарх, Тимолеон 9
16) , 17) , 18)
Плутарх, Тимолеон 10
19)
Плутарх, Тимолеон 11
20) , 21)
Плутарх, Тимолеон 12
22) , 23)
Плутарх, Тимолеон 13
24)
Плутарх, Тимолеон 14
25)
Плутарх, Тимолеон 16
26)
Плутарх, Тимолеон 17
27) , 28) , 29)
Плутарх, Тимолеон 18
30)
Плутарх, Тимолеон 19
31) , 32) , 33)
Плутарх, Тимолеон 20
34) , 38) , 39)
Плутарх, Тимолеон 23
35)
Плутарх, Тимолеон 21
36) , 37)
Плутарх, Тимолеон 22
40)
Плутарх, Тимолеон 24
41) , 42)
Плутарх, Тимолеон 25
43) , 44)
Плутарх, Тимолеон 27
45) , 46)
Плутарх, Тимолеон 28
47)
Плутарх, Тимолеон 29
48) , 49) , 50)
Плутарх, Тимолеон 30
51)
Плутарх, Тимолеон 32
52) , 53)
Плутарх, Тимолеон 33
54)
Плутарх, Тимолеон 34
55)
Плутарх, Тимолеон 35
56)
Плутарх, Тимолеон 36
57)
Плутарх, Тимолеон 38
тимолеон.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 21:50