Стојан Јанковић и диздар од Удбине је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Валио се диздар од Удбине

0002    Својој кади, диздар-агиници:

0003    „Идем, кадо, на Косово равно

0004    Да доведем чете од каура,

0005    Да доведем Јанковић’ Стојана,

0006    И онога Смиљанић Илију,

0007    И онога Мандушића Вука

0008    И војводу Јанковић’ Завишу!”

0009    Пак он оде на Косово равно.

0010    Полетише два врана гаврана,

0011    Од Убаве, од водице ладне,

0012    Па падоше на Косово равно;

0013    Ту бејау на Косову равну

0014    И гледаше чуда свакојака.

0015    Полетише са Косова равна,

0016    У там’ лете под Удбина бела,

0017    Па падоше граду на бедеме;

0018    Крвава им крила до рамена

0019    И обадве ноге до колена,

0020    Оба кљуна до чарни очију.

0021    Видила их диздар-агиница,

0022    Пак их пита диздар-агиница:

0023    „Ој Бога вам, два врана гаврана,

0024    Нисте л’ јутрос на Косову били,

0025    Летите ли из далека врло?”

0026    Ал’ беседе два врана гаврана:

0027    „О кадуно, диздар-агинице,

0028    Ми летимо јутрос од Убаве,

0029    Од Убаве, од водице ладне,

0030    И били смо на Косову равну!”

0031    Ал’ беседи диздар-агиница:

0032    „Ој Бога вам, два врана гаврана,

0033    Кад сте били на Косову равну,

0034    Видисте ли диздар-агу мога,

0035    Иде л’ ага, води л’ много робље,

0036    Хоће л’ скоро у Удбина доћи

0037    И води ли Јанковић Стојана?

0038    Видисте ли од Удбине Зула,

0039    Од Удбине Зула барјактара,

0040    Носи л’ пуца Јанковић’ Завише

0041    И ђечерму Мандушића Вука?

0042    Видисте ли Комнен’ барјактара,

0043    Носи л’ барјак барјактар’ Николе,

0044    Вије ли се барјак над Комненом,

0045    Као што се вио над Николом?”

0046    Ал’ говоре два врана гаврана:

0047    „Мила кадо, диздар-агинице,

0048    Ради би ти и боље казати,

0049    Али боље и видили нисмо ─

0050    Не видисмо диздар’ од Удбине

0051    Да он иде и да води робље,

0052    Нит’ видисмо од Удбине Зула,

0053    Нит’ видисмо Комнен’ барјактара,

0054    Ни каквога турска поглавара,

0055    Већ видисмо Јанковић’ Стојана,

0056    У рукама бојно копље носи

0057    И на копљу диздареву главу,

0058    Страшно тера по Косову Турке.

0059    Сваје турска изгинула војска,

0060    Сам бејаше утекао Зуле,

0061    Утекао Зуле барјактару,

0062    За њим трчи влашче, момче младо,

0063    Он на коњу, а влашче пешице,

0064    Пак му коња за дизген ухвати.

0065    Ал’ повика из српске ордије,

0066    С десна крила војвода Стојане:

0067    ‚Побратиме, влашче, момче младо,

0068    Немој њему ништа учинити,

0069    Поткреши га с ногу до кољена,

0070    Па га пусти у Удбина бела

0071    Нек’ покаже диздар-агиници

0072    Да је био на ограшенију!’

0073    То је влашче за Бога примило,

0074    Не кте њему ништа учинити,

0075    Поткреса га с ногу до кољена

0076    И обадве руке до рамена,

0077    Оба ока из главе извади,

0078    Па га метну на коња витеза

0079    И пушта га у Удбина бела.

0080    Пак беседи барјактар Никола:

0081    ‚Иди, Зулу, у Удбина бела,

0082    Пак се вали диздар-агиници

0083    Да си био на Косову равном,

0084    И поздрави диздар-агиницу ─

0085    Сад ће доћи диздар од Удбина

0086    И довести три синџира робља!’

0087    Ако нама не верујеш, кадо,

0088    Сад ће доћи од Удбине Зуле,

0089    Зуле ће ти правије казати,

0090    Јер је био на ограшенију!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Stojan Jankovic i dizdar od Udbine