Стојан арамбаша и Мека буљубаша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Де седимо да се веселимо,

0002    А по тому песму да певамо

0003    Од истине за добре дружине!

0004    Подигла се до два побратима

0005    Кроз зелену гору Романију,

0006    Оба ћу ти по имену казат’:

0007    Једно јесте вуче горјаниче,

0008    А друго је гавран, тица црна.

0009    Вуче вије од дола до дола,

0010    Гавран гракти од бора до бора;

0011    Док завика вуче горјаниче:

0012    „Ево овде једна локва крви,

0013    Побратиме, на земљицу црну ─

0014    Ја не знадем, мили побратиме,

0015    Да л’ је крвца од [до]бра коњица

0016    Или ти је крвца од јунака!“

0017    А говори гавран, тица црна:

0018    „Побратиме, вуче горјаниче,

0019    Лако ти је познавати крвцу;

0020    Ти окуси једну капљу крви ─

0021    Ако буде крвца од коњица,

0022    Мирисаће зоби и сијеном,

0023    А буде ли од добра јунака,

0024    Мирисаће вином и дуваном!“

0025    Кад то чуо вуче горјаниче,

0026    Он окуси једну капљу крви,

0027    Па дозива гавран’ побратима:

0028    „Не мирише зоби ни сијеном,

0029    Већ мирише вином и дуваном!“

0030    Онда гавран побру одговара:

0031    „Послушај ме, мили побратиме,

0032    Иди, побро, од дола до дола,

0033    Ја ћу ићи од бора до бора,

0034    Да се људска наранимо меса,

0035    Јер сам једно чудо опазио,

0036    Побратиме, јуче око подне

0037    У Требевић, високу планину,

0038    Побратиме, више Сарајева,

0039    Побише се Турци и ускоци!

0040    Баш сам глед’о мојијем очима

0041    Кад заседе тридесет ускока,

0042    Пред њима је Стојан арамбаша,

0043    Заседоше у бусије тврде,

0044    Дочекаше Меку буљубашу

0045    И његова Јусуп-бајратара;

0046    Мека води шездесет Турака

0047    Да увати Стојан’ арамбашу,

0048    Који сече на комаде Турке

0049    Са Чкрлићи и Продрибабићи“.

0050    Ту ускоци Турке дочекаше,

0051    Млоге мртве земљи оборише,

0052    Покупише руво и оружје,

0053    Мртви доста понесоше глава,

0054    Па пођоше у Морачу тврду.

0055    Ускоцима отежаше главе,

0056    Мртве оне које задобише

0057    Кад су били повише Гласинца.

0058    Ту ускоци мало поседаше,

0059    Поседаше, те се одморише

0060    И ладне се воде напоише.

0061    Ускоци се слошки послушаше,

0062    Па се пењу јел’ма у врове,

0063    Повадише ноже племените,

0064    Уврв јела гране исекоше,

0065    Шиљасто им стабло оставише,

0066    А на стаблу главе пободоше

0067    Да чувају од ускока ст[р]ажу.

0068    То истина, вуче побратиме,

0069    Него ајде трагом да идемо

0070    Да се, брате, наранимо меса!

0071    Отале се побре подигоше,

0072    Вуче вије од дола до дола,

0073    Гавран гракти од бора до бора,

0074    Док дођоше планини Гласинцу.

0075    Ту су своје исе наодили

0076    Што ускоци њима оставише;

0077    Гавран вади очи од Турака,

0078    Неколико обалио глава,

0079    Те и вуку исе учинио.

0080    Ту ускоци добро шићарише

0081    И добра им срећа прискочила,

0082    Не погибе друга ниједнога;

0083    Весело су дошли у Морачу,

0084    Двије мртве донесоше главе ─

0085    Једна ј’ глава Меке буљубаше,

0086    А другај Јусуп-бајратара,

0087    Окапаше обје у Морачи.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Stojan arambasa i Meka buljubasa