Чл. 1. Српски радикалци организују се, на основу програма штампанога у 1. бр. „Самоуправе“, у самосталну друштвено-политичку странку, под именом „народна радикална странка“.

Чл. 2. Циљ је странке да ради на ширењу својих начела, остварењу свога програма и у опште да помаже материјални, умни и морални напредак српскога народа.

Чл. 3. Да би постигла свој циљ употребљаваће странка средства законита, културна и морална, и развијаће нарочито своју радњу у народној скупштини и општини, служећи се издавањем листова и књига, оснивањем читаоница и библиотека, држањем јавних зборова, предавања и сéлȃ, помагањем организовању произвођачких задруга и осталим што одговара истакнутом циљу.

Чл. 4. Члан народне радикалне странке може бити сваки српски грађанин и грађанка, који усвоје програм странке и подјамче се да ће радити на његовом остварењу.

Чл. 5. Чланови се уписују код свога месног одбора, а ако у њином месту месни одбор не постоји, уписују се код једнога од суседних одбора. Ко може бити примљен за члана, одлучује месни одбор.

Чл. 6. При уписивању члан даје неки добровољни прилог, а после улаже у друштвену касу месечни улог који не може бити мањи од пȏ динара, и увек плаћа за пола године у напред.

Признаница на плаћени улог важи као карта чланства. Чланство престаје чим карти истече рок.

Чл. 7. Сви чланови имају у свему подједнака права и дужности.

Сваки је члан дужан да ради на придобијању нових чланова, на ширењу дууштвених начела и остварењу друштвенога програма, а при изборима да гласа за кандидата странке. Сваки члан треба да држи бар један од листова, који су усвојени као органи странке. Сва остала издања странке, осим листова и повремених списа, чланови добијају у пола цене.

Сваки је члан морално одговоран за своја дела. Чланови су морално обвезани вршити решења странке и њених органа. Поједини чланови не могу радити ништа у име целе странке док немају за то нарочито овлашћење од главнога одбора. Чланови, који би радили против интереса странке, или иначе штетили њен углед, биће искључени из ове странке.

Кад члан због вршења партијских дужности пострада и изгуби ужитак, странка ће му, на представку дотичнога месног одбора, а према својим средствима, давати помоћ докле му буде потребна.

Чл. 8. Да би целокупан рад странке имао једно средиште и што складније ишао по једном плану и у једном правцу, бира се на главном годишњем скупу странке једно место које ће бити средиште странке. Ту ће бити главна друштвена каса, библиотека и архива. Ту ће се издавати и главни орган странке.

Чл. 9. Да рукује овим установама и у опште да руководи рад странке (у међама одређенога му делокруга у чл.10.), бира се на главном скупу странке један главни одбор од 10 чланова и 6 заменика. Сви они морају становати у месту које је главни скуп означио за средиште. Главни ће одбор изабрати из своје средине председника и остале часнике, и распоредиће потребан посао међу своје чланове.

Осим тога у састав главнога одбора улазе као равноправни чланови сви председници месних одбора, кад се десе у средишном месту, или место председника по један опуномоћени изасланик од свакога месног одбора.

У важнијим приликама дужан је главни одбор саслушавати мишљења месних одбора.

Чл. 10. Главни одбор извршује закључке главнога скупа, спрема за глав. скуп годишњи извештај о целокупном раду и стању странке, разрађује главна начелна питања и припрема предлоге који ће се изнети пред гл. скуп, рукује главном друштвеном касом, библиотеком, архивом и читаоницом; пази да се органи странке уређују у духу њених начела и њенога програма; одлучује који ће се списи штампати о трошку странке; води бригу да месни одбори тачно врше своје партијске дужности; расправља партијске спорове између месних одбора; разрешава месне одборе који би и после позива и опомене од стране главнога одбора радили противно начелима и интересима странке, и привремено, до првога месног скупа, поставља други одбор; на преставку меснога одбора проглашује за изскључене из странке оне чланове, који би својим радом штетили угледу странке (Овако искључени имају право писмене жалбе на главном скупу). Тако исто може главни одбор, у споразуму и по одлуци већине месних одбора, до главнога скупа странке, уклонити са дужности и поједине своје чланове.

У споразуму са дотичним месним одборима, а по потреби и са осталима, при чему је меродавно мишљење месних одбора, главни одбор истиче кандидате странке при изборима за народну скупштину.

Главни одбор скупља се свакога месеца један пут у редовну седницу — а по потреби може се на позив председника, или три члана, скупити и ванредно — где већа о свима текућим питањима, а свака три месеца чини општи преглед целокупног стања странке и ревизију клавне касе, библиотеке и остале имаовине којом рукује. Пуноважни су закључци главнога одбора кад је присутна проста већина чланова. На случај да у гл. одбору остане мање од 6 чланова, председник позива потребан број заменика по реду избора. Сва решења гл одбор доноси простом већином гласова, само при искључивању појединих чланова из странке и при разрешавању месних одбора тражи се да се две трећине чланова изјасне „за“. При равној подели гласова решава она страна на којој је председник.

Главни одбор одговара за своја дела непосредно главном скупу.

Чл. 11. Кад главни одбор, у договору са члановима странке из кога места, нађе да у том месту треба основати одбор, то позива чланове странке из тога места и из околине, да изаберу такав одбор привремено до првога меснога скупа, на коме ће се бирати месни одбор.

Чл. 12. Месни одбори састоје се из председника и 4—8 чланова, према величини и потреби места. Месни одбори сами бирају своје часнике.

Чл. 13. Месни одбори врше закључке главнога одбора и меснога скупа; уписују чланове странке; рукују месном касом, библиотеком и осталом месном друштвеном имаовином; раде на раширењу друштвених листова и књига, и у опште узимају иницијативу у свима пословима који иду на достижење циља, што га је странка себи поставила; мотре да сви чланови тачно врше своје партијске дужности, и чине преставке гл. одбору за искључење оних чланова који би радили против начела и интереса странке; служе као редовни дописни органи главном одбору.

Месни одбори састају се свакога месеца један пут у редовну седницу — а на позив председника или два члана могу се скупити и ванредно — где решавају о свима текућим својим пословима, а свака три месеца држе ревизију целе друштвене имаовине којом рукују, праве биланс о томе, као и бројни преглед чланова који су код њих записани, па о свему томе шаљу подробан извештај главном одбору.

Пуноважне су седнице месних одбора, на којима је присутно више од половине чланова. Своја решења месни одбори доносе простом већином гласова. Ако се гласови подједнако поделе решава она страна на којој је председник.

Месни одбори полажу рачуне пред месним скупом, али су директно одговорни глав. одбору.

Чл. 14. Месни одбори могу стајати међу собом у свези или непосредно преко својих председника, или посредно преко главнога одбора, но тако, да се месни одбори могу договарати непосредно и доносити пуноважна решења само о својим чисто месним стварима, у питањима пак која су од важности по целу странку, као што су питања о програму и зближењу и споразуму с другом којом странком, до говарања између појединих месних одбора морају ићи преко главнога одбора.

Чл. 15. Сви чланови уписани код једнога месног одбора састају се у одређене дане, два пут годишње (сваке пȏ године један пут) у месту где је одбор, или где је то пређашњи месни скуп назначио и сачињавају месни скуп. На месним скуповима имају још право говора и решавања по један опуномоћени посланик од свакога месног одбора и два изасланика од главнога одбора.

Месни скуп може се састати и ванредно кад то реши месни одбор или захте половина чланова уписаних код тога месног одбора.

Чл. 16. Месни скуп прегледа целокупну радњу меснога одбора, па или му издаје разрешницу, или, ако у раду одбора наиђе на неправилности или злоупотребе, одређује мере које ће се против њега предузети. Месни скуп одређује месни полугодишњи буџет, израђује формалне предлоге за главни скуп странке и у опште претреса и расправља сва важнија питања која буду стављена на дневни ред.

Чл. 17. Месни скуп увек одређује дан кад ће се састати идући месни скуп, као и предмете који ће доћи на дневни ред, но тако, да месни одбор, по одобрењу глав. одбора, може дневни ред по потреби попунити и новим предметима, објавив га на месец дана пре састанка меснога скупа.

Чл. 18. Месни скупови сами одређују свој пословни ред и бирају своје часнике, а своја решења доносе простом већином присутних чланова.

Чл. 19. Састав гл. годишњег скупа овакав је:

а) Месни скупови бирају између свих уписаних чланова код дотичнога месног одбора по једнога изасланика, ако је број уписаних чланова испод 50; двојицу на број од 50—100, а после по једнога на сваку стотину више.
б) Главни одбор шаље пет својих чланова, а сваки месни одбор по једнога свог одборника.

Сви изасланици имају једнака права.

Чл. 20. Главни скуп је врховни представник странке; он решава о изменама и допунама у програму странке — иницијативу имају: месни скупови, главни одбор и месни одбори преко својих изасланика, сви чланови главнога скупа, а тако исто мора се изнети пред гл. скуп на решавање и сваки предмет на коме би било потписано 50 чланова странке — расправља сва главна начелна питања; утврђује годишњи буџет главне касе, прегледа рад главнога одбора, па или му даје разрешницу, или ако нађе да је радио неправилно или чинио злоупотребе, казни га према величини погрешке или кривице, изјавом незадовољства, искључењем из странке, а по потреби подиже против њега парницу код земаљских судова, ако је гл. одбор оштетио странку материјално; одређује годишње средиште и бира на годину дана чланове гл. одбора.

Чл. 21. Главни скуп састаје се редовно сваке године у месту које је означио пређашњи глав. скуп, а по потреби, кад то захте гл. одбор или половина месних одбора, или једна трећина свију чланова странке, може се и ванредно састати гл. скуп.

На ванредни главни скуп долазе они исти изасланици који су били на последњем редовном гл. скупу.

Скуп сам одређује свој пословни ред и бира своје часнике, одређују је где ће се искупити идући гл. скуп странке, као и дневни ред његов, но тако, да га гл. одбор према потреби може и попунити, објавив га на месец дана пре гл. скупа. Пуноважно може решавати гл. скуп ако је у седници присутна проста већина чланова. Своја решења доноси гл. скуп простом већином гласова. При равној подели гласова решава она страна на којој је председник.

Чл. 22. Друштвена средства могу се употребити само на опште друштвене циљеве.

Чл. 23. Главном касом рукује гл. одбор, према буџету одобреном на гл. скупу странке, а месним касама рукују месни одбори, према буџету одобреном на месним скуповима.

Чл. 24. Сваки члан плаћа своје редовне улоге у касу онога месног одбора где је уписан за члана.

Чл. 25. Једна трећина од редовних улога код месних одбора остаје месним одборима за њихове месне потребе, а две трећине дужни су месни одбори свака три месеца слати у главну друштвену касу.

Чл. 26. Ванредни новчани прилози, поклони и добитци од приређених села, беседа или иначе удешенога скупљања прилога, па било да то скупља какав одбор месни, или поједини чланови странке, половина чистога прихода остаје месном одбору (или појединцима) да је по договору с глав. одбором употреби на какав хуманитарни месни или општи циљ, а друга половина шаље се одмах у главну касу.

Чл. 27. Нико не може у име странке купити никакве прилоге без нарочитога овлашћења гл. одбора. Главни одбор може изузетно допустити каквом месном одбору или појединим члановима странке да у име странке купе прилоге и приређују беседе, од којих ће сва чиста добит ићи на какве хуманитарне циљеве.

Чл. 28. Сва чиста добит од листова и списа што их буде издавала странка иде у главну касу, одакле се попуњава и дефицит ако га буде око издања странке.

Чл. 29. У случају потребе гл. одбор дужан је помоћи новчано појединим месним одборима, а тако и ови главноме.

Чл. 30. Као органи странке рачунаће се само они које гл. скуп као такве усвоји, или их гл. одбор привремено до гл. скупа као такве призна.

Чл. 31. Код свакога органа странке биће по један редакциони одбор, изабран од гл. одбора, који ће водити бригу да се новине пишу у духу и начелима странке.

Чл. 32. Редакциони одбори стоје под контролом гл. одбора, који у случају потребе може изменити поједине чланове или и цео одбор редакциони.

Чл. 33. Редакционе рачуне и ред. касу прегледа гл. одбор свака три месеца и са чистом добити поступа као што наређује чл. 28. ових статута.

Чл. 34. До сазива гл. скупа странке склапа се у Београду привремени гл. одбор, а као политички орган странке усваја се „Самоуправа“.

Чл. 35. У случају да ова организација престане, са друштвеном имовином поступиће се по одлуци донесеној на последњем гл. скупу странке, за то нарочито сазваном.

Чл. 36. Ови статути важе од дана кад буду влашћу потврђени (чл. 8. и 9. закона о удружењима).

15. Новембра 1881 г.
Београд.

Г. Никола П. Пашић, инжињер, у име друштва „Српске радикалне странке“, поднео је Управи овој 15. прошлог месеца правила истога друштва на одобрење.

Усљед изложенога Управа вар. Београда спровела је поменута правила „Српске народне радикалне странке“ Господину Министру унутрашњих послова на одобрење и он је предписом од 20. пр. мес. П№.15.193. одговорио Управи ово; „Немајући шта приметити у наведеним правилима, што би противно било законским прописима, Министар унутрашњих дела, на основу члана 8. закона од 1. Априла ове год. о удружењима и зборовима одобрава правила друштва „Српске народне радикалне странке“.

О овом одобрењу управа извештава, у име поменутог друштва, г. Пашића с тим, да за овај извештај плати један динар таксе.

Управник
вар. Београда
Ж. М. Блазнавац.

(М. П.)

Секретар,
Мијаило Ковачевић.

• „Самоуправа”, бр. 144/1881 и 145/1881

Statuti Srpske narodne radikalne stranke (1881)