Корисничке алатке

Алатке сајта


сестра_филипа_маџарина_и_дауз_капиџија

Сестра Филипа Маџарина и Дауз капиџија

Сестра Филипа Маџарина и Дауз капиџија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Кулу гради Филип Маџарине

0002    У Будиму граду бијеломе,

0003    На бријегу спрам воде Дунава.

0004    Чудну кулу Филип оградио

0005    Да је таке ни у цара нема,

0006    Око куле силно троши благо –

0007    Не гради је чиме се куле граде,

0008    Но удара чудо и знамење

0009    Од костију коњски и јуначки,

0010    А темељ јој од тешка олова,

0011    Покрива је сребром бијелијем,

0012    А пенџере од сувога злата,

0013    У висину од седам тавана,

0014    У дужину стотину аришина,

0015    У ширину тридест и четири,

0016    Простро је свилом и кадивом;

0017    Око куле мермерли авлију,

0018    На авлији гвоздену капију,

0019    На капију алку од сто ока

0020    Попуњену срмом и бисером,

0021    Кад се алком у капију лупа,

0022    Сва се кула из темеља љуља;

0023    У авлију софе начинио,

0024    Простро их свилени ћилим’ма,

0025    Посадио лозе и цвијеће

0026    Да у ладу шједи и сеири,

0027    А да ружу бере и мирише.

0028    А каква је врх Будима кула –

0029    Кад огрије на истоку сунце

0030    И засјају цакла и покриво,

0031    Рекао би и заклео би се

0032    Да се рађа сунце из Будима,

0033    Да се Дунав зубљом претворио,

0034    Обасјала бутум Маџарија

0035    Од Дунава до мора сињега!

0036    То се чудо по свијету чуло,

0037    То зачуо султан у Стамболу,

0038    Па Филипу књигу оправио:

0039    ”О, Филипе, зенђил Маџарине,

0040    Ко је тебе изум допуштио

0041    Да ти градиш преко чуда куле

0042    На граници турској и каурској,

0043    Што је таке ни у мене нема?

0044    Да нијеси јунак на Крајину,

0045    Дворе бих ти огњем сапалио,

0046    О кули те жива објесио!

0047    Но тек примиш моје бурунтије,

0048    Да си брже мене у Стамболу,

0049    Да ми будеш војсци ђенерале,

0050    Послушај ме, не погини лудо!”

0051    Када Филип књигу проучио,

0052    Књигу учи, а на њу се смије,

0053    Но је књигом о тле ударио,

0054    Те је гази чизмом и мамузом.

0055    Мало било, дуго не трајало,

0056    Ево султан другу исто пише:

0057    ”О, Филипе, бијесни јуначе,

0058    Да си брже мене у Стамболу,

0059    Послушај ме, не погини лудо!”

0060    Књигу учи Филип Маџарине,

0061    Уз књигу се гротом посм’јеива,

0062    Па је баци те је чизмом чепје.

0063    То потраја неколико дана,

0064    Ево царе трећу књигу пише:

0065    ”О, Филипе, луде ли си главе!

0066    Ако мене у Стамбол не дођеш,

0067    Кунем ти се сунцем и мјесецем,

0068    Покупићу силновиту војску,

0069    Те ћу твоје дворе поарати

0070    И живијем огњем изгорјети,

0071    А тебе ћу жива уватити,

0072    Жива ћу те на колац набити,

0073    Послушај ме, не погини лудо!”

0074    Кад Филипу така књига дође,

0075    Књигу учи, сузе пролијева.

0076    Гледала га сестра Анђелија,

0077    Па је своме брату говорила:

0078    ”О, мој брате, Филип Маџарине,

0079    Отклен те је књига допанула,

0080    Те је тако пуста жалостива?

0081    Бог г’ убио ко је накитио,

0082    А јунака који је донио.

0083    А крајину оклен долазила –

0084    Прије су ти књиге долазиле,

0085    Али тако н’јесу жалостиве!

0086    Ако те је млада оставила,

0087    Бољом ћемо тебе оженити,

0088    Бољом цуром од соја бољега;

0089    Ако ти је књига од мегдана,

0090    Те је тебе жао погинути,

0091    Ја ћу за те на мегдан изићи!”

0092    А Филип ми сеји проговара:

0093    ”Није мене цура оставила,

0094    Нити ми је књига од мегдана,

0095    Него ме је књига допанула

0096    Да ја идем на цареву војску

0097    Без промјене за девет година;

0098    Па бих и то лако прегорио,

0099    Ал’ не могу моје б’јеле куле,

0100    Ни толико цура чекат’ неће,

0101    Нити тебе, моје миле сеје –

0102    Остаће ми моји двори пусти,

0103    Па ће ми их когођ поробити,

0104    Тебе, моју сеју, заробити,

0105    Сам сам, сејо, од мушкије главе!”

0106    Анђелија брату проговара:

0107    ”Ти не жали мене, твоје секе,

0108    Него дворе, па и твоју главу –

0109    Ја ћу за те на цареву војску!

0110    Дај ти мени одијело твоје,

0111    Па оружје и коња зеленка

0112    И о пасу сабљу маџаркињу,

0113    На којој се твоје име пише

0114    У крвава слова и намјену,

0115    Златан прстен са руке деснице

0116    У кому је име баба мога,

0117    А на главу крило и челенку!”

0118    Кад је Филип сеју саслушао,

0119    Даде сестри све што је искала,

0120    А ђевојка срца јуначкога

0121    Пође плести косу на делинску,

0122    А подбрија као челебинску,

0123    Обуче се и опусати се,

0124    Па отиде у шикли одају,

0125    Стаде Анђа спрама огледала,

0126    Те је сама собом говорила:

0127    ”Боже мили, ко би помислио

0128    Да сам млада Анђа Маџаркиња!”

0129    Па појаха свог коња зеленка,

0130    Па Филипу с коња говорила:

0131    ”Збогом, брате од оца и мајке,

0132    Немој ми се бојат’ ал’ страшити,

0133    Бог ће мени бити на помоћи!”

0134    Јошт Анђуша брату говораше:

0135    ”Немој ми се, брате оженити

0136    Пређе нег’ се, ако Бога да, вратим!”

0137    То изрече, коња ошинула,

0138    Па полеће пољем зеленијем,

0139    Фатила се гора и планина,

0140    Куд гођ ишла, у Стамбол је сишла,

0141    Право иде царевој капији,

0142    Без изума у двор улазила,

0143    Па отиде цару уодају,

0144    Капу скида, до земље се свија,

0145    Дванаест се пута преклонила

0146    Док царевој приступила руци,

0147    Целива му руку и кољено

0148    И саџаду цару под чизмама.

0149    Кад је виђе царе господаре:

0150    ”Добро дош’о, Филип Маџарине,

0151    Што те питам да ми право кажеш –

0152    Што не дође на два прва писма?”

0153    Анђа мудра, родила је мајка,

0154    Па овако цру проговара:

0155    ”Султан-царе, огријано сунце,

0156    Нијесам ти мог’о прије доћи,

0157    Е сам себе јунак оженио,

0158    А удао сестру Анжелију!” –

0159    ”Бе, аферим, Филип Маџарине,

0160    Бе, аферим и ко те родио!”

0161    Па је царе на војску опрема,

0162    Учини је пред војском бимбашом.

0163    Иде Анђа на цареву војску,

0164    Војевала како мушка глава:

0165    Ђе гођ цура с војском ударала,

0166    Би ње мегдан и њено јунаштво,

0167    Многе цару односила главе,

0168    Силно робље и танке робиње;

0169    Цар ђевојци изобилне даре,

0170    Перјанице, сабље и нишане.

0171    Тако било за девет година,

0172    А девета кад се напунила,

0173    Пошетала цару у одају

0174    Да јој даде изум са алалом –

0175    Отпусти је царе господаре.

0176    Шета Анђа по Стамболу граду,

0177    Те сеири стојна Цариграда.

0178    Лоша срећа нанијела Анђу

0179    На некакву воду у Стамболу,

0180    Те с’ умила и воде напила,

0181    Над водом се Анђа огледала

0182    И сама је собом говорила:

0183    ”Лишце моје, лијепо ли си ми,

0184    Благо мајци која те родила,

0185    А јунаку који те изљуби –

0186    Дивна л’ ће се наљубити лишца!”

0187    Па извади обје своје дојке

0188    И дојкама била говорила:

0189    ”Дојке моје, бијеле ли сте ми,

0190    Благо оном суђеном јунаку

0191    Који ће се с вама забављати!”

0192    Она мисли нико је не чује,

0193    Ал’ је чуо царев капиџија,

0194    Па потече цару на дивану:

0195    ”Аман, царе, земље господаре,

0196    Није оно Филип Маџарине,

0197    Но је оно сестра Филипова –

0198    Јутроске је на водици била,

0199    Сама собом млада говорила:

0200    ,Лишце моје, лијепо ли си ми,

0201    Благо оном кој’ ће те љубити!’

0202    Па извади обје своје дојке,

0203    Те дојкама цура говорила:

0204    ,Дојке моје, бијеле ли сте ми,

0205    Благо оном суђеном јунаку

0206    Који ће се с вама забављати!’ ”

0207    Када царе зачу лакрдију,

0208    Он говори Дауз-капиџији:

0209    ”Каква сестра, луде ли си главе,

0210    Кад је мене с војском војевала,

0211    Доносила главе и робиње?

0212    Оно ти је главом Маџарине,

0213    Те војује ев’девет година,

0214    Ја га знадем ако ти не знадеш!”

0215    Вели цару Дауз капиџија:

0216    ”Ако оно не буде ђевојка,

0217    Твоја сабља, ево моје главе!”

0218    Шћаше царе да Дауз’ погуби,

0219    Ал’ му рече Дауз капиџија:

0220    ”Аман, царе, земље господаре,

0221    Немој мене сада погубити,

0222    Биће вакта и биће земана,

0223    Но ми подај дванаест момака

0224    И подај ми до дванаест коња,

0225    Све биране бољи од бољега,

0226    Да прескачу дванаест коњица –

0227    Ако буде Филип Маџарине,

0228    Прескочиће ка’ остали момци;

0229    Ако буде сестра Филипова,

0230    Неће цура ни два прескочити!”

0231    Цар му даде дванаест момака

0232    И дванаест коња седланика,

0233    Па одоше у поље зелено,

0234    Шњима зову цуру племениту.

0235    Споредаше све дванаест коња,

0236    Скачу момци, прескочит’ не могу,

0237    Неко про два, неко про четири,

0238    А петога нико не доскаче.

0239    Скочи Анђа трком јуначкијем,

0240    Те прескочи једанаест коња,

0241    А у седлу сједе двана’стему.

0242    То гледао царе од Стамбола,

0243    Шћаше чисто погубит’ Дауза.

0244    Моли му се Дауз капиџија:

0245    ”Немој, царе, земље господаре,

0246    Но ми подај дванаест момака,

0247    По избору ђе је који бољи,

0248    Да скакају скока јуначкога,

0249    Да бацају камена с рамена,

0250    Да стрељају на граду јабуку –

0251    Ако буде Филим Маџарине,

0252    Свије ће их скоком прескочити,

0253    С свијема камен одметнути

0254    И устр’јелит’ на граду јабуку;

0255    Ако л’буде сестра Филипова,

0256    Издаће је снага и мишица!”

0257    Цар му дава штоп је заискао.

0258    Избра Дауз дванаест момака

0259    И поведе Анђушу ђевојку,

0260    Отидоше пољу и ливади,

0261    Бацају се камена с рамена.

0262    Анђа их је свијех претурила

0263    Два аршина и три мушке педи,

0264    А прескочи скоком јуначкијем,

0265    Укоп’о би Муја и Алију,

0266    А погоди на граду јабуку,

0267    Не јунаштвом но срећом од Бога,

0268    Јер ђевојка невјешта гађању,

0269    Па омјери у страх џевердаром,

0270    Кад омаче, очима зажмури,

0271    Али Анђи Бог и срећа дала,

0272    Те погоди по среди јабуку.

0273    То гледао цар Отмановићу,

0274    Шћаше чисто згубити Дауза,

0275    Ал’ се Дауз моли и преклања:

0276    ”Аман, царе, огријано сунце,

0277    Немој моју одасјећи главу,

0278    Биће вакта и биће земана –

0279    Оно није Филип Маџарине,

0280    Него оно сестра Филипова,

0281    Ак’ не буде, ево моје главе!

0282    Но те молим, мој честити царе,

0283    Подај мене десет ћеса блага

0284    Да поведем сестру Филипову

0285    У чаршију, у нове дућане –

0286    Кад угледа дибу и кадифу,

0287    Цура ће се млада слакомити,

0288    Куповаће себи за дарове!”

0289    И на то је царе каил био,

0290    Даде њему десет ћеса блага.

0291    Ода Дауз с цуром у чаршију

0292    Од дућана једног до другога.

0293    Мисли Дауз да је луда Анђа,

0294    Ал’је Анђа мудра и паметна,

0295    Своме се је послу досјетила,

0296    Па говори царком капиџији:

0297    ”О, ђидијо, царска капиџијо,

0298    Куд ме водаш, мртва потурицо,

0299    Кроз дућане да купујем свилу,

0300    Ка да сам вјерена ђевојка!

0301    Кунем ти се, па ти вјеру давам,

0302    Ако ми се оканити нећеш,

0303    Мојом сабљом ошјећу ти главу!

0304    Но ме води у другу чаршију

0305    Ђе с’ продају ножи и анџари,

0306    Дуге пушке и од бедре ђорде,

0307    Да се данас набавим оружја,

0308    Питаће ме дома: Ђе си био

0309    И кога ли толико служио’

0310    Па нек’ се зна – Стамбол сам служио!”

0311    Препаде се Дауз капиџија,

0312    Одведе је у доњу чаршију.

0313    Када Анђа сагледа оружје,

0314    Пробирала што јој било драго,

0315    Па одоше цару на дивану.

0316    Када виђе цуру и Дауза

0317    И да виђе у цуре оружје,

0318    Шћаше чисто погубит’ Дауза.

0319    Моли му се Дауз капиџија:

0320    ”Аман, царе, огријано сунце,

0321    Немој моју одасјећи главу,

0322    Биће вакта и биће земана –

0323    Оно није Филип Маџарине,

0324    Но је оно сеја Филипова!

0325    НО ме баци у мрклу тавницу

0326    Знаћеш, царе, вјеруј, ђевојка је!”

0327    Баци Туре у мрачну тамницу,

0328    А говори младој Анђелији:

0329    ”На, Филипе, на ти, Маџарине,

0330    Ево тебе девет товара блага,

0331    Аилука за девет година,

0332    Вјерно си ме, сине, послужио!

0333    Сад ти ајде твоме завичају

0334    Да се младе наљубиш љубовце,

0335    А нагледаш сестре јединице,

0336    И ево ти девет пратиџија

0337    Да те прате до Будима твога!”

0338    Анђа се је цару поклонила,

0339    Ћириџијам’ млада проговара:

0340    ”Гон’те благо, млади ћириџије,

0341    Стигнућу вас јунак на зеленку!”

0342    Ћириџије коње ошинуше,

0343    А Анђа се цару повратила,

0344    Па бијеле дојке извадила

0345    И овако цару говорила:

0346    ”Виђи, царе њима не видио,

0347    Да ја н’јесам Филип Маџарине,

0348    Него главом сестра Филипова!”

0349    То му рече, низ кулу утече,

0350    Зеленку се баци на рамена,

0351    Па поћера за ћириџијама,

0352    Како кога цура достизаше,

0353    Са сабљом му главу одс’јецаше,

0354    Па кад је све посјекла млада,

0355    Ошинула коње пред собоме,

0356    Бјежи млада пољем и ћенаром.

0357    Тако ишла, задуго не било,

0358    Пушти царе Дауз-капиџију,

0359    За њом се је Дауз натурио

0360    На његовој брзој бедевији,

0361    За њом трче, а из грла виче:

0362    ”Стан’, ђевојко, Филипова сејо,

0363    Да си мене лани побјегнула,

0364    Данас бих те јуанк достигнуо!”

0365    Кад се Анђа на невољи нађе,

0366    Ошинула девет сеисана,

0367    А устегну својега зеленка.

0368    Стаде цура насред друма пута,

0369    Те на копљу дочека Турчина,

0370    Ал’ се Туре јунак догодило,

0371    На Анђу је копљем окренуо.

0372    Поломише копља убојита,

0373    Поломише, у траву бацише,

0374    За живо се гвожђе доватише,

0375    Један мава, други дочекује,

0376    Једно друго не мож’ да обрани.

0377    Поломише сабље од појаса,

0378    Поломише,м у трави бацише,

0379    За б’јеле се прси доватише,

0380    Те се носе пјеше по пољани,

0381    Носали се пуно по сахата.

0382    Ударио бијес на ђавола –

0383    Туре не да да га свали Анђа,

0384    Анђа неће да под Туром леже.

0385    Ал’ се Анђа љуто уморила,

0386    Па кад виђе да је погинула,

0387    Завикала у муци јуначкој:

0388    ”Ђе си, вило, моја посестримо,

0389    Вазда си ми у помоћи била,

0390    Данас си ме позаборавила –

0391    Помоз’ саде али икадаре!”

0392    Зачу Анђу посестрима вила,

0393    Бирдем чула, бирдем је познала,

0394    Па Анђуши слеће до мегдана,

0395    Од сабље је комад узимала,

0396    Те Дауза по грлу удрила –

0397    Клону Дауз, жалосна му мајка,

0398    Под ђевојком мејсто врх ђевојке!

0399    Па се с вилом у образ пољуби,

0400    Изљубила, вилу даровала,

0401    Па поћера девет коња блага,

0402    Дође здраво у Будиму граду.

0403    Сусрете је Филип Маџарине,

0404    Те завика из грла бијела:

0405    ”Благо мене јутрос и довијек!”

0406    Ал’ му Анђа са коња говори:

0407    ”О, Филипе, брате од матере,

0408    Царе ти је послао јабуку,

0409    Ево ми је коњу у зобницу!” –

0410    Метну Филип руку у зобницу -

0411    Кад извади од Дауза главу!

0412    Љуби Анђу међу очи црне,

0413    А и ја бих да сам туте био

0414    Од миља је сву ноћ прељубио!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Sestra Filipa Madzarina i Dauz kapidzija

сестра_филипа_маџарина_и_дауз_капиџија.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:31