Добро дошли на Српску енциклопедију

Секула се у змију претворио

Секула се у змију претворио је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Оправља се војевода Јанко,

0002    Оправља се на Косово равно,

0003    И он води Секулу нећака:

0004    Ал’ беседе сестре Секулине:

0005    „Ујко Јанко, немерено благо!

0006    „Ти не води Секулу нећака,

0007    „Секула је јошт нејако дете,

0008    „Да Секула не изгуби главу:

0009    „Секула је јединац у мајке.”

0010    Кад Секула речи разабрао,

0011    Љутито је Јанку говорио,

0012    „Ујко Јанко, немерено благо!

0013    „Ти не слушај моје миле сеје,

0014    „Већ ме води на Косово равно.”

0015    Оде јанко на Косово равно

0016    И одведе Секулу нећака.

0017    Кад су били код Кучева града,

0018    Код Кучева и код Браничева,

0019    Кучевкиње бело платно беле,

0020    Кучевкиње и Браничевкиње,

0021    Беседи им војевода Јанко:

0022    „Ој Бога вам, Кучевкиње младе,

0023    „Кучевкиње и Браничевкиње!

0024    „Дајте мени три аршина платна,

0025    „Да окрпим белога шатора,

0026    „Даћу вама три дуката жута.”

0027    Ал’ беседе Кучевкиње младе,

0028    Кучевкиње и Браничевкиње:

0029    „Војевода Сибињанин-Јанко!

0030    „Дај ти нама Секулу нећака,

0031    „Даћемо ти три шатора платна.”

0032    Беседи им војевода Јанко:

0033    „Не дам вама Секуле нећака

0034    „За Кучево ни за Браничево.”

0035    Кад то рече војевода Јанко,

0036    Расрде се Кучевкиње младе,

0037    Кучевкиње и Браничевкиње,

0038    Па беседе војеводи Јанку:

0039    „Кад нам не даш Секуле нећака,

0040    „Не дамо ти три аршина платна,

0041    „Већ га води на Косово равно,

0042    „Па га подај црним гавранов’ма,

0043    „Нек му они црне очи пију,

0044    „Очи пију, бело лице грде.”

0045    Оде Јанко на Косово равно.

0046    Кад стигоше на Косово равно,

0047    Разапеше те беле шаторе,

0048    Пак беседи војевода Јанко:

0049    „Сад на ноге, моји соколови,

0050    „Те чувајте страже од Турака,

0051    „А ја идем санак боравити.”

0052    Секула је Јанку беседио:

0053    „Ујко Јанко, немерено благо!

0054    „Сад ти идеш санак боравити,

0055    „А ја идем у тај Турски табор,

0056    „Створићу се змијом шестрокрилом,

0057    „Донећу ти цара честитога

0058    „У зубима, кано и сокола.

0059    „Кад устанеш, ујко и за санка,

0060    „Немој дати умље за безумље:

0061    „Ти не стрељај змију шестокрилу,

0062    „Већ ти стрељај сивога сокола.”

0063    Оде Јанко санак боравити,

0064    А Секула у тај Турски табор,

0065    Створио се змијом шестокрилом

0066    И донео цара честитога

0067    У зубима, кано и сокола,

0068    Шњиме паде Јанку на шатора,

0069    Сви јунаци виком повикаше:

0070    „Зло си лег’о, војевода Јанко!

0071    „Зло си лег’о, а горе устао!

0072    „Какво чудо на шатору твоме!”

0073    Ђипи Јанко на ноге јуначке,

0074    Па он узе ту злаћену стрелу,

0075    Па он мисли, на једно се смисли:

0076    „Зашт’ да стрељам сивога сокола,

0077    „Кад сам и сам рода соколова?

0078    „Волим стрељат’ змију шестокрилу.”

0079    Запе стрелу за златну тетиву,

0080    Па он стреља змију шестокрилу,

0081    Писну змија, упусти сокола,

0082    Змија паде на зелену траву,

0083    А соко се диже под облаке,

0084    Па одлети у тај Турски табор.

0085    Кад то виде војевода Јанко,

0086    Од љутине цикну, као гуја,

0087    Ал’ беседи Секула нећаче:

0088    „Ујко Јанко, немерено благо!

0089    „Нисам ли ти лепо говорио

0090    „Кад си пош’о санак боравити,

0091    „Да не дајеш умље за безумље,

0092    „Да не стрељаш змију шестокрилу,

0093    „Већ да стрељаш сивога сокола?”

0094    Пита њега војевода Јанко:

0095    „Слатко дете, Секула нећаче!

0096    „Можеш ли ми ране преболети?”─

0097    „Ујко Јанко, немерено благо,

0098    „Не могу ти ране преболети:

0099    „Већ кад мени судни часак дође,

0100    „Укопај ме на друму широку,

0101    „Да с’ наслушам трупка от коњица

0102    „И јаука од добри јунака.”

0103    То изусти, па душу испусти.

Друга верзија, текст пјесме

0001    Боже мили! Чуда великога !

0002    Кад с’ опрема од Сибиња Јанко,

0003    Опрема се на бој на Косово,

0004    Све поћера кљасто и слијепо,

0005    И нејако од седам година;

0006    Свог сестрића, Бановић-Секулу,

0007    Њега млада од дванаест љета,

0008    Оста њему девет сестреница,

0009    И десета остарила мајка,

0010    Више сина нема ниједнога

0011    До дијете Бановић-Секулу,

0012    Ал’ је мајка шћерма бесједила:

0013    „Ид’ те, јадне, девет кукавица!

0014    „Те молите свог мила ујака,

0015    „Не би ли вам брата поклонио,

0016    „Да не води њега у Косово.”

0017    Подиже се девет сестреница,

0018    Замолише свог мила ујака!

0019    „Молимо те, наш мио ујаче!

0020    „Поклони нам брата јединога,

0021    „Не води га млада у Косово,

0022    „Ми немамо брата ни једнога,

0023    „Него млада Бановић-Секулу;

0024    „Не остављај девет сестреница

0025    „Свијех девет младих кукавица,

0026    „Не остављај саморану мајку.”

0027    Ал’ то Јанко ништа не слушаше,

0028    Већ опрема дијете Секулу,

0029    Избира му коња по избору,

0030    А избира пусат по избору,

0031    Подиже се војска силовита

0032    И пред војском Бановић Секула,

0033    За њим приста девет сестреница,

0034    Па су тихо брату бесједиле:

0035    „Мио брате, Бановић-Секула!

0036    „Обрни се, да т’ оке видимо,

0037    „Да препочнем’ оке на јаглуке;

0038    „Кад се сестре брата поужеле,

0039    „Да видимо оке на јаглуке.”

0040    Јест нејачак Бановић Секула,

0041    Јест нејачак, али јесте мудар;

0042    Он окрете сивога сокола,

0043    Па сестрама тихо бесједио:

0044    „Видите ли, моје сестренице!

0045    „Ја виђите оке соколове,

0046    „Оваке су оке у Секуле.”

0047    Отален се војска подгинула,

0048    Прав’ одоше у поље Косово.

0049    [─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─]

0049    „Мој ујаче, од Сибиња Јанко!

0050    „Немој дати умље за безумље,

0051    „Цара ћу ти жива донијети

0052    „У зубима гује шестокриле.”

0053    [─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─]

0053    Цар се Турски сазда у сокола,

0054    Па одлеће небу под облаке,

0055    Припази га Бановић Секула,

0056    Па се сазда у шарену гују,

0057    Па одлеће небу под облаке,

0058    Те Турскога цара уватио,

0059    Донесе га Јанку на чадора,

0060    Стоји писка цара Сулемана,

0061    Стоји писка, како љуте гује.

0062    Јанко бјеше лег’о под чадором,

0063    Бјеше лег’о санак боравити,

0064    Кад се прену и очима виђе,

0065    Он дозива бан-деспота Ђура:

0066    „Богом брате, бан-деспоте Ђуро!

0067    „Да ви’ш, брате, чуда великога

0068    „На мојему бијелу чадору:

0069    „Уватила шестокрила гуја,

0070    „Уватила сивога сокола,

0071    „Пишти соко, како гуја љута;

0072    „Ил’ ћу бити гују, ил’ сокола?”

0073    Ал’ говори бан-деспоте Ђуро:

0074    „Зар не знадеш, од Сибиња Јанко,

0075    „Да ми јесмо гн’језда соколова,

0076    „А Турци су гн’језда гујињега?

0077    „Ури гују, не удри сокола.”

0078    Кад то зачу од Сибиња Јанко,

0079    Запе стр’јелу за златну тетиву,

0080    Те удари гују шестокрилу,

0081    Писну гуја, не пусти сокола;

0082    Другом запе стр’јелу тетиву,

0083    Те удара гују шестокрилу,

0084    Писну гуја, не пусти сокола;

0085    Трећом запе стр’јелу тетиву,

0086    Те удара гују шестокрилу,

0087    Писну гуја, упусти сокола;

0088    Гуја му се гаип учинила,

0089    А соко се диже под облаке.

0090    Мало време за тим постајало,

0091    Ал’ Секулу мало жива носе,

0092    Па говори Бановић Секула:

0093    „Мој ујаче, од Сибиња Јанко!

0094    „Нисам ли ти, јадан, бесједио:

0095    „ „Немој дати умље за безумље,

0096    „ „Цара ћу ти жива донијети

0097    „ „У зубима гује шестокриле?”

0098    Вели њему од Сибиња Јанко:

0099    „Мој сестрићу Бановић-Секула!

0100    „Мореш ли ми ране пребољети,

0101    „Да ти тражим од мора ећиме,

0102    „Да ти градим мекане мелеме?”

0103    Вели њему Бановић Секула:

0104    „Не могу ти, ујко, пребољети:

0105    „Што си гују једном ударио,

0106    „Десну си ми руку саломио;

0107    „Што си гују другом ударио,

0108    „Десну си ми ногу саломио;

0109    „Што си гују трећом ударио,

0110    „То си мене у срц’ ударио;

0111    „Већ м’ укопај, ујко, подалеко,

0112    „Подалеко у гори зеленој,

0113    „Да ми Турски коњи гроб не газе.”

0114    То изусти Бановић Секула,

0115    То изусти, а душу изпусти.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање