Р.А.Ф. БЕ 2ц (енгл. R.A.F. BE 2c), енглески двокрилни једномоторни авион са два члана посаде који се користио као бомбардер и извиђач у току Првог светског рата.

На почетку Првог светског рата авиони су искључиво служили као извиђачи који су пратили кретање непријатељских трупа и за корекцију артиљеријске ватре. На почетку рата Британија је имала авион који је пројектовао Едвард Буск 1912. године, а носио је ознаку БЕ (Блериот Експериментал) а заснивао се на Блерио систему управљања авионом. Почетком рата долази до вртоглавог развоја авијације па тако и до усавршавања и овог авиона. Напушта се Блериова концепција и авион се управља помоћу крилаца. Џефри де Хавиленд који у то време ради за британско ратно ваздухопловство приступа тоталном редизајну овог авиона тако да потпуно нови авион ознаке Р.А.Ф. БЕ 2ц 1915. године излази из фабрике и испоручује се Ратном ваздухопловству и Ратној морнарици. У оперативној употреби на првој линији фронта овај авион се користи у току 1916. и 1917. године, а после тога се користи као авион за обуку, везу или ноћни ловац. Служио је за патролирање морем и као противподморнички авион. Као ловац је успешно коришћен за борбу против Цепелина. У периоду од октобра до децембра 1916. овим авионом су Енглези оборили 5 Цепелина који су бомбардовали Енглеску у Првом светском рату.

У авионе Р.А.Ф. БЕ 2ц су уграђивани линијски осмоцилиндрични V-8 ваздухом хлађени мотори RAF 1a снаге од 90 KS. Вучна четворокрака дрвена елиса фиксног корака је била повезана са погонским мотором преко редуктора.

Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета (просторна дрвена решеткаста конструкција). Од челичних цеви је био направљен носач мотора, стајни трап и носач горњег крила а оплата је била углавном од импрегнираног платна. Само је кљун авиона, (мотор и носач мотора) био обложен лимом а горња површина трупа дрвеном лепенком. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Резервоар за гориво се налазио између мотора и кокпита а допунски резервоари су се налазили испод седишта пилота и стрелца.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и доњим крилима, ова крилца су међусобно била повезана крутом шипком. Крила су између себе била повезана са сваке стране са по два пара паралелних дрвених упорница аеродинамички обликованих. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са благим полукружним завршетком, с тим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Осе крила су биле управне на осу трупа авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени од дрвета пресвученог платном. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране су затезачима били везани за вертикални стабилизатор.

Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са крутом осовином и два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, а амортизери су били од гумених ужади.

• БЕ2а — Почетна производна верзија БЕ2. Изграђен у малом броју од краја 1912. године - још стандардни тип по избијању рата крајем 1914.
• БЕ2б — у основи исти као и „А”, за управљање користи крилца уместо деформације крила савијањем као ранији Блерио систем.
• БЕ2ц — тотално редизајнирана варијанта - у ствари нови авион.
• БЕ2д — у суштини „Ц” варијанта са дуплим командама, као и већи резервоар за гориво
• БЕ2е — коначна верзија, са новим крилима.
• БЕ2ф — БЕ2ц са БЕ2е крилима.
• БЕ2г — БЕ2д са БЕ2е крилима.

• Аустралија
• Белгија
• Естонија
• Грчка
• Холандија
• Јужна Африка
• Велика Британија
• САД
• Краљевина Србија

Почев од лета 1915. авион Р.А.Ф. БЕ 2ц је био стандардни извиђач и бомбардер у британском ваздухопловству и морнарици. Коришћен је на свим ратиштима где су учествовали Британци. На Солунском фронту коришћени су претежно у морнарици. Летели су над Дарданелима и Егејским морем као бомбардери и противподморнички авиони.

У српској авијатици постојао је један једини примерак овог авиона. Да би „извршила инспекцију о догађањима на југу Краљевине“ (Топлички устанак), Врховна команда 29. октобра 1917. шаље авион. Њиме пилотира наредник пилот ловац Синиша Стефановић студент технике, један од најбољих српских пилота тог доба са обавештајним официром капетаном Јованом Илићем. За овај лет је изабран авион Р.А.Ф. БЕ 2ц коме је била потребна кратка полетно слетна стаза, а уз то је имао довољно велики долет и носивост. Да би био што лакши са авиона су скинути наоружање и још неки делови опреме што је омогућило да се понесе што више корисног терета. Авион успешно прелеће линију фронта и упућује се ка Косанчићу. С обзиром на повећану полетну тежину, авион је имао нижи плафон лета па је пилот морао да обилази планине а не да их прелеће.

Међутим, не зна се због чега, они се спуштају код места Шилово, на врло непогодан терен и ударају у дрво. Остали су неповређени и запалили авион, па покушали да се сакрију. Али, наишла је потера и одвела их у нишку тврђаву у затвор. Капетан Илић је после саслушања стрељан, а, наводно његов, исказ против четника окупатор је штампао као брошуру и делио народу. Пилот Стефановић је пристао да у центру Ниша говори о „пропасти српске војске“. Бугари су истерали народ на трг, донели сто и на њега попели српског пилота. Уместо очекиваног, он је узвикнуо: „Не дајте се, браћо! Наша војска је близу“. Пао је изрешетан куршумима и избоден бајонетима. Посмртно је унапређен у чин потпоручника. Места где су сахрањени капетан Илић и пилот Стефановић остала су до данас непозната.

• Фарман Ф.40
• Доран АР.1/2
• Бреге 14

1. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
2. О. Петровић; Н.Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 1993. ISBN 86-901403-1-Х.
3. Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/442-r-a-f-be-2c
2. http://www.airwar.ru/enc/other1/be2c.html
3. https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.2
4. http://www.politika.rs/scc/clanak/11077/Prvi-avioni-nad-porobljenom-Srbijom
5. http://www.wwiaviation.com/british_2seaters1914.html
6. https://travelforaircraft.wordpress.com/2012/06/08/raf-be-2c-write/
7. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_raf_be2_dt.php

R.A.F. BE 2c