Црвоточан — избушен црвима, као црвљиво дрво.¹⁾

Црвољити — мрвити, ситнити, расипати смеће по кући.²⁾

Црвоња — 1.³⁾ прљав и запуштен човјек, 2.⁴⁾ луталица, човјек који не може да се скраси на једном мјесту.

Цревар — занатлија који се бави чишћењем, обрадом и конзервирањем црева домаћих животиња. Црева се касније употребљавају за израду кобасичарских и сухомеснатих производа.⁵⁾

Црквари — група људи на црквеној служби.⁶⁾

Цркотина — мртва („цркнута”) животиња, животињски леш.⁷⁾

Цријемуша — дивљи лук.⁸⁾

Црљен — црвен.⁹⁾

Црљено — црвено.¹⁰⁾

Црљив — са црвом у себи, црвљив, као црвљива јабука.¹¹⁾

Црњати се — црнити се (…зацрњао се у лицу…).¹²⁾

Црница — 1.¹³⁾ врста конопље, види и бјелица, 2.¹⁴⁾ врста крушке 3. врста земљишта.

Цртало — дио плуга, зарезује земљу испред рала (главног дијела плуга).¹⁵⁾

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Cr