Прав здрав - невин, без кривице.¹⁾

Правдати се - свађати се.²⁾

Право казивати - говорити истину.³⁾

Правитељство - држава,⁴⁾ влада, централна власт.⁵⁾

Праг - 1. простор око улаза у кућу 2.⁶⁾ каналић у који се сади поврће и кромпир.

Прајз - Прус.⁷⁾

Прангија - 1.⁸⁾ врста пушке кремењаче 2. петарда.

Пранђед - прађед, прадјед, прадеда.⁹⁾

Пракљача - дрвена направа за прање веша. Веш се ударао и рибао ради бољег прања.¹⁰⁾

Прасац - мужјак свиње.¹¹⁾

Пратар - фратар.¹²⁾

Працјеп - дио воловских кола.¹³⁾

Праћица - дио запрежних кола.¹⁴⁾

Праћке - дио на предњем дијелу запрежних кола.¹⁵⁾

Првачити - започети први са пјесмом, коју други онда прате.¹⁶⁾

Првак - 1.¹⁷⁾ човјек који првачи.

Првати - летјети, махати крилима.¹⁸⁾

Први глас - прво сазнање о нечему, кад се нешто први пута чује.¹⁹⁾

Прво - 1. број један, прије осталих 2.²⁰⁾ прије/пре („морам ићи прво него киша удари“). Види и попрво.

Првутати - правити први лет (птица).²¹⁾

Прдачити се - 1.²²⁾ одударати са неодговарајућим понашањем или одијелом 2.²³⁾ шегачити се, правити спрдњу.

Прдавац - врста гљиве.²⁴⁾

Прдекана - затвор.²⁵⁾

Прдекнити или прдекнути - јаче прднути.²⁶⁾

Прђати - прдити, прдјети/прдети.²⁷⁾

Пржина - 1.²⁸⁾ врста ситне пјесковите земље 2. велика врућина.

Пребеглица - бегунац, онај који је пребегао на непријатељску страну, издајник.²⁹⁾

Пребацити кључ - прокључати (вода, јело, и сл).³⁰⁾

Пребергати - претражити, прећи све.³¹⁾

Пребити - 1. истући 2.³²⁾ поломити („пребио сам држаље на коси“) 3. подмирити дугове размјеном.

Пребити коју - разговарати са неким, размјенити новости.³³⁾

Пребјег - човјек који је побјегао из једне државе у другу.³⁴⁾

Преболна - болест која се може пребољети.³⁵⁾

Пребортати - пребољети. Види и бортање.³⁶⁾

Превагнути или превагнити - претегнути, нагнути на једну страну као на ваги.³⁷⁾

Преваљен - преврнут, срушен.³⁸⁾

Преварбан - префарбан, обојан/обојен.³⁹⁾

Преварбати - префарбати, обојати/обојити.⁴⁰⁾

Превалити - преврнути, срушити.⁴¹⁾

Преватати - погрешно упрегнути коње, лијевог на десну страну и десног лијево.⁴²⁾

Превијача - машина за чишћење житарица превијавањем.⁴³⁾

Превијавање - одвајање нечисти од зрња житарица, машински или ручно уз помоћ вјетра. Ручно се то радило тако да се при вјетру нешто жита баци у зрак (ваздух) из посуде или сита/решета. Вјетар би однио лакшу нечист и прашину, а теже жито би се ухватило у посуду или сито/решето.⁴⁴⁾ („идемо превијавати/превијати жито“).

Превијати - очистити жито, пасуљ и сл. од нечисти.⁴⁵⁾

Превршено - без врхова стављике.⁴⁶⁾

Превршити - очистити врхове стабљике.⁴⁷⁾

Прегнати - превести, претјерати с једног мјеста на друго мјесто.⁴⁸⁾ Види и прећерати.

Прегонити - 1.⁴⁹⁾ претјеривати стоку на друго мјесто 2.⁵⁰⁾ увеличавати, претјеривати.

Прегонити се - супротстављати се, сучељавати се око нечега.⁵¹⁾

Прегорјети - 1.⁵²⁾ прежалити нешто или некога.

Прегрије - гријехови/грехови.⁵³⁾

Прегртати - превртати пепео, прашину и сл.⁵⁴⁾

Прегулити се - сломити се од посла, нарочито ако је човјек невичан послу.⁵⁵⁾

Предан - 1.⁵⁶⁾ пред зору, пред свитање. 2. посвећен нечему.

Преданити или преданути - предахнути, одморити се.⁵⁷⁾

Предобити - побједити/победити.⁵⁸⁾

Председатељ - председник.⁵⁹⁾

Предурати - издржати, претрпјети/претрпети.⁶⁰⁾ Види и дурати.

Пређа - опредена влакна конопље или лана. То се звало пртена пређа, за разлику од вунене пређе.⁶¹⁾

Пређе - прије/пре.⁶²⁾

Прежагати - пререзати жагом (пилом, тестером), претестерисати, препилити. Од жагати - пилити, тестерисати.⁶³⁾

Прежати - вребати, пазити, чекати прилику за акцију.⁶⁴⁾

Преживсти - преживјети. Од живсти - живјети.⁶⁵⁾

Презида - преградни зид.⁶⁶⁾

Презорити - презрети, бити превише зрело.⁶⁷⁾

Презути се - обути другу обућу.⁶⁸⁾

Преиспољан - освједочен, свима познат.⁶⁹⁾

Прекабулити - прежалити.⁷⁰⁾

Прекардашити - претјерати, превршити мјеру.⁷¹⁾

Преки комад - попречна гредица код дрвених зграда.⁷²⁾

Прекинити се или прекинути се - уморити се од тешког рада.⁷³⁾

Прекрижити - 1.⁷⁴⁾ поставити доње греде при градњи дрвене куће.⁷⁵⁾

Прекрмити - прехранити стоку крмом, тако да има доста до нове крме.⁷⁶⁾

Прекршити - 1.⁷⁷⁾ преломити. Види и кршити.

Прелада - прехлада.⁷⁸⁾

Прелађен - прехлађен.⁷⁹⁾

Преладити се - прехладити се.⁸⁰⁾

Прелиминар - припреме за закључење мира, предуговор.⁸¹⁾

Прелити - 1. излити из једног у друго 2.⁸²⁾ ићи по прелима.

Прело - скуп људи, обично млађих, на коме се преде вуна. Ту се пјевало, шалило и причало, а одржавано је обично по кућама.⁸³⁾

Прелећати - 1.⁸⁴⁾ прелетјети 2.⁸⁵⁾ брзо претрчати 3.⁸⁶⁾ прескочити 4.⁸⁷⁾ рећи нешто што не треба, изланути се.

Премакнути - подбацити, не родити.⁸⁸⁾

Премда или прем - иако.⁸⁹⁾

Премет - штап или конопац причвршћен изнад пећи, за сушење одјеће.⁹⁰⁾

Преметнити се - предомислити се.⁹¹⁾

Премикати - 1.⁹²⁾ исцрпити се глађу или болешћу 2.⁹³⁾ дозлогрдити.

Премизљив - избирљив при јелу.⁹⁴⁾

Премићур - старешина у селу или катуну.⁹⁵⁾

Пренђело - углавном труло.⁹⁶⁾

Преноћати - преноћити. Види и ноћати.⁹⁷⁾

Прео - преко нечега.⁹⁸⁾

Преобука - види преоблачило.⁹⁹⁾

Преодати - преходати, обићи доста ходањем.¹⁰⁰⁾

Преодјети се - пресвући се у другу одјећу.¹⁰¹⁾

Преоправити - промјенити одјећу да те не препознају.¹⁰²⁾

Преорица - узорана њива која се поново оре, а није била засијана. Након јесењег орања поново се оре у прољеће да би се повећао принос.¹⁰³⁾

Препасти се - уплашити се.¹⁰⁴⁾

Препека - ракија препеченица.¹⁰⁵⁾

Препелица - 1. птица 2.¹⁰⁶⁾ сијено скупљено ради утовара или плашћења, у уздужне редове.

Препети - 1.¹⁰⁷⁾ преживјети кризу или болест 2.¹⁰⁸⁾ притегнути каиш за једну или више рупа 3.¹⁰⁹⁾ завезати краву на непашени дио ливаде са опашеног.

Препињати - тешко живјети у сиромаштву.¹¹⁰⁾

Препишати - престићи некога, бити бољи у нечему.¹¹¹⁾

Препочинити - предахнути, накратко одморити.¹¹²⁾

Препрашити - поново прекопати али плитко (кукуруз и сл.)¹¹³⁾

Препредало - онај који понавља исту причу.¹¹⁴⁾

Препрвати - прелетјети. Од првати - летјети, махати крилима.¹¹⁵⁾

Преранак - 1.¹¹⁶⁾ стока остављена за расплод 2.¹¹⁷⁾ поврће засађено да би се добило сјеме од њега.

Преранити - прехранити. Од ранити - хранити.¹¹⁸⁾

Прерјечити се - посвађати се.¹¹⁹⁾

Преручити - истрести из једне посуде у другу.¹²⁰⁾

Пресамићен - пресавијен, због болести, глади и сл.¹²¹⁾

Пресврнити или пресврнути - пресавити, обично једно преко другога (пресврнити рукаве - савити доњи дио рукава на горњи, као код кошуље). Пресврнут - пресавијен.¹²²⁾

Преслица - дрвена направа за ручно предење вуне, кудјеље (куђеље) и др.¹²³⁾

Пресло - тања четвртаста гредица за огради између два ступца. На њу се усправно прибијају летве. Два пресла су између ступаца.¹²⁴⁾

Пресонтати или пресантати - увјерити некога да промијени мишљење, или уради нешто што раније није хтио.¹²⁵⁾

Престаљати - 1.¹²⁶⁾ имитирати некога 2.¹²⁷⁾ шалити се на нечији рачун.

Престрашен - преплашен, застрашен.¹²⁸⁾

Престрављен - јако уплашен.¹²⁹⁾

Престрава - страх.¹³⁰⁾

Престрт - покривен или прекривен („сто је био брзо престрт“).¹³¹⁾

Претензија - полагање права на нешто.

Прежгана јува - врста сељачке супе/јухе.¹³²⁾

Префрљити - претурити преко главе.¹³³⁾

Прећерати - 1.¹³⁴⁾ превршити мјеру, дозлогрдити 2.¹³⁵⁾ претјерати стоку с једног мјеста на друго.

Пречати - ићи попреко, не обичним путем.¹³⁶⁾

Прече - важније (то ми је прече од свега).¹³⁷⁾

Пречитати - прочитати.¹³⁸⁾

Пређа - конац од конопље.¹³⁹⁾

Прегача - дио женске ношње на Кордуну и другдје. Носила се преко кошуље на задњој страни тијела, од кукова до дужине сукње. Била је украшена срмом и перлицама.¹⁴⁰⁾

Прегонити се - 1.¹⁴¹⁾ упорно заступати мишљења 2. прегонити - тјерати нешто са једног мјеста на друго.

Прекодрт - немиран, несташан.¹⁴²⁾

Прекопитнити се - пребацити се преко главе.¹⁴³⁾

Прелити - 1. излити нешто из једнога у друго 2.¹⁴⁴⁾ ићи по прелима.

Преља - 1.¹⁴⁵⁾ жена која преде 2.¹⁴⁶⁾ уређај за предење.

Прељевак - млин код којег вода долази на врх млинског кола са лопатицама. Та врста је много ефикаснија он онога којем вода удара на доњи дио млинског кола.¹⁴⁷⁾

Премандурити се - 1.¹⁴⁸⁾ пресвући се 2.¹⁴⁹⁾ направити на себи неку промјену.

Премет - вјешалица, носач.¹⁵⁰⁾

Преоблачило - одјећа за пресвлачење (преоблачење).¹⁵¹⁾

Претабирити - претражити, прелистати.¹⁵²⁾

Претеслимити - предати.¹⁵³⁾

Претећи - 1.¹⁵⁴⁾ престићи 2.¹⁵⁵⁾ рећи прије саговорника 3.¹⁵⁶⁾ остатак новца након измирења обавеза („претекло је доста да се купи нова ливада“).

Претицати - 1.¹⁵⁷⁾ престизати, бити бржи 2.¹⁵⁸⁾ упадати у ријеч некоме.

Претрнути или претрнити - „следити“ се од страха, укочити се, добити жмарце.¹⁵⁹⁾

Претржац - прекупац, препродавац, шверцер.¹⁶⁰⁾

Преудати се - поново се удати.¹⁶¹⁾

Преузети - 1. узети нешто од другога 2.¹⁶²⁾ овладати („болест ме је преузела“) 3.¹⁶³⁾ проширити се свуда („овај коров је сву башту преузео“).

Преша - хитна потреба, хитња, журба.¹⁶⁴⁾

Прешеран - пробирљив.¹⁶⁵⁾

Прешко - пријесно, сирово.¹⁶⁶⁾

Прибити - приковати ексерима/чавлима.¹⁶⁷⁾

Прибојшица - вјештачка/умјетна храна (вода и шећер) за паројчени пчелињи рој.¹⁶⁸⁾

Приблазнити - привући, примотати к себи.¹⁶⁹⁾

Приватити - прихватити.¹⁷⁰⁾

Привирати - помагати да се терет извуче (као кола из блата и сл).¹⁷¹⁾

Привити - 1.¹⁷²⁾ учврстити куђељу на преслицу раси предења.

Привор - једна или више запрега (коња или волова) које помажу другој запрези, која сама не може извући неки терет.¹⁷³⁾

Привозити - довозити нешто кући, ко дрво из шуме и сл.¹⁷⁴⁾

Привуза - узица.¹⁷⁵⁾

Приготовити – спремити.¹⁷⁶⁾

Пригнати - притјерати нешто ближе нечему.¹⁷⁷⁾

Приграбљавати - привлачити сијено са грабљама према неком мјесту , обично тамо гдје ће бити стог.¹⁷⁸⁾

Приделати - доградити објекат уз постојећи.¹⁷⁹⁾

Приженити се - доћи живјети у женину кућу након женидбе.¹⁸⁰⁾

Пријањати - лијепити се уз нешто, припијати се.¹⁸¹⁾

Пријеклад - жељезни сталак на који се наслањају дрва на огњишту. С тиме је и симбол постојаности кућног огњишта.¹⁸²⁾

Пријестолник - котарски предстојник, срески начелник.¹⁸³⁾

Прикасно - доста касно. Види и покасно.¹⁸⁴⁾

Приказати - 1. показати 2.¹⁸⁵⁾ продати нешто испод стварне цијене.

Прикладати - присипати јело.¹⁸⁶⁾

Прикрајчити - бити пред завршетком неког посла.¹⁸⁷⁾

Прикричати - озбиљно упозорити некога због нечега, и поновити то више пута.¹⁸⁸⁾

Прикрпити се - везати се за некога, прикључити се незван.¹⁸⁹⁾

Прикучити - приближити, дохватити.¹⁹⁰⁾

Прилетити - прискочити, доћи у помоћ.¹⁹¹⁾

Приличније - више одговарати, бити ближе, бити подесније.¹⁹²⁾

Прилјевати - приливати, досипати нешто.¹⁹³⁾

Приметати - додавати.¹⁹⁴⁾

Примити се - 1.¹⁹⁵⁾ прихватити се неке обавезе 2. почети расти (биљка и сл.)

Примјерити - измјерити тако да се један комад познате дужине прислони уз нови комад. Нпр. при резању дасака, једна се измјери, па се користи као мјерило за све остале.¹⁹⁶⁾

Примлад - доста млад, малољетан.¹⁹⁷⁾

Примотати се - прићи, доћи.¹⁹⁸⁾

Прионити или прионути - залијепити се, „као крух за дно тепсије“.¹⁹⁹⁾

Припадом - радити на махове неки посао.²⁰⁰⁾

Припаштити - доћи (кући), привући се.²⁰¹⁾

Припека - велика врућина, жега.²⁰²⁾

Припети - завезати, обично завезати краву на дужи ланац на ливади, тако да може пасти у круг.²⁰³⁾

Припјан - пијан али не много, полупијан.²⁰⁴⁾

Приплећак - мањи комад земље на некој стрмини.²⁰⁵⁾

Припон - ланац са којим је крава припета (везана) на ливади.²⁰⁶⁾

Приповидити - испричати („ајде ти сад нама приповиди гдје си био“).²⁰⁷⁾

Приповједати - причати о разним догађајима.²⁰⁸⁾

Приправити - припремити, спремити.²⁰⁹⁾

Припушћати - пуштати мужјака животиње да оплоди женку.²¹⁰⁾

Присегнити се - заклети се, дати заклетву.²¹¹⁾

Прислонити - ставити једну ствар уз другу, тако да се додирују.²¹²⁾

Присмока - оно што се једе уз крух или присмаче (месо итд).²¹³⁾

Присмакати - јести присмоку.²¹⁴⁾

Приспати - заспати на тренутак.²¹⁵⁾

Приспјети - стићи, доћи.²¹⁶⁾

Приста - 1.²¹⁷⁾ пристао, ночит, згодан 2.²¹⁸⁾ стигао, дошао 3. сложио се, пристао на нешто.

Пристав - судски или административни службеник.²¹⁹⁾

Пристављати или пристаљати - ставити нешто на пећ да се кува („пристави воду да прокува“). ²²⁰⁾

Пристати - 1. сложити се 2.²²¹⁾ нестати („ђе ли је он пристао“).

Притакнити - примаћи.²²²⁾

Притатарити - 1.²²³⁾ пригријати 2.²²⁴⁾ пристићи некога 3.²²⁵⁾ приљубити се уз некога.

Приторак - 1.²²⁶⁾ тор за стоку, обично приграђен уз кућу (одатле -при-) 2.²²⁷⁾ мјесто за стајско ђубриво (за ђубар).

Притући - дотући, убити.²²⁸⁾

Притулити - смањити јачину пламена лампе и тиме освјетљење.²²⁹⁾

Притува - привиђење, утвара.²³⁰⁾

Притувити се - привиђати се, утварати се.²³¹⁾

Пришипчити - бити некоме јако близу, пратити га у стопу.²³²⁾

Пришљамчити се - везати се уз некога превише наметљиво.²³³⁾

Пришпарати - приштедјети/приштедети. Од шпарати - штедјети. Германизам.²³⁴⁾

Пришт - 1. мало гнојно испупчење на кожи, акна или слично 2.²³⁵⁾ чир.

Приштунити - 1.²³⁶⁾ притиснути дио тијела са нечим (као прсте са вратима) 2.²³⁷⁾ прислилити некога да нешто призна 3.²³⁸⁾ осветити се некоме.

Примјеченије – напомена, примедба.²³⁹⁾

Притјежавати - поседовати.²⁴⁰⁾

Прићерати - 1.²⁴¹⁾ приближити нешто нечему 2.²⁴²⁾ привести неки посао близу краја. Види и ћерати.

Прићубити - 1.²⁴³⁾ примирити се у засједи 2.²⁴⁴⁾ приљубити се уз некога или нешто.

Приуза - конопац за разне намјене, поводац.²⁴⁵⁾

Прицмарити или прицмрљити - 1.²⁴⁶⁾ припећи (сунце).

Причврљити - притиснути.²⁴⁷⁾

Причињати - 1.²⁴⁸⁾ започињати неки посао 2. причињавање („нешто ми се причиња у даљини“).

Причети - почети неки посао.²⁴⁹⁾

Причепити - стати некоме на ногу својом ногом.²⁵⁰⁾

Пркно - ректум.²⁵¹⁾

Пркоњити се - дурити се, одбијати наређење, негодовати.²⁵²⁾

Прљак - 1.²⁵³⁾ попречна пречка (газиште) у љествама/лествама/мердевинама 2.²⁵⁴⁾ паок, жбица, пречкица у точковима сеоских кола.

Прљуга - 1.²⁵⁵⁾ врло слаба земља 2.²⁵⁶⁾ вртача, удубљење у тлу.

Прнити - 1.²⁵⁷⁾ залепршати крилима, полетјети 2.²⁵⁸⁾ прднути.

Прњав - човјек у прњама.²⁵⁹⁾

Прњица - дјечја пелена.²⁶⁰⁾

Прњкати - слабо и невољко јести.²⁶¹⁾

Прње - лоша, поцјепана или неуредна одјећа.²⁶²⁾

Прњо - одрпанац, човјек у прњама.²⁶³⁾

Пробазати - прошетати. Види и базати.²⁶⁴⁾

Пробесједити - проговорити неку ријеч.²⁶⁵⁾

Пробир - избор, велика понуда нечега.²⁶⁶⁾

Пробочити - пробости кроз тијело, жигнути.²⁶⁷⁾

Пробубати - разгласити.²⁶⁸⁾

Пробуџекати - грубо промјешати.²⁶⁹⁾

Прова - проја, кукурузни крух/хљеб/хлеб.²⁷⁰⁾

Провести се - проћи брже колима кроз село, и сл.²⁷¹⁾

Провиђати се - свитати, буђење дана, зора.²⁷²⁾

Провијант - сљедовање.²⁷³⁾

Провизација - дијељење хране сиромасима.²⁷⁴⁾

Проврћати - пробушити, избушити, провртити/провртјети/провртети рупу.²⁷⁵⁾

Провучница - нерадник, љењивац, онај који се провлачи од данас до сутра.²⁷⁶⁾

Провурина - лијен и искварен човјек.²⁷⁷⁾

Прогалица - чистина у шуми.²⁷⁸⁾

Прогледати - 1. отворити очи 2.²⁷⁹⁾ израз за истањену одјећу или посуду („лаче му прогледале на кољенима“) 3.²⁸⁰⁾ побољшано имовинско стање („тек ондак сам прогледао кад сам продао краву“).

Продиванити - проговорити. Од диванити - говорити, разговарати.²⁸¹⁾

Продометати се - сналазити се, домишљати се.²⁸²⁾

Проз - 1.²⁸³⁾ ради, због 2. проћи кроз.

Проздрачити или прозрачити - провјетрити.²⁸⁴⁾

Прозеблина - промрзлина. Од зепсти - мрзнути се, смрзавати се.²⁸⁵⁾

Прозукло - материјал који је почео да труне (дрво), или да се кисели (млијеко).²⁸⁶⁾

Прозукнити - почети трунути или се киселити. Види прозукло.²⁸⁷⁾

Проодати - проходати.²⁸⁸⁾

Продрмати - протрести. Од дрмати - трести.²⁸⁹⁾

Продрт - пробушен, шупаљ, са рупом.²⁹⁰⁾

Продуљити - продужити.²⁹¹⁾

Проесабити или прохесабити- прорачунати.²⁹²⁾

Прождријети - прогутати.²⁹³⁾

Проживсти - проживјети. Види и живсти - живјети.²⁹⁴⁾

Пројарити - 1.²⁹⁵⁾ убрзано проћи крај некога 2.²⁹⁶⁾ пробости.

Проказати - издати, одати.²⁹⁷⁾

Прокинити се - пући, прснути, попуцати.²⁹⁸⁾

Проклет - 1. уклет 2.²⁹⁹⁾ грабљивац, прождрљивац, егоиста.

Проклетав - незаситост, грабљивост. Види и проклет.³⁰⁰⁾

Прокљувити - сазнати нешто, открити тајну.³⁰¹⁾

Проливен - неповјерљив, непоуздан човјек.³⁰²⁾

Прољетос - прошлог прољећа. Љетос - прошлог љета, јесенас - прожле јесени, зимус - прошле зиме.³⁰³⁾

Прометати се - 1.³⁰⁴⁾ живјети по могућностима, сналазити се 2.³⁰⁵⁾ претварати се у нешто друго, уобразити се.

Прометнити - 1.³⁰⁶⁾ истући некога („прометнио сам га кроз шаке“) 2.³⁰⁷⁾ пребродити неке проблеме.

Промислити се - размислити.³⁰⁸⁾

Пронесак - прво јаје које снесе млада кокош.³⁰⁹⁾

Пронија - феудални посед уступљен на доживотно уживање за војне заслуге, уз обавезу војне службу о сопственом трошку.³¹⁰⁾

Пронијар - поседник проније.³¹¹⁾

Проњувати - претражити.³¹²⁾

Пропети се - 1.³¹³⁾ попети се на више мјесто 2.³¹⁴⁾ исправити се на задње ноге (нпр. коњ) или стати на врхове прстију (човјек).

Пропирати - испирати.³¹⁵⁾

Пропрвати - пролетјети. Од првати - махати крилима, летјети.³¹⁶⁾

Пропуштити - пропустити.³¹⁷⁾

Пропув или пропува или пропух - промаја.³¹⁸⁾

Пропузно - блага зима без снијега.³¹⁹⁾

Прорачити се - добити вољу за нешто (као јело и сл.).³²⁰⁾

Прорајтати - улудо потрошити имовину. Види и проћердати, проћинћати.³²¹⁾

Прораст или прорашљика - струк лука или другог поврћа који прорасте из постојеће главице.³²²⁾

Прорасти - формирати сјемене кесице на врху стабљике.³²³⁾

Просеница - крух/хљеб/хлеб од просеног брашна.³²⁴⁾

Просјек - 1. средња вриједност 2.³²⁵⁾ веће дрвено буре са отвором на боку, и због тога лежи у коризонталном положају. Служи за смјештање грожђа приликом брања, за довоз воде и сл.

Просо - врста житарице ситног зрна

Прост - 1. увредљив, псовачки, ласциван 2. једноставан 3.³²⁶⁾ слободан, без обавеза.

Простагма - нарочита владарска одлука, наредба.³²⁷⁾

Пространо - површински велико.³²⁸⁾

Протисли - болно пробадање кроз тијело, жигање.³²⁹⁾

Проток - 1. пролаз текућине/течности у јединици времена 2.³³⁰⁾ врста сита са великим очицама (отворима), служи за чишћење граха/пасуља.

Протокал - наранџа.³³¹⁾

Протокур - протокол.³³²⁾

Протрљушати - протрљати.³³³⁾

Протржити - продати неку робу. Види и тржити.³³⁴⁾

Протван - тепсија за печење круха/хљеба/хлеба.³³⁵⁾

Протолковати - протумачити.³³⁶⁾

Проћ - на миру, мирно („пушти ме проћ“).³³⁷⁾

Проћеран - протјеран.³³⁸⁾

Проћерати - протјерати.³³⁹⁾

Проћердати - улудо потрошити новац или имовину.³⁴⁰⁾

Проћинћати - исто као проћердати.³⁴¹⁾

Проћи се - прошетати.³⁴²⁾

Профуз - кључар у затвору.³⁴³⁾

Процјепити се - изгледати физички лоше.³⁴⁴⁾

Прочакотати - прогристи, направити рупу.³⁴⁵⁾

Проче – друго.³⁴⁶⁾

Прочка - последњи сан Беле недеље уочи Поклада, када се међусобно прашта.³⁴⁷⁾

Прошарица - земља дјеломично покривена снијегом, тако да се виде и тамни дијелови земље.³⁴⁸⁾

Прошња - просидба, долазак по дјевојку која се удаје.³⁴⁹⁾

Прошкапати - кад киша јако слабо пада, тако да се једва примјећује.³⁵⁰⁾

Прошкрбити - обезбједити, осигурати, прискрбити.³⁵¹⁾

Проштим - углед, част, поштовање.³⁵²⁾

Прси - прса, груди.³⁵³⁾

Прт - терет, завежљај.³⁵⁴⁾

Пртећка - повећа торба за ношење на леђима, упртњача. Види и пртењача.³⁵⁵⁾

Пртен - направљен од пртенине.³⁵⁶⁾

Пртенина - платно од конопље или лана.³⁵⁷⁾

Пртењача - врећа за ношење на леђима. Види и пртећка.³⁵⁸⁾

Пртина - очишћени пролаз (пут) кроз снијег.³⁵⁹⁾

Пртити - 1.³⁶⁰⁾ помагати некоме да подигне терет на раме или леђа 2.³⁶¹⁾ ићи кроз неугажен снијег.

Пртљавац - неспособан, несналажљив човјек.³⁶²⁾

Прћија - може да значи

1. лична својина³⁶³⁾
2. породичним задругама имовина која припада једној породици³⁶⁴⁾
3. мираз.³⁶⁵⁾

Пруга - 1. жељезничке трачнице 2.³⁶⁶⁾ дугачка (крава, крмача и сл).

Пругло - слабо намјештен лежај или мањи кревет.³⁶⁷⁾

Пружити - 1. додати нешто некоме 2.³⁶⁸⁾ пружити се - лећи.

Пружљај волова - дужина плуга и пара упрегнутих волова.³⁶⁹⁾

Прутљика - тањи и дужи прут, моткица.³⁷⁰⁾

Прцман - путујући трговац који продаје ситне ствари (игле, конац, итд).³⁷¹⁾

Прцмољак - нешто мало.³⁷²⁾

Прчевина - неугодан мирис јарца.³⁷³⁾

Прчњак - нешто мало, као кућа, соба и сл.³⁷⁴⁾

Прчити се - правити се важан.³⁷⁵⁾

Прчкати - радити нешто лако, споредно, мање важно („шта прчкаш око тих шерафа?“).³⁷⁶⁾

• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Pr