Побатаљено - покварено, оштећено.¹⁾

Побенавити - полудјети.²⁾

Побијен - повређен.³⁾

Побирачи - брвна изнад прозора.⁴⁾

Побјешњати - побјешњети, побјеснити, јако се наљутити, разјарити се.⁵⁾

Побојати се - уплашити се.⁶⁾

Побусити - обложити бусовима (бусеновима) траве.⁷⁾

Повалити - 1.⁸⁾ оборити на земљу 2.⁹⁾ похвалити („пофалити“) 3. недостајати, пофалити (од фалити - недостајати).

Поватати - похватати.¹⁰⁾

Поватати коње - упрегнути коње.¹¹⁾

Поваздан - по цијели дан, читав дан. Ваздан - увијек/увек, све дневно вријеме.¹²⁾

Поведеније - владање, понашање.¹³⁾

Повезача - бијела марама коју су носиле удате жене, као знак брачног статуса.¹⁴⁾

Повести се - оклизнути се.¹⁵⁾

Повица - врста сељачког колача, као пита са (најчешће) бијелим сиром.¹⁶⁾

Повијач - сирово тање дрво за притезање натоварених дрва у колима.¹⁷⁾

Повијача - конопчић/канап за везање вуне на преслици.¹⁸⁾

Повиленити - подивљати, разјарити се, полудјети.¹⁹⁾

Повишњак или површњак - поруб код старих сељачких „гаћа“ (панталона) кроз који се провлачи учкур.²⁰⁾

Повитак - трака од платна, са којом су се некада повијала мала дјеца (бебе).²¹⁾

Повјесмо - влакно од конопље или лана припремљено за предење. Веже се око преслице.²²⁾

Повлађивати - одобравати, слагати се.²³⁾

Поводац - улар, коноп/канап за вођење животиње.²⁴⁾

Поводањ - поплава.²⁵⁾

Поводити или повађати - 1. опонашати некога или нешто 2.²⁶⁾ појачан полни нагон код крава, кад траже бика.

Повођани - први долазак младине родбине у посјету након удаје.²⁷⁾

Повр - поврх, изнад, преко. Види и навр.²⁸⁾

Повраћеница - жена коју муж отјера, па се врати (поврати) првобитној кући.²⁹⁾

Повразац - дршка на посуди, од жице или конопа/канапа за ношење.³⁰⁾

Повразача - јаче ткано платно величине око 30 цм са 30 цм. У сваком углу је имало учвршћене крајеве јачег конца. Намјена је била ношење хране на њиву, као у некој врећи.³¹⁾

Повторити – поновити.³²⁾

Повучен - тих, миран, срамежљив.³³⁾

Поган - отрован, загађен, лош.³⁴⁾

Погнати - 1.³⁵⁾ потјерати након заустављања (нпр. коње) 2.³⁶⁾ повести некоме неки терет.

Погодити се - договорити се око нечега, најчешће око цијене.³⁷⁾

Погорелац - човјек коме је изгорјела кућа.³⁸⁾

Погруштати - поставити груштове (потпорње, ослонце).³⁹⁾

Погујшчар - човјек који само тражи како да се добро наједе, обично на туђи рачун. Гујсца/гујзца - гузица, стражњица. Види и погузија.⁴⁰⁾

Погуст - прилично густ.⁴¹⁾

Погузија - онај који воли да једе. Види и погујшчар.⁴²⁾

Под - 1. простор по којем се хода 2.⁴³⁾ таван.

Подабирати - 1.⁴⁴⁾ плијевити биљке откидајући доње листове, или сувишне код лозе 2.⁴⁵⁾ трошити нешто слабог квалитета а чувати боље.

Подагра - болест гихт.⁴⁶⁾

Подашити - ставити нови ђон на стари и истрошени.⁴⁷⁾

Подаврети - подупрјети/подупрети.⁴⁸⁾

Пода се - испод себе.⁴⁹⁾

Подбачати се или подбочити се - 1.⁵⁰⁾ ићи помоћу штапа, поштапати се, ослањати се на нешто 2.⁵¹⁾ подбочити - помоћи некоме, дати му ослонац.

Подбадати - провоцирати.⁵²⁾

Подбити се - озљедити стопало пјешачењем.⁵³⁾

Подбочањ - подупирач, ослонац за подбачање.⁵⁴⁾

Подбој - други откос при кошњи на збој.⁵⁵⁾

Подбрадањ - дио јарма испод врата вола.⁵⁶⁾

Подбунити - 1.⁵⁷⁾ имати натекло лице 2. потицати на побуну.

Подјаривати / подјарити - ложити ватру да што боље гори.⁵⁸⁾

Подина - остатак стога, доњи дио.⁵⁹⁾

Подиванити - попричати.⁶⁰⁾

Подивјачити (се) - живјети одвојено од људи и понашати се дивље („дивје“).⁶¹⁾

Подлокан - поткопан водом.⁶²⁾

Подложице - дио ткалачког разбоја у облику педала. С њима се преклапа основа да би се привукла потка.⁶³⁾

Подлогач - уложак за обућу од дебелог платна или коже.⁶⁴⁾

Подљевак - млин којему вода пролази испод млинског кола.⁶⁵⁾

Подмести - додати брашно или мекиње свињској храни, да буде јестивије за свиње.⁶⁶⁾

Подмета - густа смјеса куване воде и кукурузног брашна, која се додаје слатком млијеку да би се добило кисело млијеко.⁶⁷⁾

Подмирити - платити, дати што припада. Види и намирити.⁶⁸⁾

Подница - даска у поду (у кући, на колима, на мосту итд.).⁶⁹⁾

Поднимљен - наслоњен са главом на шаке.⁷⁰⁾

Подножњи - види подложице.⁷¹⁾

Подобар - 1.⁷²⁾ јако добар 2.⁷³⁾ већи („подобар број људи“).

Подобрити се - постати добар.⁷⁴⁾

Подполковник - потпуковник.⁷⁵⁾

Подпрд - спрдња.⁷⁶⁾

Подпрдљив - подругљив, онај који збија спрдњу.⁷⁷⁾

Подраган - помилован. Види и драгати.⁷⁸⁾

Подрамњачи - предзадња брвна при врху на попречним зидовима дрвене куће.⁷⁹⁾

Подранити - рано устати, уранити.⁸⁰⁾

Подрепина - 1.⁸¹⁾ каиш испод репа товарних коња 2.⁸²⁾ полтрон, улизица.

Подробац - остатак јела у посуди.⁸³⁾

Подрокљице - подсукња. Рокље - сукња.⁸⁴⁾

Подрожњача - дугачка уздужна греда на зиду куће на коју се учвршћују рогови.⁸⁵⁾

Подсјеке - попречни комади грађе који се полажу на земљу при градњи куће.⁸⁶⁾

Подугачак - прилично дугачак.⁸⁷⁾

Подуљи - подужи.⁸⁸⁾

Подумјента или подумента или подамент - 1.⁸⁹⁾ уздужна доња носива греда код дрвених кућа, лежи на темељу 2. темељ.

Подушје - узимање јела и пића након сахране, за покој душе.⁹⁰⁾

Подуторити - направити нове уторе (жљебове) на каци.⁹¹⁾

Подвеза - види бинда под 1.⁹²⁾

Под вјеру - у повјерењу.⁹³⁾

Подвољак - подбрадак.⁹⁴⁾

Подвр - подврх, скоро пуно, близу врха.⁹⁵⁾

Пођекад - понекад.⁹⁶⁾

Пођељач - алатка за скидање коре и обраду дрвета, за ђељање.⁹⁷⁾

Поженити - оженити све синове.⁹⁸⁾

Поживсти - поживјети.⁹⁹⁾

Поздер - отпад лана или конопље при изради влакана, крути комадићи стабљике.¹⁰⁰⁾

Позеру - помало. Зеру/зера - мало, скоро ништа.¹⁰¹⁾

Позерицу - мало по мало.¹⁰²⁾

Позобати - 1.¹⁰³⁾ појести зрневље жита 2.¹⁰⁴⁾ добити („појести“) батине.

Поискати - тражити некоме вашке у коси.¹⁰⁵⁾ Искати - тражити.

Поитити или поитати - пожурити.¹⁰⁶⁾

Поиздаље - из даљега, са удаљености.¹⁰⁷⁾

Појац - пјевач црквених пјесама.¹⁰⁸⁾

Појагмити се или јагмити се - отимати се око нечега.¹⁰⁹⁾

Појак - прилично јак.¹¹⁰⁾

Појање - црквено пјевање. Види и појац.¹¹¹⁾

Појармати се - отимати се око нечега с неким.¹¹²⁾

Поједе ме! - израз очаја, кад те неко нервира дуже вријеме.¹¹³⁾

Појемчити - учврстити концем прије шивања, или нешто привремено учврстити. Тако се хаљина појемчи и испроба, па ако све одговара тек онда се шије.¹¹⁴⁾

Појептин - појефтин/појевтин, прилично јефтин/јевтин.¹¹⁵⁾

Покарати - бацити клетву на некога, или га критиковати. Види и карати.¹¹⁶⁾

Покаретити (се) - унаказити се неприкладним одјевањем.¹¹⁷⁾

Покасно - прилично касно.¹¹⁸⁾

Покашње - много касније.¹¹⁹⁾

Покладање - када више људи једе једном кашиком, на смјену. Некада није било кашика за све. Види и укласти.¹²⁰⁾

Поклати се - потући се, посвађати се.¹²¹⁾

Поклепати - отковати, наоштрити алатку. Види и клепати.¹²²⁾

Поклепавати - 1.¹²³⁾ поново клепати косу, али не потпуно, само исправити „жицу“ 2.¹²⁴⁾ противрјечити, супротстављати се ријечима.

Поклепити се - сагнути главу због стида или осјећаја кривице.¹²⁵⁾

Покор - кајање.¹²⁶⁾

Покорлатити - повезати стоку заједно да не побјегну.¹²⁷⁾

Покрепати - угинути у већем броју. Од крепати - угинути.¹²⁸⁾

Покрп - уштеђевина, стечевина („покрп кућу чува“).¹²⁹⁾

Покрпити се - економски се опоравити.¹³⁰⁾

Покрвити се - посвадити се до туче.¹³¹⁾

Покумпорти - залисци, зулуфи.¹³²⁾

Полагашко или полагаћко - полагано.¹³³⁾

Полак - 1.¹³⁴⁾ половина, половица, пола 2.¹³⁵⁾ наспрам, према („ја се равнам полак ње“).

Полапан - прождрљив, похлепан.¹³⁶⁾

Полазник или положник - први посјетилац у кући на Божић, честитар.¹³⁷⁾

Полећати - потрчати.¹³⁸⁾

Полећети - полетјети.¹³⁹⁾

Полетан - брз, хитар.¹⁴⁰⁾

Полезно – корисно.¹⁴¹⁾

Полза - корист.¹⁴²⁾

Полице - 1.¹⁴³⁾ половине кромпира исјечене по дужини, обично за печење на пећи. Кора се оставља. Касније се кромпири посоле и једу 2. врста намјештаја.

Полијен - прилично лијен/лењ.¹⁴⁴⁾

Полијевка - 1.¹⁴⁵⁾ јело од надробљеног круха/хљеба/хлеба заливеног са киселим кајмаком који је разријеђен са топлом водом 2.¹⁴⁶⁾ палента зачињена запршком направљеном од брашна и паприке, размућеном у врелој води.

Полисити - упљеснивити се, обрасти са плијесни.¹⁴⁷⁾

Полке - жалузине на прозорима.¹⁴⁸⁾

Половњача - 1.¹⁴⁹⁾ жена средњих година.

Полуг - јаје које се стави у гнијездо гдје кокоши носе.¹⁵⁰⁾

Полутан - особа мијешане националности, „пола наша“.¹⁵¹⁾

Получити – примити, добити.¹⁵²⁾

Помада - крема за лице.¹⁵³⁾

Помаљати се - показивати се однекуда, провиривати.¹⁵⁴⁾

Поманитати - полудјети. Од манит - луд.¹⁵⁵⁾

Пометеник - онај кога је завејала мећава.¹⁵⁶⁾

Пометина - онај који се лијено вуче, посебно када је нешто хитно.¹⁵⁷⁾

Пометнити или пометнути - ставити нешто.¹⁵⁸⁾

Помећарка - служавка.¹⁵⁹⁾

Помилкити - помиловати.¹⁶⁰⁾

Помиљати - показивати.¹⁶¹⁾

Помолити се - 1.¹⁶²⁾ показати се да те неко види, појавити се 2. молити се.

Поможено - помогнуто, или ефикасно.¹⁶³⁾

Понапак - прилично гадан, или зао. Напак - гадан, зао.¹⁶⁴⁾

Понапако - на несрећу, по злу, неваљало.¹⁶⁵⁾

Понеснажити - почистити, направити ред.¹⁶⁶⁾

Понијети се - правити се важан („јако се понио одкад живи у граду“).¹⁶⁷⁾

Пондиљак - понедјељак/понедељак.¹⁶⁸⁾

Понеџевати се или понеџеверати се - свађати се, отимати се.¹⁶⁹⁾

По новцима - према новчаним могућностима. Изговара се све заједно (поновцима).¹⁷⁰⁾

Поњава или поњавац - дебљи прекривач.¹⁷¹⁾

Поњатије - разумевање.¹⁷²⁾

Поњурити - пасти, срушити се.¹⁷³⁾

Попаприти - побиберити. Види и папар.¹⁷⁴⁾

Попарати - поцјепати/поцепати.¹⁷⁵⁾

Попаран - поцјепан/поцепан.¹⁷⁶⁾

Попасно доба - може бити касно поподне, када се стока поново изводи на пашу.¹⁷⁷⁾ време када се стока враћа с јутарње паше, око 9 сати ујутро.¹⁷⁸⁾

Попасти - 1.¹⁷⁹⁾ појести траву на неком мјесту 2.¹⁸⁰⁾ зграбити, дограбити.

Попаша - штета начињена бесправном пашом на туђем имању или забрањеном земљишту.¹⁸¹⁾

Попењати - закопчати (дугмад).¹⁸²⁾

Попечитељ - министар, секретар.¹⁸³⁾

Попић - врста инсекта, зрикавац, скакавац.¹⁸⁴⁾

Попишманити се - 1.¹⁸⁵⁾ понашати се бахато 2.¹⁸⁶⁾ промијенити првобитну одлуку, поколебати се.

Поплајбати - повући плајбу.¹⁸⁷⁾

Попланити - бити ван себе од узбуђења или страха.¹⁸⁸⁾

Поплашан или поплашен - заплашен, усплахирен, изгубљен.¹⁸⁹⁾

Поплашно или поплашено - уплашено, заплашено.¹⁹⁰⁾

Поплен или поплун ¹⁹¹⁾ - дебљи покривач за кревет, јорган.¹⁹²⁾

Поплетњача - мотка из плетене ограде.¹⁹³⁾

Поповина - свештенички позив, поповски доходак.¹⁹⁴⁾

Поправдати се - посвађати се.¹⁹⁵⁾

Попуштити - попустити.¹⁹⁶⁾

Попутбина или попутвина - храна и пиће спремљени за даљи пут.¹⁹⁷⁾

Порадсебе - ради својих физиолошких потреба.¹⁹⁸⁾

Порашати - поквасити кишом или росом.¹⁹⁹⁾

Поребарке - постранце, ребрима прво (пролазити кроз уски пролаз).²⁰⁰⁾

По реда - пола дана.²⁰¹⁾

Поредовник - сувласник млина који има право да меље жито у одређено вријеме (по реду).²⁰²⁾

Поренити - натрљати са хреном („рен“, биљка) стијенке каце у којој ће се киселити купус.²⁰³⁾

Пориктати или нариктати - средити, довести у ред.²⁰⁴⁾

Поримити - покатоличити.²⁰⁵⁾

Порјадочно - по реду,²⁰⁶⁾ редом.

Порјак - порилук.²⁰⁷⁾

Порта - може да значи:

1. врста дасака од чамовине²⁰⁸⁾
2. капија.²⁰⁹⁾

Порубити - 1.²¹⁰⁾ ставити поруб на тканину 2.²¹¹⁾ одрезати комад дрвета да буде по мјери.

Поручити - 1.²¹²⁾ послати поруку 2.²¹³⁾ поручити се - руковати се у знак поздрава.

Поручко доба - вријеме од ручка до ужине.²¹⁴⁾

Посати - сисати.²¹⁵⁾

Поселар - мушкарац који воли да обилази по селу, причајући.²¹⁶⁾

Поселарка - жена која воли да обилази по селу, причајући.²¹⁷⁾

Посестрити - прихватити као сестру. Посестрима - као сестра.²¹⁸⁾

Посиђати - сједити неко вријеме („доста сам посиђао, идем на посао“). Од сиђати - сједити.²¹⁹⁾

Посјед - сва имовина.²²⁰⁾

Посједочити - посвједочити, потврдити нечији исказ.²²¹⁾

Посјек - свињче које се храни за клање, товљеник.²²²⁾

Поскурица - танак мали хљеб кружног облика, који се употребљава у време причести.²²³⁾

Послоњач - столица са наслоном, наслоњач.²²⁴⁾

Посљетак - крај.²²⁵⁾

Посмрче - дијете рођено након смрти оца.²²⁶⁾

Поснажити - почистити.²²⁷⁾

Поспрдно - иронично, подругљиво.²²⁸⁾

Посрамити се - постидјети се. Срамити се - стидјети се.²²⁹⁾

Постад - завршетак дуге и уске њиве.²³⁰⁾

Постаљати - постављати.²³¹⁾

Постарати се - примјетно или јако остарити.²³²⁾

Постарија - 1.²³³⁾ старија 2.²³⁴⁾ она која није млада. Некад се дјевојка преко 20 година, а неудата, сматрала постаријом цуром.

Пострићи - подшишати. Од стрићи, стригати - шишати.²³⁵⁾

Поступице - пустити стоку да једе крму (сијено) под стогом.²³⁶⁾

Посукати - заврнути рукаве или ногавице.²³⁷⁾

Посве - потпуно.²³⁸⁾

Посврт - горњи дио мушких докољеница, ширине око 5 цм. Исплетен је од вуне друге боје а служио је за украс.²³⁹⁾

Потапушка - врста хазардне игре.²⁴⁰⁾

Потворник - сплеткарош, варалица, лажни достављач или тужитељ.²⁴¹⁾

Потећи - пожурити.²⁴²⁾

Потијо - потихо, прилично тихо. Види и тијо, тијано.²⁴³⁾

Потка - памук као компонента при ткању на тари (потка и основа).²⁴⁴⁾

Поткаитити - потписати.²⁴⁵⁾

Поткајлати - додатно учврстити, осигурати кајлом.²⁴⁶⁾

Поткит - вунене ресе на прегачи.²⁴⁷⁾

Поткитац - горњи дио прегаче са кратким вуненим ресама.²⁴⁸⁾

Поткова - метални додатак који се ставља коњима и воловима на „стопало“.²⁴⁹⁾

Поткован - 1.²⁵⁰⁾ онај који има поткове на ногама 2. зналац, стручњак за нешто.

Поткожити се - ојачати, поправити се (физички или финансијски).²⁵¹⁾

Поткрп - средства која ће помоћи економском опоравку, новчана или друга помоћ.²⁵²⁾

Потље - послије/после.²⁵³⁾

Потока - сукоб око имања или међа.²⁵⁴⁾

Потокуњити се - бити слабо расположен.²⁵⁵⁾

Поточ - потјера за неким.

Примјер је у овом одломку народне пјесме Турци за козе:

0070 још сјекоше да Тураках бјеше,

0071 но макоше с’ отле у планине

0072 и поточ се бјеше подигнула

0073 од Никшића и питоме Жупе.

Потпарен - спарушен, увенуо.²⁵⁶⁾

Потпарити се - спарушити се, увенути.²⁵⁷⁾

Потпасан - витак, без стомака.²⁵⁸⁾

Потпашај или потпошљај - платно за увијање око струка (због болести (кила и сл.) или дизања терета).²⁵⁹⁾

Потпасати се - ставити појас, каиш. Види и потпашај.²⁶⁰⁾

Потподити или подподити - ставити под.²⁶¹⁾

Потпорањ - подупирач, ослонац.²⁶²⁾

Потпрдивати - исмијавати, ругати се.²⁶³⁾

Потпрдљив - онај који исмијава некога, онај који се руга.²⁶⁴⁾

Потрбушњак - дио коњске опреме, широки каиш који иде коњу испод стомака.²⁶⁵⁾

Потрган - покидан, распаран.²⁶⁶⁾

Потргати - покидати, распарати.²⁶⁷⁾

Потребит - човјек који има доста потреба, или сиромах.²⁶⁸⁾

Потревити или потрефити - погодити.²⁶⁹⁾

Потрти - уништити. Исто као затрти.²⁷⁰⁾

Потркљати - ставити тркље.²⁷¹⁾

Потркушице - обавезе.²⁷²⁾

Потрусити - посути мало нечега, или када снијег само мало падне. Од трусити - сипати нешто ситно (прашина, брашно и сл).²⁷³⁾

Потсјека - пањ на коме лежи подумијента куће.²⁷⁴⁾

Потукати - погодити.²⁷⁵⁾

Потуљен - нерасположен.²⁷⁶⁾

Потумплати - ставити нови ђон на обућу преко истрошеног старог.²⁷⁷⁾

Потура - 1. гура, угурава, од турати/турити („он потура цјепаницу у ватру“) 2.²⁷⁸⁾ новац/новчић.

Потвори - пакосна оговарања.²⁷⁹⁾

Полак - пола, половина.²⁸⁰⁾

Поћера - потјера, хајка.²⁸¹⁾

Поћерати - потјерати.²⁸²⁾

Поудати - удати све кћери.²⁸³⁾

Поцикуше - жене које подврискују (цичу) у сватовима, ради дизања расположења.²⁸⁴⁾

Поцукрен - пошећерен. Цукар - шећер.²⁸⁵⁾

Почепушати се - потући се.²⁸⁶⁾

Почијати - 1.²⁸⁷⁾ уситнити перје, очистити 2.²⁸⁸⁾ намјерно поцјепати нешто на ситне комадиће.

Починити или починути - одморити се.²⁸⁹⁾

Почитак или починак - одмор.²⁹⁰⁾

Почитовати - убјеђивати, држати придику.²⁹¹⁾

Поџапати (се) - посвађати се.²⁹²⁾

Поша - 1.²⁹³⁾ попадија, попова жена 2. пошао, кренуо.

Пошереметити се - покварити се, пореметити се.²⁹⁴⁾

Пошкаљце - укосо, нека косина.²⁹⁵⁾

Пошкропити - попрскати.²⁹⁶⁾

Пошљедник - насљедник/наследник.²⁹⁷⁾

Пошмигљив - поспрдан.²⁹⁸⁾

Пошпицати - саставити (нпр. саонице) са одговарајућим дрвеним клиновима („шпицама“).²⁹⁹⁾

Пошпрајцати - подупријети шпрајцовима.³⁰⁰⁾

Поштемаљ - 1.³⁰¹⁾ дужи шал или трака за увијање врата 2.³⁰²⁾ метални клин за пробијање зида, бетона и сл.

Поштивати - поштовати.³⁰³⁾

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 1996.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, 978-86-912939-4-9
• Јелена Пауновић Штерменски, Филип Христић - дипломата и политичар (1819–1905) - докторска дисертација, Београд, 2013.
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013

Rjecnik Po