Лубина — крупан човјек са великим стомаком.¹⁾

Луг — 1.²⁾ пепео 2. шумарак.

Лугар — шумар, шумски надзорник.³⁾

Лужити — искувавати веш (рубље) у лукшији (цјеђи).⁴⁾

Лужница — мјесто испод ложишта пећи гдје пада луг (пепео).⁵⁾

Лука — 1.⁶⁾ ливада са добром травом, поред потока или ријеке.

Лукња — отвор на одјећи за дугме.⁷⁾

Лукшија — исто што и цијеђа/цјеђа.⁸⁾

Лулеџија — пушач луле.⁹⁾

Луњак — мјесто за помазивање на точку запрежних кола.¹⁰⁾

Лупачина — глуп, неотесан човјек.¹¹⁾

Лупардати или лупердати — 1.¹²⁾ јако лупати, правити буку 2.¹³⁾ причати будалаштине.

Лупотак или лупатак — мањи остатак даске при резању.¹⁴⁾

Луторан — безбожан.¹⁵⁾

Лућерда — свјетиљка направљена од издубљене репе или кромпира, у коју се сипа уље или маст као гориво. У гориво се урони уска крпица или штапић на којему је намотана куђеља.

Луч — више лучака заједно.¹⁶⁾

Лучарица — мала мотика за окопавање лука и другог поврћа.¹⁷⁾

Лучица — мањи комад ливаде. Види и лука.¹⁸⁾

Лучити — раздвајати, одвајати.¹⁹⁾

Лучка — танко отесани дио дрвета који служи за потпалу ватре или за освјетљење. Лучка се теше од тешњака.²⁰⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Lu