Баба — 1.¹⁾ стара жена, 2.²⁾ мамина и татина мајка, 3.³⁾ мужев назив за женину матер, 4.⁴⁾ понекад мужеви тако зову своје жене, чак и док су младе.

Бабиља — жена породиља.⁵⁾

Бабине — вријеме након порођаја неке жене, када се у кућу долази са поклонима новорођеном дјетету.⁶⁾

Бабица — метални предмет на ком се клепће (оштри) коса за ручно кошење траве. Бабица је конусног облика са оштрим врхом који се забија у дрво за вријеме клепања.⁷⁾

Бабо — отац.⁸⁾

Бабура — мања гомила снопова увезаних житарица.⁹⁾

Бабушка — плод дрвета храста, жир.¹⁰⁾

Багав — човјек искривљених или неисправних ногу.¹¹⁾

Багажа — торбе, терет, завежљаји.¹²⁾

Баганета — бајонет, нож на војној пушци.¹³⁾

Баглама — шарка код прозора или врата. У старом српском бандукама — чврста веза, чврсти спој.¹⁴⁾

Багра — лоши људи, пропалице, олош.¹⁵⁾

Багрић — мали багрем.¹⁶⁾

Багуш — талог дувана у лули послије дугог пушења.¹⁷⁾

Бадаљ — инфекција трепавице ока.¹⁸⁾

Бадањ — 1.¹⁹⁾ велика дрвена посуда, 2.²⁰⁾ шупљи комад дрвета сличан цијеви, кроз који вода пада на лопатице млина (воденице).

Бадава — 1.²¹⁾ узалуд нешто радити или говорити, 2.²²⁾ добити нешто без новца, џабе.

Бадеровање — досађивање некоме, ометање.²³⁾

Бадрљица — оштри дио на класу жита, јечма и слично, бодља.²⁴⁾

Бађокати или баћокати — ићи около, шетати.²⁵⁾

Баждарница — царинарница.²⁶⁾

Баждјер — црта на посуди за текућину (подиок/подеок) за очитавање запремине.²⁷⁾

Базати — лутати без циља или ради разоноде. Старо српски басате — показати се, појавити се.²⁸⁾

Базвиздати — лутати около. Види и базати, бандрљати, басати.²⁹⁾

Базламача или багламача — једноставни колач.³⁰⁾

Базрђанбаша — старешина трговаца.³¹⁾

Баја — 1.³²⁾ бака од миља (прво а у баја се изговара издужено), 2.³³⁾ момчина, јуначина.

Бајалица — жена врачара.³⁴⁾

Бајати — врачати, говорити неке враџбине. Старо српски баја — опасност, страх.³⁵⁾

Бајбок — затвор, тамница.³⁶⁾

Бајер — привремена надстрешница.³⁷⁾

Бајсингер — коњ који глође јасле, гута ваздух и надува се.³⁸⁾

Бајта — барака или мања лошија кућица.³⁹⁾

Бак — 1.⁴⁰⁾ бик, 2.⁴¹⁾ насилан или груб мушкарац.

Бакалин⁴²⁾

• трговац на мало колонијалном робом, намирницама
• бокал.

Бакалити — бити у добрим односима са неким.⁴³⁾

Баканџе — велике дубоке ципеле, получизме.⁴⁴⁾

Бакенбарди — зулуфи, залисци косе.⁴⁵⁾

Бакивара — 1.⁴⁶⁾ јака али лијена жена или баба, 2.⁴⁷⁾ крупна и снажна жена или баба.

Бакице — врло мали клипови кукуруза са мало зрна.⁴⁸⁾

Баклемина — човјек великог раста али неспретних покрета.⁴⁹⁾

Бакљати се — мучити се се нечим, или с неким.⁵⁰⁾

Бакоња — стари во.⁵¹⁾

Баковит — неко ко је пун насиља и превише самоувјерен.⁵²⁾

Бакралчија — стремен, узенгија.⁵³⁾

Бакрењак — посуда за спремање хране сачињена од бакра.⁵⁴⁾

Бакса — кутија од лима или дрвета, обично кориштена за чување новца, алата и слично.⁵⁵⁾

Балабан — човјек који одмах једе без чекања других. Старо српски бала — злодух облака (Вал).⁵⁶⁾

Балавандер или бале — незрео млад човјек, дијете.⁵⁷⁾

Балавурдија — недорасла дјечурлија, балавци.⁵⁸⁾

Балван — одсјечени комад стабла цилиндричног облика. Старо српски балва-вана што значи стабло или дио стабла, кориштено у обреду бога доњег свијета.⁵⁹⁾

Балдисати — изморити се, остати без снаге.⁶⁰⁾

Бале или балавандер — незрео млад човјек, дијете.⁶¹⁾

Балега — 1.⁶²⁾ крављи измет, 2.⁶³⁾ измет свих животиња.

Балегати — 1.⁶⁴⁾ избацивати балегу (измет) из себе, 2.⁶⁵⁾ причати неистине или глупости.

Балија — Турчин (погрдно).⁶⁶⁾

Балчак — држак од сабље, мача, ножа.⁶⁷⁾

Баљезгати — причати будалаштине.⁶⁸⁾

Бамбон — бонбон, слаткиш.⁶⁹⁾

Бангав или бањгав — може бити: шепав, хром или ћопав⁷⁰⁾ у старом српском анга — уд, тијело,⁷¹⁾ неспретан у рукама.⁷²⁾

Бандоглав — тврдоглава и недоказана особа. Види и басоглав.⁷³⁾

Бандрљав — неспретан човјек.⁷⁴⁾

Бандрљати — лутати унаоколо.⁷⁵⁾

Баница — врста пите.⁷⁶⁾

Бантовати — гњавити, узнемиравати, малтретирати.⁷⁷⁾

Банузјер — чувар жељезничке пруге.⁷⁸⁾

Банути — изненада се појавити негдје.⁷⁹⁾

Банчити — неодмјерено забављање са расипањем новца, расипништво.⁸⁰⁾

Бањак — дио озидане пећи. Између дрвене конструкције куће и пећи је стављан слој набијене земље ширине око 20 цм да служи као изолатор и заштита од пожара. Врх овог слоја је био у равнини са нивоом горње плохе пећи. Поврх тог слоја земље (дакле уз пећ) су се често стављале посуде са храном.⁸¹⁾

Бањгав или бангав — шепав, хром или ћопав. У старом српском анга — уд, тијело.⁸²⁾

Бапка — носећи ступ код конструкције моста.⁸³⁾

Барјактар — човјек који носи барјак (заставу) у сватовима. По обичају је то био младожењин ујак.⁸⁴⁾

Бара — 1.⁸⁵⁾ ливада, 2.⁸⁶⁾ врста житарице за прављење круха (…направљен од проса и баре…).

Бараба — дрзак човјек.⁸⁷⁾

Барабар — упоредо.⁸⁸⁾

Барбинда — повез за бркове.⁸⁹⁾

Барбир — бријач, видар рана, пуштач крви у старој ”медицини”, види и крвар.⁹⁰⁾

Барбирење — пуштање крви из здравствених разлога, које врши барбир или крвар.⁹¹⁾

Барило — 1.⁹²⁾ посуда за ношење воде са извора, 2.⁹³⁾ буре за искувавање и избјељивање платна.

Барок — прамен косе који пада по челу.⁹⁴⁾

Барокљин — шнала која држи косу, укосница.⁹⁵⁾

Барутџија — произвођач барута.⁹⁶⁾

Барча — башта, врт.⁹⁷⁾

Басати — лутати, тражити пут.⁹⁸⁾

Басма

• ријечи које се говоре да би се одбранило од неког зла. Старо српски баса — ријеч, замисао, глас. Види и чаратаница.⁹⁹⁾
• циц или шарена тканина од које се кроје женске хаљине.¹⁰⁰⁾

Басоглав — тврдоглав, недоказан. Види и бандоглав.¹⁰¹⁾

Басрљати — ићи без припреме, срљати, журити.¹⁰²⁾

Батвача — врста игле са једним задебљаним или главатим крајем.¹⁰³⁾

Батно — сретно, корисно, добитно.¹⁰⁴⁾

Батрљаво — траљаво, несигурно, неспретно.¹⁰⁵⁾

Батрљак или патрљак — остатак од нечега, као руке или ноге, биљке итд.¹⁰⁶⁾

Батрљати — неспретно ходати, траљаво ићи.¹⁰⁷⁾

Батргати се — отимати се, дивље ударати ногама и рукама да се ослободиш.¹⁰⁸⁾

Батуда — нешто тврдо.¹⁰⁹⁾

Баук — паук.¹¹⁰⁾

Бацељ — дио кукурузне стабљике који послије жетве остане у земљи.¹¹¹⁾

Баћо — 1.¹¹²⁾ мушко дијете од миља, 2.¹¹³⁾ брат од миља.

Баћокати или бађокати — скитати се.¹¹⁴⁾

Бачвар — качар.¹¹⁵⁾

Баџа — отвор на крову куће са поклопцем, намијењен за излаз дима и улаз свјетлости. У старом српском баџ — одијелити, бити на нечему.¹¹⁶⁾

Баџењача — дугачка мотка за затварање баџе.¹¹⁷⁾

Баше — јањичари.¹¹⁸⁾

Башибозук — нередовна турска војска.¹¹⁹⁾

Башица — слаба ракија, истиче из ракијског казана при крају печења ракије,¹²⁰⁾ прва ракија.¹²¹⁾

Башљин — трака око шешира.¹²²⁾

Башун — врпца за низање дуката, често од плиша.¹²³⁾

Башуна — глава, тиква.¹²⁴⁾

Башча — башта, врт.¹²⁵⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Качарски (бачварски, пинтерски) занат, Етнографски музеј, Београд
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Ba