Пјесна од боја 1839. је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Закукала кукавица црна

0002    Насред тврда Скадра на Бојану,

0003    Ђе су многе до сад прокукале

0004    Од србаљске руке и оружја.

0005    А кад кука, не веселила се,

0006    Баш кад јој је вакат и вријеме,

0007    О несрећњу дневи Видовоме.

0008    То не била бозна кукавица,

0009    Но љубовца бега Бушатлије.

0010    Кука млада, јест јој за невољу,

0011    Није много доба и времена

0012    Од кад му је постала љубовца,

0013    А сада је црна кукавица,

0014    Бег се спрема на цареву војску.

0015    Спреми бега паша Хасан паша,

0016    Спреми њега с војском на Брђане,

0017    И даде му војске шест хиљадах

0018    Арбанаса убојника љута,

0019    Бескућника и безобразника

0020    Од зла оца, а од горе мајке,

0021    Те немају куће ни баштине,

0022    До у појас свијетло оружје,

0023    А на рамо брешке и латинке.

0024    Још му даде војску од низама,

0025    А низама четири табора,

0026    А за војском хазну и захиру,

0027    И топове, од боја громове.

0028    Дивно паша бега сјетоваше:

0029    „Бећир-беже, мој вјерни витеже,

0030    “Хајде мудро, не погини лудо,

0031    „Чувај твоју главу на рамена

0032    “Од Србина турског душманина.

0033    „Хајде с војском варош-Подгорици,

0034    “Успут узми варош Подгорицу,

0035    „И њезине околине љуте,

0036    “Пак отолен Спужу крвавоме.

0037    „Ту ћеш око с војском учинити,

0038    “Док с’ одморе коњи и јунаци,

0039    „А отолен удри на Брђане,

0040    “Попали им села по ђенару,

0041    „Посијеци Брцка крајичника,

0042    “А пороби робље по крајини,

0043    „Зароби ми младијех влахињах,

0044    “Те су згодне за мога харема,

0045    „Доведи их Скадру бијеломе.

0046    “Но кад пустиш војску на крајину,

0047    „Напред пусти љуту Арбанију,

0048    “За њом стави низам у параду,

0049    „Солдатију све у дуге врсте,

0050    “Нек су тврде плећи Арбанији,

0051    „Са низамом убојне топове;

0052    “За низамом зиле и борије,

0053    „И добоше што замећу кавгу,

0054    “Од страшљивца те гради јунака,

0055    „Сатри с војском све влашке крајине

0056    “Од Жабљака до тврде Фундине.„

0057    Бег се паши поклонио дивно:

0058    “Фала, пашо, мили господаре!

0059    „Ја ћу тебе дивно послушати,

0060    “И дивно ти поса оправити,

0061    „Попалићу све влашке крајине,

0062    “А посјећи влашке крајичнике,

0063    „А поробит’ робје по крајини,

0064    “Напунити харем влахињама,

0065    „Све ђевојком и младом невјестом,

0066    “То је жеља од мога рођења.

0067    „Шест сам пашах до сад престојао

0068    “У бијелу Скадру на Бојану,

0069    „Свакога сам по реду молио,

0070    “Да ударим с војском на кауре,

0071    „Не би ли ми Бог и срећа дала,

0072    “Да осветим главу везирову,

0073    „Мога стрица Махмута везира,

0074    “Кога су ми они изгубили,

0075    „И сатрли оџак Бушатлића,

0076    “А ти ми је даде без ријечи,

0077    „Фала теби и госпоцтву твому.“

0078    И паши се поклонио дивно,

0079    Па окрену силовиту војску,

0080    Навезе је на Блато широко,

0081    Па извезе пољу Ћемовскоме,

0082    А отолен варош-Подгорици.

0083    Ту је један конак преноћио.

0084    Успут узе Подгорицу листом,

0085    И остале околине љуте.

0086    Пак отолен војску окренуо,

0087    С војском паде Спужу крвавоме,

0088    И у Спужу око учинио.

0089    Ту ми стаде за неђељу данах,

0090    Сваки дан ту пуштаваше војску

0091    На Пипере и на Мартиниће.

0092    Ал’ се лако не дају Брђани,

0093    Но се бране храбро и витешки,

0094    Особено храбри Мартинићи,

0095    И Стијена крвава крајина.

0096    Сваки данак бој огњени бију,

0097    Сваког данка, а све без престанка.

0098    Није шала, драги побратиме!

0099    У Стијену и у Мартиниће

0100    Има на број педесет јунаках,

0101    Што је мртва и што је рањена,

0102    Све бирана лахца и момчета,

0103    Без остале Брцке покрајине.

0104    Кад неђеља напуни се данах,

0105    Једно јутро бјеше уранио,

0106    Уранио беже Бушатлија

0107    Приђе зоре и приђе данице,

0108    Те пуштио кроз војску теларе:

0109    „Хазар да сте, пјешци и коњици,

0110    “Ко је пјешак, притежи опанке,

0111    „А коњици, коње хазурајте,

0112    “Ере ћемо зором ударити,

0113    „Ударити на влашку крајину.“

0114    Похиташе пјешци и коњици,

0115    Посриједи пушке дофатише.

0116    Тако беже разређује војску:

0117    Једну даде Хоту Хасан-аги,

0118    Буљумбаши од све Малесије,

0119    Дв’је хиљаде љута Малнисара,

0120    Каменштака љута убојника,

0121    И даде му Лекића спахију,

0122    Са спахијом листом Подгорицу,

0123    Да он удри на село Јаштребу;

0124    Другу војску бјеше оставио,

0125    Оставио низам уређени

0126    По бријегу ријеке Сушице,

0127    Да су тврђе плећи Арбанији;

0128    А бег силну војску подигнуо,

0129    Шњом окрену пут села Косића.

0130    Велика је сила у Турчина,

0131    Све је поље војска уфатила:

0132    Од ријеке Зете до Сушице

0133    Коњ до коња јунак до јунака,

0134    Над војском се вијаху барјаци

0135    Као љетни по небу облаци.

0136    Баш једанак војске ударише,

0137    Кад бегова на селу Косићу

0138    Тад’ агина на село Јаштребу.

0139    У мах војска бјеше опалила,

0140    Попалила чобанске стајнице,

0141    Али села опалит’ не могу,

0142    Е сељани села не даваху,

0143    Бране села огњем из пушаках.

0144    Ал’ је љута пушка одољела,

0145    Арбанаси љути насрнули,

0146    Жељни главах, а жељни оружја,

0147    Жељни пљачке, а жељни плијена.

0148    И Бог знаде ћаху одољети,

0149    И још много јада поградити,

0150    него мала помоћ прискочила,

0151    Помоћ мала, ма срећа велика,

0152    Прискочило тридест Брајковићах,

0153    Све војника једнакога лика.

0154    И са стране они ударише

0155    На Хасана од Хотах главара,

0156    На спахију и његову војску.

0157    Препаде се хага Хасан-ага,

0158    Мњаше хага да је поточ виша

0159    Да приспјеше крајичници љути,

0160    Плећи даде, а бјежати стаде,

0161    А за њиме Лекићу спахија,

0162    А за њима сва њихова војска,

0163    Издадоше бега Бушатлију,

0164    Издадоше, црн им образ био!

0165    Ал’ не бјежи беже Бушатлија

0166    И његова љута Арбанија,

0167    Но уриша беже без престанка,

0168    Да попали села по крајини.

0169    У то друга поточ прискочила,

0170    Јест крвава села Ћуриоца,

0171    Загарчани и Покрајвођани,

0172    И Лакићи, љути убојници.

0173    Слећеше се триста крајичника,

0174    И на бега снажно ударише.

0175    Бој се бије, а гину јунаци,

0176    Пала тама Косовијем лугом

0177    Од брзога праха и олова,

0178    Од стајницах, те пождише Турци;

0179    Стоји фиска у бој крајичника,

0180    Ћерају се војске по мегдану,

0181    По мегдану пољем широкијем

0182    Два сахата тамо и овамо.

0183    Кад у трећи сахат уљегоше,

0184    Тадар Срби Бога покликоше,

0185    А на Турке мушки ударише.

0186    Нож сијева, крв се пролијева,

0187    Стоји јека рањених јунака:

0188    Неки веле: „Леле мени, мајко!“

0189    Неки куне пашу Хасан-пашу:

0190    „А ва’, пашо, јада дочекао!

0191    “Што нас посла на љуте Брђане,

0192    „Затријеше твоју Арбанију.“

0193    Турци вуку мртве и рањене

0194    Пут крвава Спужа на крајину,

0195    А Брђани своје не гледају,

0196    Већ једнако бојем уришају.

0197    У то Турци плећи обратише,

0198    Крајичници у њих ударише,

0199    Ту се проли крвца од јунаках

0200    Како бурна киша из облаках.

0201    Но искочи момче из Брђана,

0202    Мирко Токов од села Лакићах,

0203    Те уфати живога Турчина,

0204    Диздаревић-бега Насул-бега,

0205    Под пусатом и свијем оружјем,

0206    И без ране и без главе мртве,

0207    И бегову откинуо главу.

0208    Бјелопавлић разагони Турке

0209    Како вуци устрашене овце.

0210    Наћераше бега Бушатлију,

0211    Око бега сто и тридест другах,

0212    На обалу Зете валовите,

0213    Дочекаше јадни Мартинићи

0214    С оне стране студене ријеке,

0215    И на Турке огања наложише:

0216    С ове стране љути крајичници

0217    С ножевима у бијеле руке

0218    Међу Турке загон учинише.

0219    Ту искочи момче Брајовицко,

0220    А на име Брајовић Кезуне,

0221    И уфати бега Бушатлију

0222    На витеза хата под оружје.

0223    Тако Кезу Бог и срећа дала,

0224    Те му бего рану не удари,

0225    А он бегу главу уграбио,

0226    Друго момче хата дебелога,

0227    Треће момче свијетло оружје.

0228    Па ми треће момче искочило

0229    Од малога братства Калезићах,

0230    А на име Радовић Новица,

0231    Ах какав је, весела му мајка!

0232    Науснице нема ни брковах,

0233    Још му нема ни шестнаест љета,

0234    Дуге пушке у бој не понио,

0235    Него једну малу у појасу.

0236    Он на љуту гују нагазио,

0237    На Турчина Малића ћехају,

0238    Буљумбашу од све Тосканије,

0239    Који се је курва потежао,

0240    И довео Тосканију љуту,

0241    Да потире српске покрајине.

0242    Он Турчину загон учинио,

0243    Но га Малић сабљом дочекао,

0244    Но се момче листо намјерило,

0245    Те му Турчин не пос’јече главу.

0246    Сину момче како змија љута,

0247    Уграби му иза сабље руку,

0248    И низ хата нагнуо ћехају,

0249    А упири своју пушку малу,

0250    И Малића дивно погодио,

0251    Саломи му чело под саруком;

0252    Паде Малић с вранца дебелога,

0253    Новица му сабљу уграбио,

0254    И с њом му је главу откинуо.

0255    Крајичници соколови сиви

0256    На обалу пофаташе Турке,

0257    Ту педесет главах посјекоше,

0258    Осамдесет осталих Тураках

0259    У ријеку Зету поскакаше.

0260    У то стаса ћенар и крајина,

0261    Стаса, побре, хиљаду момчади

0262    Од племена Бјелопавлицкога,

0263    Дотрчаше браћи у помоћи.

0264    Ал’ за фајду, драги побратиме,

0265    Ере Турци бјеху умакнули,

0266    И у Спуж се тврди затворили.

0267    Кад се стаде поточ и војници,

0268    На једно се мјесто окупише,

0269    Из трипута шемлак учинише,

0270    И отлен се натраг повратише,

0271    Пјевајући и пушке мећући,

0272    Накићени турскијем оружјем,

0273    И многијем турскијем главама.

0274    Главе турске носе на Цетиње,

0275    Те Цетиње шњиме окитише.

0276    Ал’ витези даре задобише

0277    За њихову храброст и јунаштво,

0278    Задобише јуначке медаље,

0279    То је дика у свијет војника.

0280    Нек их носе, нека се поносе,

0281    Јер су они крило од крајине,

0282    Од крајине крвљу обливене.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pjesna od boja 1839.