Публије Корнелије Долабела (лат. Publius Cornelius Dolabella) (70. пре Христа — 43. пре Христа), римски војсковођа, политичар и конзул 44. пре Христа. Био је ожењен Цицероновом ћерком Тулијом. За време Цезаровога одсуства у Египту као народни трибун тражио је закон о поништењу дугова, због чега је изазвао немире у Риму. Код народа је стекао велику популарност, па је уместо казне због подстицања нереда био награђен од Цезара. Марко Антоније се супростављао Цезаровој жељи да Долабела буде изабран за конзула 44. пре Христа сматрајући га конкурентом код Цезара. Након Цезаровога убиства прогласио се конзулом 44. пре Христа, а као противника Марка Антонија подржале су га Цезарове убојице и Сенат. Међутим нешто касније склопио је споразум са Марком Антонијем, па је као провинцију добио Сирију и велику војску за рат са Парћанима. Незадовољни завереници упутили су онда Гаја Касија Лонгина да пре њега преузме Сирију. Долабела се на путу за Сирију сукобио са намесником Сирије Требонијем, кога је убио. Сенат га је прогласио непријатељем и Сирију је предао Гају Касију. Касије га је опколио и блокирао у Лаодикеји у Сирији, а након пада града Долабела је наредио једном свом војнику да га убије.¹⁾

Обично се претпоставља да је Долабела син истоименога претора за 69. пре Христа. Историчар Роналд Сајм је претпостављао да је Цезар великодушно подржавао Долабелу зато што је био његов незаконити син.²⁾ До 51. пре Христа Цицерон је два пута бранио Долабелу. Одржавао је животни стил изнад својих финансијских могућности, па је остао без новца. Политичку каријеру започео је 50-их пре Христа оптужбама против Помпејевога присташе Апија Клаудија Пулхера. Долабела се оженио Цицероновом ћерком Тулијом, па се Цицерон налазио у незахвалном положају, јер је у исто време настојао да одржи добре односе са својим зетом, али и са Пулхером и Помпејем.

Почетком 49. пре Христа избио је Цезаров грађански рат. Долабела је најпре стао на страну Помпеја, али брзо се предомислио и прешао на страну Цезара, не обазирући се на свога таста. Надао се да ће много лакше моћи да оствари користи на Цезаровој страни да би покрио свој дуг. Марко Октавије и Луције Скрибоније Либон су уз помоћ Помпејеве флоте успели да Долабелу истерају из Далмације.³⁾ Том приликом Долабела се удружио са Цезаровим легатом Гајем Антонијем, али ипак је изгубио целу флоту, која му је била поверена.⁴⁾ Током 48. пре Христа учествовао је у Цезаровом походу на Балкану крај Дирахијума, а учествовао је и у бици код Фарсала. Био је изабран за народнога трибуна 47. пре Христа, а у то време Цезар је водио Александријски рат.

Да би био изабран за народнога трибуна одрекао се статуса патриција.⁵⁾ Као народни трибун залагао се за укидање дугова, јер је и сам био презадужен.⁶⁾⁷⁾ Његов предлог о укидању дугова одговарао је презадуженом народу, који га је подржао.⁸⁾ Посвађао се са другим народним трибуном Луцијем Требелијем, који се залагао за кредиторе.⁹⁾ Избили су велики немири, у којима се потезало оружје, па је било и мртвих.¹⁰⁾ Гај Асиније Полион и Луције Требелије тражили су од Марка Антонија да се умеша и помогне њиховој страни.¹¹⁾ Сенатори су се залагали да се не мењају закони, док се Цезар не врати, а Марко Антоније као главни после Цезара је онда уз подршку сената добио право да уведе војску у Рим, да би смирио ситуацију.¹²⁾ Публије Корнелије Долабела је са својим присташама заузео форум инзистирајући на усвајању закона о укидању дугова, а Марко Антоније их је онда напао и растерао.¹³⁾ Када је Марко Антоније касније напустио Рим, а управу поверио Луцију Цезару поново су избили сукоби између Долабелиних присташа и њихових противника.¹⁴⁾ Када су чули да се Цезар враћа из Египта сукоби су се смирили,¹⁵⁾ али кад су чули да се Цезар задржао поново су обновили сукобе. Марко Антоније је уочио да због подржавања кредитора више није популаран код обичнога народа, па је због тога почео да заузима неутралнији став у том сукобу.¹⁶⁾ Марко Антоније је онда једно време био посматрач сукоба између две групе.

Долабела је био изузетно популаран, па је Цезар по повратку у Рим октобра 47. пре Христа морао да му опрости.¹⁷⁾ Не само да му је опростио, него га је и наградио. За разлику од њега критиковао је Марка Антонија. Цезар је онда отишао у поход у Африку и Хиспанију и са собом је повео Долабелу. Долабела се вратио у Рим да би се развео од Цицеронове ћерке Тулије. Учествовао је у походу у Хиспанији, где је био лакше рањен. По повратку у Рим 45. пре Христа Цезар и Марко Антоније изабрани су за конзуле за 44. пре Христа. Цезар је предложио сенату да по одласку на поход у Партију именује Долабелу као конзула замену.¹⁸⁾ Међутим због жестокога отпора Марка Антонија Цезар је одустао од тога предлога.¹⁹⁾ Марко Антоније је почео да сматра да му Долабела представља озбиљнога противника у Цезаровој хијерархији. Цезар је онда покушао да искористи положај диктатора и именује Долабелу за конзула замену, али Марко Антоније се позвао на неповољна знамења успевајући на тај начин да одгоди избор.²⁰⁾

Након Цезаровога убиства 44. пре Христа Долабела је узео положај конзула, сматрајући да му положај припада по Цезаровој вољи.²¹⁾ Он тада још није био формално изабран за конзула. Претварао се да је и сам био учесник завере, али да није учествовао у самом чину Цезарова убиства.²²⁾ Завереници и Цезарови непријатељи су се обрадовали Долабели и од њега су очекивали да ће да буде на њиховој страни као велики противник Марка Антонија.²³⁾ На заседању Сената 17. марта 44. пре Христа дошло је до компромиса, по коме нису осуђене Цезарове убице, али су потврђене све Цезарове одлуке.²⁴⁾ Марко Антоније и Долабела су признати за конзуле.

Марко Антоније је постао главни противник сената и завереника против Цезара, али вешто је лавирао. Ипак Брут и Касије су морали да напусте Рим, а сенат их је послао под изговором да довлаче жито. Марко Антоније је желео да као своју провинцију добије Сирију, да би имао на располагању велику војску, али знао је да му сенат то неће одобрити.²⁵⁾ Због тога је наговорио свога дотадашњега противника Долабелу да тражи Сирију и војску, која је прикупљена за рат са Парћанима.²⁶⁾ Пошто се знало да то сенат не би одобрио јер је Сирију био наменио Касију онда се Долабела обратио народу, који му је поверио Сирију.²⁷⁾ Сирија је била дата Долабели и поверена му је велика војска и рат са Парћанима.²⁸⁾ Марко Антоније је на тај начин спречио да Гај Касије Лонгин добије Сирију као веома важну провинцију.²⁹⁾ Исто тако Марко Јуније Брут је требао да добије Македонију, али она је поверена Марку Антонију.

При крају октобра 44. пре Христа Долабела је кренуо у своју провинцију Сирију.³⁰⁾ Брут и Касије су одлучили да оду у Македонију и Сирију и да их силом заузму.³¹⁾ Почели су да скупљају новац, а проконзул Азије Гај Требоније је као и они био један од Цезарових убица. Долабела је почетком 43. пре Христа стигао са једном легијом у римску провинцију Азију, где је намесник био Гај Требоније. Долабели је омогућио слободан пролаз, али није га пуштао у градове.³²⁾ Међутим Долабела је на препад заузео Смирну и онда је дао да се Требонију одсече глава.³³⁾ Био је то први од убијених Цезарових убица. Долабела је овладао римском провинцијом Азијом.

Долабелу је сенат због убиства Требонија прогласио државним непријатељем.³⁴⁾ Гају Касију Лонгину су поверили Сирију³⁵⁾ и задатак да води рат против Долабеле.³⁶⁾ Гај Касије је пре Долабеле упао у Сирију, где је најпре преузео 8 легија.³⁷⁾ Долабела је послао Алијена у Египат по 4 легије преостале након Помпејева пораза, али Касије је у Палестини успео да их опколи и принуди на предају.³⁸⁾ Гај Касије је отада располагао са 12 легија.³⁹⁾ Пошто је овладао провинцијом Азијом Долабела је кренуо у Киликију, где је заузео Тарс.⁴⁰⁾ Преко Луција Фигула Долабела је сакупљао флоту са Родоса, Ликије, Памфилије и Киликије.⁴¹⁾

Док је Гај Касије Лонгин боравио у Јудеји Долабела је упао у Сирију са 2 легије и са флотом.⁴²⁾⁴³⁾ Није успео да заузме Антиохију, али уместо тога заузео је Лаодикеју захваљујући наклоности домаћега становништва према Цезару.⁴⁴⁾ У сукобу са много већом Касијевом војском био је поражен, па се затворио у Лаодикеју.⁴⁵⁾ Гај Касије Лонгин га је опседао,⁴⁶⁾ али Долабела је добијао помоћ преко мора из провинције Азије и од египатске краљице Клеопатре VII.⁴⁷⁾ Гај Касије је опремио флоту са циљем да блокира Долабелу са морске стране, али у првој поморској бици Долабелина флота је победила.⁴⁸⁾

Гај Касије Лонгин је онда тражио од Клеопатре да не помаже Долабели. Клеопатрин намесник Кипра Серапион, Тирци и Арађани помогали су Гаја Касија без Клеопатрина одобрења, па је он у другој поморској бици победио Долабелу.⁴⁹⁾ Након тога Доалбела је био потпуно опкољен и са копна и са мора. Када је Гај Касије освојио Лаодикеју Долабела је наредио свом пратиоцу да му одсече главу.⁵⁰⁾

• Касије Дион
• Апијан, Грађански ратови
• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Велеј Патеркул
• Плутарх Антоније
• Светоније
• Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд, 2001.
• Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6

Publije Kornelije Dolabela