Корисничке алатке

Алатке сајта


приповедач

Приповедач

Приповедач или наратор, неутрално лице које казује причу. Он је посредник између писца и догађаја о којима се говори. Он приповеда о неком догађају, објашњава и тумачи догађаје и посебно наглашеним детаљима истиче особености ликова, омогућава увид у њихов унутрашњи свет и наглашава динамичност радње.1)

Традиционално се сматра да када је приповедач и сам учесник у догађајима, односно један од ликова, онда приповеда у првом лицу, субјективно, а када приповедач није учесник или жели да буде објективни посматрач док приповеда, онда приповеда у трећем лицу,2)3) при чему приповедача не треба поистовећивати са писцем који је написао дело.4)

Типови приповедача са тачке гледишта простора и времена

Традиционалне поделе нису довољно савршене. Имајући у виду тачку гледашта, односно позицију приповедача у односу на простор и време, приповедач може бити:

  • свезнајући приповедач, када су обухваћени најшири простор и време налик божанском. Приповедач као да лебди у простору и времену, полажући право на „све“ и на „увек“, као своје темељне одреднице. Пример су Хомерови епови, који временски обухватају деценије, а просторно готово цео до тада познати свет. Овакав начин приповедања је преовладавао је књижевности до 16—17. века, јер се до тада веровало да приповедач или песник представља врсту божијег гласа.5)
  • фиктивни приповедач, коме аутор директно или индиректно предаје реч. Овакво раздвајање омогућава аутору да искаже нека своја посебна мишљења и ставове, које сам лично не жели да каже.6)
  • неутралан објективни приповедач, подразумева свезнајуће ауторско приповедање. Аутор не полаже рачуна о изворима својих података, слободно, без препрека се креће по временској и просторној оси, улази у психологију, мисли и осећања јунака, остајући неприметан.7) Оваква тачка гледишта појачава драматику дела, јер се читалац суочава са догађајима заједно са личностима, а аутор најчешће укида друге елементе који ометају или успоравају драматичност радње, као што су описи или карактеризација личности.8)
  • ауторски приповедач, када аутор говори у своје лично име, исказујући своје мишљење и виђење. Најчешће се користи у есејима.9)

Тачке гледишта, перспективе приповедача

Једнолика перспектива кроз једну личност

  • Може бити виђење стварности у првом лицу, где личност и догађаји имају исти простор и време. Користи се за карактеричне догађаје, који се истичу тако па читалац има снажнији утисак непосредности доживљаја.10)
  • Кроз свест једне личности – где се простор – време доживљава кро свест и виђење једне личности која је представљена у трећем или ређе другом лицу једнине или чак множином.11)
  • Инфантилни приповедач - простор је наглашено сужен и смањено је или укинуто време, догађаји и личности се сами исказују, а читалац у својој свести сам успоставља простор и време, под условом да је довољно образован и искусан.12)

Покретна тачка гледишта кроз свест више личности

Употреба покретне, клизеће тачке гледишта, кроз свест више личности. Формира се више просторних планова који се преплићу у једној заједничкој равни простора – времена. Уз њих су још додати и нови простори – времена кроз сегменте сећања личности.13)

Полифонија тачака гледишта, личности и гласова

Подједнако убедљиво делују говор аутора, других приповедача, јунака, који међусобно могу бити супротстављени и умећу се различити жанрови (на пример роман, кратка прича, репортажа, песма, есеј у оквиру истог књижевног дела). Постоји мноштво појединачних простора – времена, испреплетених око једне или више основних тема, где су сви гласови подједнако важни.14)

Литература

1) , 4)
Читанка 6, Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, стр. 14
2)
Читанка 6, Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, стр. 14, 31
3) , 7)
Биљана Вићентић, 2001.
5) , 6)
Миливој Анђелковић, 2008, стр. 546
8) , 9) , 10) , 11)
Миливој Анђелковић, 2008, стр. 547
12) , 13)
Миливој Анђелковић, 2008, стр. 548
14)
Миливој Анђелковић, 2008, стр. 549
приповедач.txt · Последњи пут мењано: 2018/01/28 20:29 од жељко_тодоровић