Предраг и Ненад

Предраг и Ненад је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Рани мајка два нејака сина,

0002    У зло доба у гладне године,

0003    На преслицу и десницу руку.

0004    Лепа им је имена надела:

0005    Једном Предраг, а другом Ненаде.

0006    Предраг мајци до коња дорасте,

0007    А до коња, и до бојна копља,

0008    Пак одбеже своју стару мајку

0009    И прибеже гори у ајдуке.

0010    Оста мајка ранећи Ненада,

0011    Ненад браца ни зазнао није.

0012    И Ненад је мајци дорастао

0013    А до коња и до бојна копља,

0014    Пак одбеже своју стару мајку,

0015    И прибеже гори у ајдуке,

0016    Ајдукова три године дана.

0017    Он је јунак мудар и разуман,

0018    И срећан је свуда на мејдану;

0019    Учини га дружба старешином,

0020    Старешова три године дана.

0021    Ал’ се млађан зажелио мајке,

0022    Дружбини је браћи беседио:

0023    „Ој дружбино, моја браћо драга!

0024    „Ја сам вам се зажелио мајке,

0025    „Ајте, браћо, да делимо благо,

0026    „Да идемо сваки својој мајци.”

0027    Дружбина га радо послушала.

0028    Како који изасипа благо,

0029    Тај се њему и заклиње тешко:

0030    Који брацем, а који сестрицом;

0031    А кад Ненад свој’ изасу благо,

0032    Дружбини је браћи беседио:

0033    „Ој дружбино, моја браћо драга!

0034    „Брата немам, а сестрице немам,

0035    „Већ: тако ми Бога јединога!

0036    „Десница ми не усала рука!

0037    „Добру коњу грива не опала!

0038    „И бритка ми сабља не рђала!

0039    „Ни у мене више нема блага.”

0040    Кад су тако поделили благо,

0041    Ненад седе на добра коњица,

0042    Пак се диже својој старој мајци.

0043    Лепо га је дочекала мајка,

0044    Пред њег’ носи слатку ђаконију.

0045    Кад су били сели за вечеру,

0046    Ненад мајци тијо беседио:

0047    „Ој старице, моја мила мајко!

0048    „Да ми није од људи срамоте,

0049    „Да ми није од Бога греоте,

0050    „Не би рек’о, да си моја мајка:

0051    „Зашт’ ми ниси браца породила,

0052    „Јели браца, јали милу сеју?

0053    „Кад сам био с друштвом на деоби,

0054    „Сваки ми се заклињаше тешко:

0055    „Који брацем, а који сестрицом,

0056    „А ја, мајко, собом и оружјем,

0057    „И добријем коњем испод себе.”

0058    Стара му се насмејала мајка:

0059    „Не будали, млађани Ненаде!

0060    „Ја сам теби браца породила,

0061    „Предрагога твог брата рођеног,

0062    „И јуче сам за њег’ разабрала!

0063    „Да с’ наоди и да ајдукује

0064    „У зеленој гори Гаревици,

0065    „Пред четом је јунак арамбаша.”

0066    Беседи јој млађани Ненаде:

0067    „Ој старице, моја мила мајко!

0068    „Покрој на ме све ново одело,

0069    „Све зелено од чое зелене,

0070    „А ократко с горицом једнако,

0071    „Да ја идем браца да потражим,

0072    „Да ме жива жеља мине.”

0073    Беседи му стара мила мајка:

0074    „Не будали, млађани Ненаде!

0075    „Јер ћеш лудо изгубити главу.”

0076    Али Ненад мајке не слушаше,

0077    Већ он чини, што је њему драго:

0078    Он покроји на себе одело,

0079    Све зелено од чое зелене,

0080    А ократко с горицом једнако,

0081    Пак уседе на добра коњица,

0082    И диже се браца да потражи,

0083    Да га жива жеља мимоиђе.

0084    Нигди свога он не пушта гласа,

0085    Нити пљуну, ни на коња викну;

0086    А кад дође гори Гаревици,

0087    Кличе Ненад, како соко сиви:

0088    „Гаревице, зелена горице!

0089    „Не раниш ли у себи јунака,

0090    „Предрагога мог брата рођена?

0091    „Не раниш ли у себи јунака,

0092    „Који би ме с брацем саставио?”

0093    Предраг седи под јелом зеленом,

0094    Предраг седи, пије рујно вино;

0095    Кад саслуш’о Ненадова гласа,

0096    Дружбини је браћи беседио:

0097    „Ој дружбино, моја браћо драга!

0098    „Испадните на друм за бусију,

0099    „Дочекајте незнана делију,

0100    „Нит’ га бијте, нити га глобите,

0101    „Већ га жива мени доведите:

0102    „Откудгод је, он је рода мога.”

0103    Устало је тридесет момака,

0104    На три места све по десет стало.

0105    Кад на први десет наишао,

0106    Нитко не сме пред њег’ да изиђе,

0107    Да изиђе, да коња привати,

0108    Већ га сташе стрелом стријељати.

0109    Беседи им млађани Ненаде:

0110    „Не стрељајте, браћо из горице,

0111    „Не била вас вашег брата жеља,

0112    „Како мене и брата мојега!

0113    „Што ме тужан овуд потерало!”

0114    Они њега пропустише с миром.

0115    Кад на други десет наишао,

0116    И они га стрелом стријељаше,

0117    И њима је Ненад беседио:

0118    „Не стрељајте, браћо из горице,

0119    „Не била вас вашег брата жеља,

0120    „Како мене и брата мојега!

0121    „Што ме тужан овуд потерало!”

0122    И они га пропустише с миром.

0123    Кад на трећи десет наишао,

0124    И они га стрелом стријељаше,

0125    Расрди се млађани Ненаде,

0126    Пак удари на триест јунака:

0127    Први десет сабљом посекао,

0128    Други десет коњем погазио,

0129    Трећи с’ десет по гори разбеже,

0130    Које к гори, које к води ладној

0131    Глас допаде Предрагом јунаку:

0132    „Зле га сео, Предраг арамбаша!

0133    „Дође теби незнана делија,

0134    „Исече ти по гори дружбину.”

0135    Предраг скочи на ноге лагане,

0136    Пак узима луке и стријеле,

0137    Пак излази на друм на бусију,

0138    Пак заседа за јелу зелену,

0139    Скида њега стрелом са коњица.

0140    На зло га је место ударио,

0141    На зло место, у срце јуначко.

0142    Врисну Ненад, како соко сиви,

0143    Вриштећи се по коњу повија:

0144    „Ј’о јуначе, из горе зелене!

0145    „Жива тебе, брате, Бог убио!

0146    „Десница ти усанула рука,

0147    „Из које си стреле испустио!

0148    „И десно ти око искочило,

0149    „С којим си ме, море, намотрио!

0150    „Још те твога брата жеља била,

0151    „Кано мене и брата мојега!

0152    „Што ме тужан овуд потерало,

0153    „Наопако а по моју главу!”

0154    Кад је Предраг речи саслушао,

0155    Иза јеле њега запитује:

0156    „Тко си јунак, и чијег си рода?”

0157    Рањен Ненад њему одговара:

0158    „Што ме, море, ти за рода питаш?

0159    „Од мене се оженити не ћеш;

0160    „Ја сам јунак млађани Ненаде,

0161    „Имам стару саморану мајку,

0162    „И једнога брата рођенога,

0163    „Предрагога мог брата рођена,

0164    „Пак се диго да њега потражим,

0165    „Да ме жива жеља мине,

0166    „Наопако а по моју главу!”

0167    Кад је Предраг речи разабрао,

0168    Од стра љута стреле испустио,

0169    Пак притрча рањену јунаку,

0170    Скида њега с коња на травицу:

0171    „Та ти ли си, мој брате Ненаде!

0172    „Ја сам Предраг твој братац рођени.

0173    „Можеш ли ми ране преболети?

0174    „Да подерем танане кошуље,

0175    „Да те видам и да те завијам.”

0176    Рањен Ненад њему одговара:

0177    „Та ти ли си, мој брате рођени!

0178    „Вала Богу, кад сам те видео,

0179    „Те ме жива моја жеља мину;

0180    „Не могу ти ране преболети,

0181    „Већ ти проста моја крвца била!”

0182    То изусти, па душицу пусти.

0183    Над њим Предраг јаде јадикује:

0184    „Ј’о Ненаде, моје јарко сунце!

0185    „Рано ти ми ти беше изишло,

0186    „Па ми тако рано ти заседе!

0187    „Мој босиљче из зелене башче!

0188    „Рано ти ми беше процватио,

0189    „Па ми тако рано ти увену!”

0190    Па потрже ноже од појаса,

0191    Те удара себе у срдашце,

0192    Мртав паде покрај браца свога.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање