У Краљевини Србији оснива се организација народног рада под именом: „Народна Одбрана“.

Задатак је организације „Народне Одбране“, да изврши концентрацију рада приватне иницијативе у земљи, и тим сконцентрисаним радом утире пут препорођају Србије, у свима гранама народног живота, а све то у циљу усавршавања и јачања Србијине снаге и Одбране Отаџбине.

У томе раду „Народна Одбрана“ поклониће нарочиту бригу: буђењу и развијању националне свести, унапређењу и усавршавању витештва у народу, и одржавању културних веза са ближим и даљим саплеменицима нашег народа ван земље, као и са осталим пријатељским народима.

Према изложеном задатку ово су послови „Народне Одбране“:

а, Стварање везе и заједнице у раду, код свих приватних (и појединаца) који послују на јачању народа и државе, као што су витешка друштва стрељачка, соколска и друга гимнастичка, јахачка; друштва за чување народног здравља, хигијену и просвећивање; земљорадничке (пољопривредне) задруге, и сва остала хумана, културна и патриотска, како мушка, тако и женска друштва.

б, Помагање свих тих друштава у њиховом раду на остварењу циљева, којима служе, у свима правцима њиховог деловања.

в, Буђење националне свести и јачање љубави према отаџбини уопште, а специјално према војничком позиву. Подизање самопоуздања у народу.

Ублажавање партијске нетрпељивости и ширење међусобне оданости и поверења у грађанству. Тумачење народу његовог положаја и улоге међу осталим народима, и упознавање народа са његовом снагом и његовим пријатељима и непријатељима.

г, Стварање нарочите јаче везе између стрељачких, соколских и осталих витешких друштава у земљи, са циљем: да се њихов рад корисно доведе у сагласност са војничким позивом, и да се уз припомоћ тих друштава што боље спрема за војнички позив, како младеж, тако и они грађани, који по закону не подлеже војној обавези, а у случају рата могу и желе да се употребе за оружану акцију.

д, Одржање културних веза са свима нашим ближим и даљим саплеменицима ван Србије, са задатком, да се потпомогне извршење културног јединства са њима.

ђ, Одржавање сталних веза са свима осталим народима, на првом месту са онима, који су према нама пријатељски расположени; упознавање ових народа са нашим приликама и положајем, и неговање пријатељства са њима.

е, Набављање новчаних и других материјалних срестава, потребних за извођење и извршавање свих ових послова.

Задатак и послове чл. 3. извршује и остварује „Народна Одбрана“, и то:

а, оне под „а“ на тај начин што се у сваком Одбору „Народне Одбране“ налазе као чланови бар по један члан Управе друштава која постоје у месту, у коме је седиште Одбора „Народне Одбране“.

Чланови Управа тих друштава важе у Одбору за Народну Одбрану и као његови известиоци о току послова у својим друштвима.

Сваки Одбор за Народну Одбрану, тако састављен, тежиће да у своме месту оснује „Дом Народне Одбране“, у ком ћe се сместити управе свих друштава, а у коме ћe бити дворана за предавања, соколска вежбања, и читаоница и библиотека Народне Одбране. У томе дому биће стециште свеколиког рада приватне иницијативе дотичних друштава у месту.

б, оне под „б“ тиме што ће личним путем агитовати у подједнакој мери за свако поједино друштво, и што ћe путем својих предавања и брошура проповедати рад свих друштава, позивајући своје суграђане на потпомагање и учешће у раду сваког тога друштва.

Ако је у неком месту које друштво застало у раду, Народна Одбрана ћe га пробудити и покренути на посао.

Ако у месту Одбора Народне Одбране неко друштво не постоји „Народиа Одбрана“ настојаваће да га оснује.

в, оне под „в“ сарадњом и помоћу свих друштава, а и нарочитом личном пропагандом, засебним предавањима, препоручивањем и ширењем књига и издавањем брошура подесне садржине.

г, оне под „г“ на тај начин, што ћe код надлежних фактора настојавати, да се нашој омладини омили војнички позив и са њом изводе војничка вежбања, која одговарају њиховом узрасту, а и да се они грађани о којима говори чл. 3. тачка „г“ упишу за чланове стрељачких и соколских друштава, па ту поред осталог рада са њима изводе и систематска војна вежбања. О овим последњима „Народна Одбрана“ водиће сталне спискове и по могућству извршити још у мирно време њихову поделу и формацију за случај рата. Народна Одбрана постараће се да се за све ове набави и у готовости држи одело и остала извесна ратна спрема.

д, оне под „д“ развијањем пропаганде у народу за претплаћивање и растурање ваљаних књига и листова наших саплеменика ван земље, држањем предавања о њиховом стању и положају, приређивањем код нас културних састанака са њима и учествовањем на сличним састанцима у њиховим земљама.

Све читаонице и књижнице „Народне Одбране“ држаће све листове (по могућству и књиге) о којима се овде говори.

ђ, оне под „ђ“ тиме што ће примати и обавештавати све странце (новинаре и друге) који долазе у Србију ради политичких и културних информација, и што ћe путем брошура, које ћe издавати на страним језицима, вршити обавештавања и ван земље.

е, до потребних новчаних и материјалних средстава по тачци „е“ долази „Народна Одбрана“: прикупљањем добровољних прилога од својих суграђана и корпорација, завештањима појединих родољуба, издавањем књига и брошура, као и другим подесним путевима, у које долазе прилози општина, срезова, округа, и т. д.

Члан свакога од друштава поменутих у чл. 3. тачка „а“, која раде у споразуму са Одборима Народне Одбране, има право да се назове чланом организације Народне Одбраие.

Народна Одбрана има у сваком месту свој Одбор који је састављен по тачци „а“ чл. 3. и 4. ових правила.

Број чланова у Одбору произвољан је, и према местним приликама треба да је толики, да се могу сви послови успешно обављати. Састав Одбора — у колико год је могућно — мора се подешавати тако, да су у њему све странке заступљене.

Сви чланови Одбора не морају увек бити и чланови Управе неког друштва.

Чланове Одбора, који из каквих год узрока престану бити чланови одборски, замењује сам Одбор избором нових чланова у духу правила.

Одбор који руководи свима пословима организације носи име „Средишни Одбор Народне Одбране“. Његово је седиште у Београду. Под овим Одбором стоје сви остали Одбори организације.

Свако окружно место има свој Одбор, који носи назив свога округа, на пример: „Нишки окружни Одбор Народне Одбране“. Он руководи пословима организације у целом округу.

Срезови имају у своме среском месту срески Одбор. Он носи назив свога среза, на пример: „Грочански срески одбор Народне Одбране“. Срески Одбори руководе пословима организације у своме срезу.

Одбори по општинама месни су Одбори и носе име своје општине, на пример: „Шиљеговачки месни Одбор Народне Одбране“.

У оним местима у унутрашњости земље, у којима се не осећа потреба за оснивање Одбора, назначују се повереници (који помажу најближе Одборе у пословима).

У погледу управљања повереници стоје под најближим месним Одборима, месни Одбори под среским, ови под окружним, а окружни под средишним Одбором.

Тим се редом подносе и извештаји о раду, предлози, питања, и т. д. а обрнутим издају се упутства, наређења, и т. д.

Сваки Одбор бира из своје средине председника, 1—2 подпредседника (први и други), 1—2 деловођа, а има сем тога и благајника, који не мора бити и члан Одбора.

Председник — у његовом одсуству подпредседник по реду — руководи свима одборским пословима; деловођа води записник Одборских седница и израђује Одборску преписку, а благајник рукује новчаном и материјалном имовином одборском, води потребне књиге по томе и израђује сву благајничку преписку. Сва преписка обавља се под потписом председника, а према потписује је деловођа, односно благајник — према природи предмета.

Мањи Одбори (срески и месни) не морају имати све ово часништво.

Сваки Окружни Одбор дели се на ове секције:

1. Секција за културни рад;
2. Секција за витештво и
3. Секција за финансијске и остале послове материјалне природе.

Срески и месни Одбори имају све секције само онда ако су према њиховим приликама могућне и потребне.

Средишни Одбор има поред горњих трију секција још и 4. Секцију за спољне послове.

Ову секцију могу имати — ако настане потреба — и окружни одбори. О тој потреби решава средишни одбор.

Секција културног рада врши све послове ових правила по тачкама; „а“, „б“ и „в“, чл. 3. и 4.

Секција за витештво послове по тачци „г“ чл. 3. и 4.

Секција финансијска послове по тачци „е“ чл. 3. и 4.

Секција за спољне послове све оно по тачкама „д“ и „ђ“ чл. 3. и 4. ових правила.

Свака секција састоји се од онолико чланова колико према приликама буде потребно.

Ако би се према току и обиму послова за коју секцију показао број одборских чланова недовољан, тај ће се број повремено повећавати избором нових особа, које не морају бити чланови Одбора.

Свака секција бира из своје средине председника (који мора бити члан Одбора) и деловођу, а по потреби дели се и на подсекције.

Председник управе Културне Лиге у месту или други који њен члан — кога Лига одреди — председник је одборске секције за културни рад.

За чланове секције за витештво узимају се у првоме реду они чланови одборски, који су у исто време и чланови управа витешких друштава која постоје у месту.

Одборски благајник увек је и члан финансијске секције. Он је у исто време и њен деловођа.

Одборске седнице сазивају се увек писмено. На седницама решава увек онолики број чланова колики дође.

Поједине секције састају се у седнице самостално на позив председника секције. И за њих важи ово што је речено о општим одборским седницама.

Решења донесена у седницама секција саопштавају се у одборским седницама целом Одбору, а реферише онај члан кога председник секције одреди.

Одбори Народне Одбране обавештавају јавност о своме раду према приликама и потреби на предавањима која држе током године, брошурама које издају и преко свога органа (листа).

Као свој орган издаје организација лист који носи назив: „Народна Одбрана“.

Лист излази по потреби (у Београду) у формату брошире, а под уредништвом нарочите секције средишнег одбора која је састављена из три члана.

Лист доноси у главном чланке којима тумачи потребу свих послова организације, даље: преглед рада Народне Одбране, као и прегледе сличног рада у других народа.

Сваки Одбор има свој печат овалног облика на коме је урезано: „окружни“ — „срески“ или „месни“ Одбор Народне Одбране у (име места), а у средини као амблем мртвачка глава. На печату Средишнег Одбора у средини је исти амблем, а унаоколо изрезано: „Средишни Одбор Народне Одбране“ — Београд.

Сваки члан Народне Одбране — дакле и друштава поменутих у чл. 3. тачка „а“ — носиће као обележје и нарочиту значку, која ћe се израдити.

Одбори и пододбори Народне Одбране основани су једном за увек, у критичном тренутку по земљу, 1908.—1909. Они су тада примљени и признати од стране јавности. Организација Народне Одбране — ни стара ни ова нова — није као што су друге са члановима и чланарином, а напослетку самим тим што су у новим Одборима чланови из свих Управа друштвених у месту, бирани су они већ по тима друштвима. Из свих ових разлога Одбори и пододбори Народне Одбране, који сада постоје, као и њихови повереници, улазе без икаквог даљег избора у састав ове нове организације и предузимају одмах рад по одредбама ових правила.

За овај циљ ћe се Одбори и пододбори према овим правилима реорганисати, по потреби комплетирати новим члановима и поделити на секције.

Досадања новчана и материјална имовина, појединих „Одбора и пододбора за Народну Одбрану“ образоваће њихов основни капитал за остварење задатака ове нове организације Народне Одбране.

• Правила Народне одбране (1921)

• Народна одбрана, Приступ 13. априла 2023.

Pravila organizacije Narodne odbrane (1911)