Порча од Авале и Змајогњени Вук

Порча од Авале и Змајогњени Вук је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Вино пију до два побратима

0002    У Авали више Бијограда:

0003    Једно бјеше Порча од Авале,

0004    А друго је Ђерзелез Алија;

0005    Кад се ладна напојише вина

0006    И јуначки ћеив задобише,

0007    Ал’ говори Порча од Авале:

0008    „Побратиме, Ђерзелез Алија!

0009    „Ти се напиј вина изобила,

0010    „Виноград је нама до чардака,

0011    „Имам доста у подруму вина,

0012    „Имам доста вина и ракије.”

0013    Њему вели Ђерзелез Алија:

0014    „Залуду ти, побратиме драги!

0015    „Залуду ти вино и ракија,

0016    „Кад не имаш крчмарице младе,

0017    „Да нам служи вино и ракију,

0018    „Те немамо шале ни маскаре.”

0019    Мучно бјеше Порчи од Авале,

0020    Па говори Ђерзелез-Алији:

0021    „Побратиме, ти се напиј вина,

0022    „Док ја одем Стојну Бијограду,

0023    „Довешћу ти крчмарицу младу,

0024    „Ја ђевојку, ја невјесту младу.”

0025    А пита га Ђерзелез Алија:

0026    „Када одеш Стојну Бијограду,

0027    „Бојиш ли се још кога до Бога?

0028    „Бојиш ли се два Јакшића млада?”

0029    Ал’ му вели Порча од Авале:

0030    „Ој Бога ми, побратиме драги!

0031    „Ја с’ не бојим никога до Бога,

0032    „Не бојим се два Јакшића млада;

0033    „Ал’ се мало, побро, прибојавам,

0034    „Прибојавам Змајогњанин-Вука

0035    „Из простране Сријем-земље равне

0036    „Из онога села Купинова,

0037    „Далеко је село Купиново,

0038    „А пространа Сријем-земља равна,

0039    „Ту се Вуче ни десити не ће.”

0040    Па повика Порча од Авале:

0041    „Слуге моје, извед’те ми ђога.”

0042    Докле Порча седло опремио,

0043    Дотле слуге изведоше ђога,

0044    Довати се ђогу на рамена,

0045    Право оде низ поље Врачара

0046    Докле дође тихој води Сави,

0047    Па се Порча покрај Саве фула.

0048    А да видиш два Јакшића млада!

0049    Пију вино из кули Небојши

0050    И шњима је Змајогњанин-Вуче,

0051    Тури очи змај од огња Вуче,

0052    Тури очи уз ту воду Саву.

0053    Док угледа Порчу од Авале,

0054    Па говори змај од огња Вуче:

0055    „Видите ли, два Јакшића млада,

0056    „Ко се оно низа Саву фула?”

0057    Погледаше два Јакшића млада,

0058    Познадоше од Авале Порчу;

0059    Па говоре Змајогњанин-Вуку:

0060    „Побратиме, Змајогњанин-Вуче!

0061    „Оно ј’ курва од Авале Порча:

0062    „Дана нема, кад се не привлачи

0063    „И по једног роба не одводи,

0064    „Ја по мртву не односи главу.”

0065    А да рече Змајогњанин Вуче:

0066    „Мили Боже, на свем’ тебе фала!

0067    „Ево има девет годин’ дана

0068    „Како с’ молим тебе истиноме,

0069    „Не би ли се с Порчом удесио,

0070    „Ти ми даде, данас га десити.”

0071    Па још рече Змајогњанин Вуче:

0072    „Поскочите, два Јакшића млада,

0073    „Нађидерте сироту ђевојку,

0074    „Обуц’те јој свилу и кадифу,

0075    „Подајте јој злаћену маштраву,

0076    „Пошљите је Сави на обалу,

0077    „Не би ли се Туре преварило,

0078    „Не би ли се мало забавило,

0079    „Док опремим себе и кулаша.”

0080    Скочи Вуче, опремат’ кулаша,

0081    А Јакшићи нареде ђевојку,

0082    Ођеше је, што се љепше може,

0083    Дадоше јој, злаћену маштраву,

0084    Послаше је Сави на обалу;

0085    Таман цура на обалу дође,

0086    Она стаде воду заватати,

0087    Док ето ти од Авале Порче,

0088    Божју помоћ цури називао,

0089    Она њему помоћ приватила,

0090    Па је цури Порча говорио:

0091    „Ој бога ти, лијепа ђевојко!

0092    „Доват’дер ми воде у маштрави,

0093    „Да с’ напијем студене водице.”

0094    Говори му лијепа ђевојка:

0095    „Одјаш’ коња незнани јуначе,

0096    „Одјаш’ коња, па се напиј воде.”

0097    Ал’ јој вели Порча од Авале:

0098    „Ој Бога ми, лијепа ђевојка!

0099    „Кљусина је моја дурновита:

0100    „Кад одјашем, узјати се не да,

0101    „Већ ми додај воде у маштрави,

0102    „Јесам јунак врло ожеднио.”

0103    А ђевојка њега послушала,

0104    Завати му воде у маштрави,

0105    Пружи њему воду и маштраву:

0106    Не шће Порча воде, ни маштраве,

0107    Већ ђевојку за бијелу руку,

0108    Па је баци за се на ђогата,

0109    Притеже је свиленијем пасом,

0110    Па побјеже уз поље Врачара.

0111    Све то гледа змај од огња вуче,

0112    Па с’ довати на свога кулаша,

0113    Па полеће уз поље Врачара;

0114    Кад је мало Порчу сустигнуо,

0115    Па је онда Порчи говорио:

0116    „Стани курво, од Авале Порча!

0117    „Стани мало, да се огледамо.”

0118    Кад га Порча виђе и познаде,

0119    Потурио у траву ђевојку,

0120    Па он бјежи уз поље Врачара,

0121    За њим трчи Змајогњанин Вуче,

0122    За њим трчи, стићи га не море;

0123    Догнаше се Авали планини,

0124    Угледа их Ђерзелез Алија,

0125    Па је слуге своје сазивао:

0126    „Слуге моје, затвор’дете врата

0127    „На кулама и на капијама:

0128    „Ето оздо два добра јунака

0129    „Ђе с’ ћерају уз гору зелену

0130    „И сад ће се туна догонити:

0131    „Кад не нађу отворена врата

0132    „Не ће ли се Порча повратити,

0133    „Не би л’ Порча погубио Вука.”

0134    Одмах њега слуге послушаше,

0135    Те капије хитро затворише,

0136    Кад с’ догнаше два добра јунака,

0137    Бјежи Порча око своје куле,

0138    А све виче: „Отвор’те ми врата!”

0139    Нико њему отворит’ не смије.

0140    Трипут га је опћерао Вуче,

0141    Па га стиже граду на капији,

0142    Те му јунак одсијече главу,

0143    Па увати дебела ђогата,

0144    И тури му у зобницу главу,

0145    Оде право Стојну Бијограду,

0146    Све то гледа Ђерзелез Алија,

0147    Па говори Ђерзелез Алија:

0148    „Мили Боже, на свему ти фала!

0149    „Кад с’ десише затворена врата

0150    „На кулама и на капијама,

0151    „Више б’ Вуче јада учинио.”

0152    Па побјеже своме Сарајеву.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање