Поликрат са Самоса (грч. Πολυκράτης), тиранин острва Самоса, а владао је од око 540. пре Христа до 522. пре Христа. Да би се одбранио од Персије успоставио је савез са фараоном Амазисом II, који му је финансијски помогао да изгради велику флоту. Након персијскога освајања Феникије прешао је на страну Персије и помагао им приликом освајања Египта.¹⁾

Самос је грчко острво, које је близу Милета. Био је то грчки град, који је до 547. пре Христа припадао Лидији, све док Кир Велики није победио Креза. Лидија је тада постала део Ахемединског царства. Персијски генерал Харпаг је тада покорио градове у Јонији и битно је изменио политичку ситуацију у остатку грчког света.

Поликрат је након једног устанка и метежа 540. пре Христа²⁾ постао господар Сама. Поделио је град на три дела и њих тројица браће су владали Самом.³⁾ Једнога брата је убио, а другога је протерао и постао је једини владар Сама. Склопио је пријатељство са фараоном Амазисом II. За кратко време нагло је повећао своју моћ и његова доминација се ширила чак у Јонију и Грчку.⁴⁾ Заузео је много острва и много градова. Када је нападао Милет Лезбијци су Милету дошли у помоћ, па их је Поликрат заробио и користио их за копање јарка око зидина Сама.⁵⁾ Чланови старе аристократије противили су се његовој власти, па је неке протерао, а неки су сами напустили Сам. Међу њима је био и филозоф и математичар Питагора,⁶⁾ који је отишао у Египат и јужну Италију.

За време Поликратове власти, кога је пратила репутација просвећеног тирана, Самос је напредовао. Велику пажњу поклањао је уметности и науци.За време Поликрата стасале су на Самосу величине попут песника Анакреона из јонског Теоса, највећег инжењера античке Грчке Еупалина од Мегаре и великог математичара и филозофа Питагоре. Поликрат је најпре извео утврђивање Самоса,⁷⁾ што показују и археолошки налази. На Самосу је изграђен велики Херин храм⁸⁾ (Херајон), који је деломично очуван. За тај храм Херодот је рекао да је највећи од свих које је он видео.⁹⁾ Еупалин од Мегаре је изградио један од најпознатијих античких планинских тунела¹⁰⁾ (Еупалинов тунел, дужине 1036 метара који и данас обилазе туристи). Кроз тунел је вода путем цеви долазила у град са удаљеног извора.¹¹⁾ У доба Поликрата изграђен је и лучки насип дужине два стадија и дубине двадесет хвати.¹²⁾ Аристотел је његове грађевине поредио са пирамидама.¹³⁾

Персијанци нису били много заинтересовани да заузму острва у Егејском мору.¹⁴⁾ За разлику од њих египатски фараон Амазис II био је свестан важности поморске моћи. Амазис се бојао напада Персијанаца, па је развио стратегију поморске надмоћи. Сматрао је да тако дуго док он и његови савезници имају поморску надмоћ Кир Велики неће моћи да нападне Египат.¹⁵⁾ Војска која би копненим путем напала Египат морала је да прође преко северног дела Синајске пустиње, где није било воде. Због свега тога египатски фараон је изградио морнарицу, унајмио је грчке и каријске плаћенике, заузео је Кипар и удружио се са Поликратом. Дао је Поликрату много новца, помоћу кога је Поликрат изградио велику флоту од преко 100 бродова. Давао је Поликрату 1 таленат дневно (27 килограма сребра), што је било око 10 тона сребра годишње. Одбрана Египта овисила је о Саму, па је Египат био рањив, што се показало након Кирове смрти.

Персијско освајање Феникије променило је баланс поморске моћи у Медитерану и присилио је Поликрата да раскине свој савез са Амазисом.¹⁶⁾ Након смрти Кира Великога 530. пре Христа Поликрат је одлучио да промени стране и да се придружи новом персијском цару Камбизу II. По Херодоту без знања грађана Сама Поликрат је послао изасланика Камбизу и понудио му помоћ.¹⁷⁾ Камбиз је тражио Поликрата да му пошаље морнарицу као помоћ у рату против Египта. Поликрат је послао 40 бродова и на њима оне грађане за које је сумњао да спремају побуну против њега. Камбизу је рекао да му не враћа те људе.

Након пада Египта 525. пре Христа Поликрат више није добијао финансијску помоћ. Спарта и Коринт су помагали његове противнике са Сама. Спартанци су са великом флотом напали Сам и опседали су га.¹⁸⁾ Продрли су у тврђаву, али су се повукли када је сам Поликрат дошао да помогне са много војника. Након 40 дана опсаде Спартанци су одлучили да се врате на Пелопонез.¹⁹⁾ Био је то први поход Спартанаца у Азији. Изгнани Самљани су се након повлачења Спартанаца и сами повукли на острво Сифно.

Током 522. пре Христа избио је грађански рат у Персији. Узурпатор Гаумата се побунио против Камбиза. Камбиз је умро управо пред избијање отвореног рата. Током лета сатрап Лидије Орет је звао Поликрата да дође.²⁰⁾ Орет је знао да су намере Поликрата да овлада Јонијом и острвима, па му је обећао доста новца ако му помогне против Камбиза.²¹⁾ Многи пријатељи и свештеници су га саветовали да не иде код Орета,²²⁾ али Поликрат је ипак отишао у Магнезију на Оретов двор. Орет га је убио набивши га на колац.²³⁾ Када је у Персији Дарије Велики дошао на власт онда је Орет убијен,²⁴⁾ а Сам су Персијанци освојили и предали власт Поликратовом брату Силозонту.²⁵⁾

• Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
• О Поликрату
• The Ionian Revolt,Oswyn Murray, 461-491, The Cambridge Ancient History, vol. 4,Second Edition Cambridge University Press

Polikrat