Петар Сарић
Рођење: 11. јул 1937. Горњи Тупан код Никшића, Југославија Смрт: 3. октобар 2023. Београд, Србија Познат као: књижевник, романописац, песник, приповедач и драматург

Петар Сарић (Горњи Тупан код Никшића, 11. јул 1937 — Косовска Митровица, 3. октобар 2023), српски песник, приповедач и романописац.

Основну школу учио је у Кленку, Сомини и Велимљу, гимназију у Требињу, Херцег Новом, Никшићу, Билећи и Јајцу, те Филозофски факултет у Скопљу. Две године радио је као наставник француског језика у Предејану, а потом, по дипломирању, био гимназијски професор у Призрену и Ораховцу, одакле су га 1971. године Драгољуб Стојадиновић и Вук Филиповић довели у „Јединство“ за професионалног секретара часописа „Стремљења“. Био је дугогодишњи уредник у издавачкој делатности „Јединства“ и главни и одговорни уредник и директор ИД „Григорије Божовић“ НИЈП „Панораме“ од 1990. до одласка у пензију 2002. године. Деведесетих година продао је стан у Приштини и живео у породичној кући на Брезовици, где је његова супруга фармацеуткиња годинама држала апотеку. Ту га је затекло и бомбардовање 1999. године, након чега је до смрти остао да живи на Шари.

У књижевности се јавља песмом посвећеној мајци „Нијесам је могао оставити“ („Стремљењима“ број 2 за 1964. годину). Потом ће своје стихове објављивати и у „Стварању“, „Делу“, „Књижевности“ и другим часописима. Објавиће четири збирке песама и изабрану поезију Паклено поље (1990), а затим романе: Велики Ахавски трг (1972), Сутра стиже Господар (1979), Дечак из Ластве (1986), Петруша и Милуша (1990), Страх од светлости (2005), Сара (2008), Митрова Америка (2012) и Клобук (2021), као и епистоларну књигу И времену се затурио траг (2015), те књигу породичних сећања „Васиљ и Госпава Сарић: сјећања њихове дјеце“, заједно с братом Николом Сарићем (2015). Роман „Сутра стиже господар“ је драматизаовао под истим називом (1995), али није наишао на одзив театара. Занимљиво је да је готово цео свој живот везао за Косово и Метохију а притом се у прози није бавио косовским човеком.

На југословенске језике преведени су Сарићеви романи: Велики Ахавски трг на македонски (Големиот ахавски плоштад, превод Трајан Бавигировски, Мисла, Скопље, 1982) и Сутра стиже господар на албански (Nesër arrin Kryezot, превод Zenun Çelaj, Рилиндја, Приштина, 1983) и словеначки (Jutri pride Gospodar, превод Herman Vogel, Младинска књига, Љубљана, 1984). На Филозофском факултету у Косовској Митровици Марија Јефтимијевић Михајловић одбранила је дисертацију „Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића“ (2016).

Добитник је бројних награда и признања: „Лазар Вучковић“ (1971. за поезију, и 1989. за прозу), Награде Друштва књижевника Косова, Децембарске награде Косова (за роман Сутра стиже господар), Награде „Меша Селимовић“ (за роман Сара, 2009), Вукове награде (2012), Златни крст кнеза Лазара (2016) и Ордена рада са сребрним венцем.

Petar Saric