Отан, персијски племић и организатор групе од седам завереника, који су убили узурпатора Гаумату и помогли Дарију Великом да постане краљ 29. септембра 522. пре Христа. Отан је 517. пре Христа освојио острво Самос.¹⁾

Камбиз II се бојао да га његов брат Смердис не збаци са престола за време његова похода на Египат. Због тога је наредио да Смердиса убију. Два брата мага (припадника медијске свештеничке касте) сковала су заверу против Камбиза II.²⁾ Једноме од њих Камбиз II је поверио свој двор на чување. Већина Персијанаца није знала да је Камбизов брат Смердис мртав.³⁾ То су искористила браћа маги, јер један од њих је био сличан Камбизовом брату Смердису. Лажни Смердис, тј. Гаумата је узурпирао престо и послао је на све стране гласнике да је преузео власт.⁴⁾ Камбиз II је кренуо да се сукоби са узурпатором, али погинуо је несрећним случајем на повратку у престолницу 522. пре Христа.⁵⁾

Отан је био Камбизов ујак, па је он према Херодоту први посумњао да се ради о лажном Смердису. Сумњиво му је било што се нови цар не састаје са угледним Персијанцима.⁶⁾ Отанова ћерка је била удана за старога, а сад и за новога цара, па је Отан лако проверио да се ради о преваранту, тј. о једном припаднику медијске свештеничке касте.⁷⁾

Отан је истину о узурпатору открио најпре најповерљивијим и најугледнијим људима. Прво је причао са Аспатином и Гобријем.⁸⁾ Они су заједно одлучили да позову још тројицу: Интаферна, Мегабиза и Хидарна. Док су њих шесторица планирали заверу прикључио им се и Дарије Велики (син сатрапа Хистаспа).⁹⁾ Дарије Велики их је наговорио да не чекају него да одмах ударе. Сматрао је да чекањем може доћи до откривања завере.¹⁰⁾ Завереници су лако ушли у двор, јер су припадали највишем племству. Њих седморица убили су Гаумату 29. септембра 522. пре Христа.

Пет дана након преврата завереници су разматрали који облик државног уређења би био најбољи за Персију.¹¹⁾ Отан је сматрао да се монархија показала као лош избор и да би било најбоље да се успостави демократија.¹²⁾ Мегабиз је сматрао да није добра ни монархија, а ни власт необуздане гомиле, па је предложио успоставу олигархијског уређења.¹³⁾ Дарије Велики је истакао предност монархије. Остала четворица завереника прихватила су Даријев предлог о монархији.¹⁴⁾ Отан је тада рекао да онда треба да се изабере краљ, а да се он сам одриче власти, под условом специјалних права за себе и за своју породицу.¹⁵⁾ Остала шесторица су изабрала Дарија за краља, а Отану су одлучили да одају специјалне почасти, јер је организовао заверу и њих укључио.¹⁶⁾ Херодот каже да је Отан добио специјална права:

„Иста та кућа је и данданас једина у Персији која ужива потпуну слободу и живи по својој вољи, али не ради ништа што би било противно персијским обичајима и законима.”¹⁷⁾

Дарије се оженио двема Кировим ћеркама Атосом и Аристоном и са Отановом ћерком,¹⁸⁾ која је била удана за Камбиза, па за Гаумату. Отан се оженио Даријевом сестром.

Краљ Дарије је веровао Отану, па га је послао да освоји Самос и преда га Силосонту, брату Поликрата са Самоса и на тај начин исправи стару неправду. Своједобно је сатрап Лидије, Фригије и Јоније Орет на превару позвао себи Поликрата и обећао му новац и помоћ против персијског цара Камбиза. Када је Поликрат отишао код њега Орет га је набио на колац. Када је Дарије дошао на власт наредио је да убију Орета.¹⁹⁾ Дарије је Отану наредио да након заузимања Самоса град преда Силозонту неоштећен и да не науди становништву.²⁰⁾ Међутим за време примирја најамници са Самоса побили су велики број најугледнијих Персијанаца, па је Отан наредио војсци да убијају све без разлике.²¹⁾ Када је освојио Самос предао га је Силосонту, али у граду није више било људи, па је Отан касније населио острво.²²⁾

• Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
• Бехистунски записи
• Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0

Otan