Освојење Пазара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Закукале двије кукавице

0002    У Пазару на средњему граду.

0003    То не биле двије кукавице,

0004    Но две буле, двије пашинице,

0005    У кукању оне дозивају,

0006    Дозивају Младена везира

0007    И овако њему бјесеђају:

0008    „Богом брате, Младене везире,

0009    Ти устави твоју силну војску,

0010    Нека вјетар духне са планине,

0011    Нек’ истјера маглу из равнине,

0012    Да видимо, Младене везире,

0013    Ко л’ је остао, ко л’ је погинуо!”

0014    Онда рече Младене везире:

0015    „Посестриме, двије пашинице,

0016    Ја бих ласно уставио војску,

0017    Од стра’ не см’јем зета царевога,

0018    По имену Пљакић’ Антонија,

0019    Јер се много јунак наљутио!

0020    Но чусте л’ ме, двије посестриме,

0021    Посестриме, двије пашинице,

0022    Ја ћу вас, мор’, л’јепо научит’,

0023    Предајте се и не губ’те главе!”

0024    Па повика Младене везире,

0025    Он повика из грла бијела:

0026    „Чујете л’ ме, моји витезови,

0027    Немојте се ни л’јек заговарат’,

0028    Но је л’ мајка родила јунака,

0029    Сад ви сабље остре потргните

0030    И у Турке јуриш учините!”

0031    Тако их је срећа послужила,

0032    Те Пазара града придобише.

0033    Одатле се Младен натраг врати

0034    И он онда из грла повика:

0035    „О Пазару, о бијели граду,

0036    Млоги ли су на те војевали,

0037    Ниједан те није задобио,

0038    А данас те баш, море, придоби

0039    По имену Пљакић Антоније

0040    На мегдану ђе се душе д’јеле!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Osvojenje Pazara