Опсада Герговије, одиграла се 52. пре Христа у Галији (Француска) код Герговије (Клермон Феран), главнога града галскога племена Арверна. Римска војска под командом Цезара борила се против Гала под заповедништвом Верцингеторикса. Римска војска је била поражена код Герговије.¹⁾

Током 52. пре Христа Верцингеторикс је искористивши Цезарову одсутност из Галије побунио многа галска племена против Римљана. Цезар је по повратку у Галију са осам римских легија напао са севера побуњено подручје. Најпре је напао територију Карнута и Битурига. Након спаљивања карнаутскога града Ценаба (Орлеан) прешао је Лоару и кренуо је да опседа Аварик (Бруж), најутврђенији град Битурига.²⁾ Верцингеторикс је у борби против Цезара користио тактику спржене земље.³⁾ Спаљивао би читава подручја, лишавајући на тај начин Римљане хране и склоништа.⁴⁾ Верцингеториксова војска би пратила и чекала погодан тренутак да напада издвојене римске јединице за снабдевање. Ипак Римљани су захваљујући задивљујућим градитељским вештинама успели да освоје Аварик након једномесечне опсаде.⁵⁾ Када су освојили град уследио је покољ 40.000 становника Аварика, при чему нису поштеђени ни деца, ни жене ни старци.⁶⁾

Цезар је у Аварику затекао велику количину жита, што је олакшало снабдевање.⁷⁾ Долазак пролећа је додатно олакшао снабдевање. У тренутку када је намеравао да настави са офанзивом код њега су дошли Хедуанци да им помогне у спору ко треба да буде хедуански главни магистрат са мандатом од годину дана.⁸⁾ Пошто је претила опасност да се део Хедуанаца придружи Верцингеториксу Цезар се прихватио посла и разрешио њихов спор избором кандидата, чија кандидатура је била законита.⁹⁾ Од Хедуанаца је тражио коњицу и 10.000 пешака.¹⁰⁾ Цезар је 4 легије дао Титу Лабијену да их одведе на териториј Сенона и Парисија, а са преосталих шест легија је кренуо према Герговији.¹¹⁾

Цезар је напредовао долином реке Елавер (Алије), а Верцингеторикс је мотрио на његово кретање са друге стране реке разоривши све мостови дуж реке.¹²⁾ Цезар је ипак успео да надмудри Верцигеторикса и сакривши део војске опорави мост и пређе на другу страну.¹³⁾ Пет дана након тога Цезар је дошао до Герговије (Клермон Феран), саграђене на веома високом брду и са тешким прилазима.¹⁴⁾ Верцингеторикс је успоставио логор на брду близу града и заузео је све брежуљке дуж једне косе. Цезар је схватио да би директан напад био превише опасан. Да би кренуо у било какву блокаду Цезар је прво морао да осигура властите резерве хране.¹⁵⁾ Под самим подножјем брда на коме је лежала Герговија налазио се један брежуљак, који су Гали утврдили и који је био одсечен са више страна.¹⁶⁾ Цезар је изненадним ноћним нападом освојио тај брежуљак и на њега распоредио две легије.¹⁷⁾ Цезар је након тога дао да се ископа јарак између његовога логора и утврђенога брежуљка.¹⁸⁾ Након освајања брежуљака Цезар је великим делом спречавао Гале да дођу до воде и паше.¹⁹⁾

За време опсаде Верцингеториксови емисари потплатили су разне хедуанске племиће, укључујући и главнога магистрата и уверавали га у Цезарове намере поробљавања Гала. Цезар је раније био склопио споразум са Хедуанцима по коме су они требали да му пошаљу 10.000 војника и коњицу, али нови вођа Хедуанаца послао је ту војску са Литавиком, коме је дао упутство да се придруже Верцингеториксу, а не Цезару.²⁰⁾ Литавик је ту војску зауставио на 30 миља од Герговије и изнио им лажну причу да је римска војска поубијала хедуанске коњанике и да њих чека слична судбина.²¹⁾ За ту тврдњу пред војску је извео лажне сведоке тобожњега покоља, па су Хедуанци одмах напали Римљане, који су им били у пратњи. Када је Цезар од извесних Хедуанаца сазнао за Литавикове намере одмах је на челу 4 легије и целе коњице кренуо на марш да спречи најгоре.²²⁾ Цезар је у логор крај Герговије оставио само 2 легије. Након марша од 25 миља Цезар је пресрео Хедуанце, који су се предали.²³⁾ Литавик је вести о тобожњем покољу хедуанске коњице пренио до своје отаџбине, у којој су онда напали Римљане, али када су стигле вести да Цезар држи под контролом 10.000 Хедуанаца послали су изасаланике Цезару да се оправдају.²⁴⁾ У међувремену римска војска крај Герговије је једва одолевела под великим притиском Гала, па је Цезар морао да пожури са својом војском натраг.²⁵⁾ Чим се појавио крај Герговије Гали су обуставили напад. Хедауанци су касније учествовали у бици на страни Цезара, али није им се много веровало.

Цезар је схватио да може да очекује још већу побуну у Галији и да би код Герговије могао да се нађе у још горој ситуацији. Није имао довољно средстава да победи Верцингеторикса или да заузме град. Остајањем код Герговије није више могао ништа да постигне, а повлачење би значило губљење угледа. Претила је опасност да би повлачење разбило илузију римске непобедивости.²⁶⁾ Повлачење би могло да увери неодлучна племена да ће успети побуна против Римљана. Ипак повлачење би Цезару омогућило да прегрупише снаге и да му се придруже још 4 легије под заповедништвом Тита Лабијена.²⁷⁾²⁸⁾ Цезар се одлучио да се повуче, али надао се да ће пре тога да постигне мању победу, тако да повлачење не изгледа као пораз. Цезару се указала прилика када је уочио да је Верцингеторикс један брег оставио без људства са циљем да боље утврди један други брег за који је био забринут.²⁹⁾ То је Цезару послужило као прилика да код Гала ствара несигурност, па је због тога по ноћи слао коњицу да прави буку крај брега, кога је Верцингеторикс јаче утврђивао.³⁰⁾ Ујутро је на товарне коње и мазге наредио да узјашу гоничи и друге слуге и да ставе шљемове и наредио им је ад јашу према бреговима.³¹⁾ Према истој важној коси послао је и једну легију, која се онда сакрила у шуми. Гали су посумњали да следи напад на брег, где су иначе очекивали напад, па су већину снага почели да ту пребацују.³²⁾ Цезар је преместио легије у мали логор и наредио им да крену. Стигли су брзо до тврђаве и заузели су три утврде.³³⁾ Заузели су и логор. Цезар је био са 10. легијом и наредио је повлачење. Његова легија се зауставила, али остали нису чули знак за повлачење, па су легати и трибуни требали да их заустављају.³⁴⁾ Већина легионара је понесена победом наставила да гања непријатеља и попели су се на бедеме. Становништво је већ мислило да се преда, али тада је стигла свежа галска војска са удаљенијих утврда и њихова коњица.³⁵⁾ Римљана је на том месту било много мање од Гала, а већ су били уморни. Римљани су били притешњени са свих страна и одбачени су са положаја.³⁶⁾

Цезар је са две легије заштитио војску која се повукла у мањи логор. Изгубили су чак 46 центуриона и 700 војника.³⁷⁾ Римљани су поред тога имали неколико хиљада рањених. Након тога римска војска се повукла према територији Хедуанаца.³⁸⁾ Вести о римском поразу су се рашириле, па су се најпре Хедуанци, а онда још нека галска племена придружила побуни. Хедуанци су у Новиодунуму, који је служио као значајно Цезарово складиште, побили римски мањи гарнизон и римске трговце.

• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Касије Дион
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Opsada Gergovije