Добро дошли на Српску енциклопедију

Огњена Марија у паклу

Огњена Марија у паклу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001 Бога моли Огњана Марија:

0002 „Дај ми, Боже, од рајевах кључе,

0003 „Да од раја отворимо врата,

0004 „Да ја дођем проз рај у пакао,

0005 „Да ја виђу остаралу мајку,

0006 „Не бих ли јој душу избавила!”

0007 Бога моли, и умолила га,

0008 Од раја јој кључе поклонио,

0009 И шњом посла Петра апостола,

0010 Те од раја отворише врата,

0011 И прођоше проз рај у пакао;

0012 Ал’ три друга по паклу шетају:

0013 Једном другу нога горијаше,

0014 А другоме рука до рамена,

0015 А трећему глава горијаше.

0016 Но Марија апостола пита:

0017 „Што су, Петре, Богу згријешили,

0018 „Те се муче муках жестокијех?”−

0019 „Казаћу ти, Огњана Марија!

0020 „Што овоме руса гори глава,

0021 „Овај није даровао куму:

0022 „Кума њему светога Јована,

0023 „А он њојзи паре ни динара;

0024 „Што овоме гори десна рука,

0025 „Њом је клао овце преходнице;

0026 „Што овоме трећем нога гори,

0027 „Њом је био и оца и мајку.”

0028 Њих минуше, напријед прођоше,

0029 Али сједе до два стара старца,

0030 Њима горе и браде и главе.

0031 Но Марија апостола пита:

0032 „Кажуј, Петре, што су згријешили?”−

0033 „Казаћу ти, моја мила секо!

0034 „Ово бјеху од земље судије,

0035 „Мирили су мртве и рањене

0036 „И у кмество сиједали криво,

0037 „И проклето узимали мито;

0038 „А нијесу јоште дочекали,

0039 „Што чињаху, кад они могаху,

0040 „Каматника, секо, и митника

0041 „До два тези Боже проклетника.”

0042 Па минуше мало понапријед,

0043 Ту нађоше једну невјестицу,

0044 Ђе јој горе и ноге и руке,

0045 А пропа’ јој језик проз вилице,

0046 А висе јој змије о дојаках;

0047 Кад је виђе Огњана Марија,

0048 Он’ ијетко апостола пита:

0049 „Што је, кучка, Богу згријешила,

0050 „Те се мучи муках жестокијех?” −

0051 „Казаћу ти, моја мила секо!

0052 „Гријешница ј’ крчмарица била,

0053 „У вино је воду присипала

0054 „И за воду паре узимала;

0055 „Имала је обречена мужа,

0056 „Ходила је шњега на другога;

0057 „Кад се млада вјенчавала шњиме,

0058 „Бачила је на себе мађије,

0059 „Да шњим нема од срца порода,

0060 „А Бог јој је писа’ седам синах,

0061 „Ето јој их, секо, о дојаках,

0062 „Са њима ће пред Господом поћи.”

0063 И пођоше мало понапријед,

0064 А нађоше бабу остаралу,

0065 То је мајка Огњане Марије,

0066 Њојзи горе и ноге и руке,

0067 И гори јој коса наврх главе;

0068 А Марија стаде поред мајке,

0069 Па упита остаралу мајку:

0070 „Кажи, мајко, што си згријешила?

0071 „Не бих ли ти душу избавила.”

0072 Но Марији мајка говорила:

0073 „Ја немам што, до камена казат’:

0074 „Кад ја бијах на бијес ђевојка,

0075 „Једно јутро ускрсење дође,

0076 „Моја мајка до пред цркву пође,

0077 „Мен’ остави да сигурам ручак;

0078 „Кад ми мајка испред цркве дође,

0079 „Мене голу у хаљине нађе,

0080 „Удари ме руком и прстеном,

0081 „Ја шњом уд’рих о дувар од куле,

0082 „Таде ме је проклињала мајка:

0083 „ „Залуду се удавала, синко!” ”

0084 „Удавах се три четири пута,

0085 „И ту ја бих у Бога злочеста,

0086 „Не одржах мужа ни једнога.

0087 „Кад се, синко, удадох четвртом,

0088 „Ту ја нађох двоје пасторчади,

0089 „Једно лудо од двије године,

0090 „Друго, синко, од пуне четири;

0091 „Узеше ме ђеца Богом мајку:

0092 „Кад ми ђеца из игре дођоше,

0093 „Код мене се оба заплакаше,

0094 „Плачући ми стариј’ говораше:

0095 „ „Скрој ми, мајко, бијелу кошуљу.” ”

0096 „Мјерих му је о камену станцу.

0097 „Млађи рече: „ „Дај ми љеба, мајко.” ”

0098 „Ја му дадох комат земље црне.”

0099 Још се баба јадити хоћаше,

0100 Но јој не да Петре апостоле,

0101 Но је Петар за руку дофати,

0102 И бачи је међу ђаволима:

0103 „Чекај враже, држи је ђаволе!”

0104 То је било, а Боже помози!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање