Облак Радосав

Облак Радосав је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Поранио Облак Радосаве

0002    Низ широко поље Годоминско,

0003    Кад је био насред Годомина,

0004    Сретоше га дв’је госпође младе:

0005    Једно љуба Бијелић-војводе,

0006    А друго је Златокосић-Павла;

0007    Носе младе двоје ђеце лудо.

0008    Кад сретоше Ђурђеву војводу,

0009    О скуту му обискоше младе,

0010    Љубе Рада у скут и у руку,

0011    Па одоше смјерно говорити:

0012    „Богом куме, Облак Радосаве!

0013    „Богом куме и светим Јованом!

0014    „Крсти нама двоје ђеце лудо,

0015    „Па ти иди Смедереву граду,

0016    „Тамо су ни наши господари:

0017    „Бијелићу и Златокосићу,

0018    „У тавници госпође Јерине,

0019    „Па их хоће младе да погуби;

0020    „Но се моли госпођи Јерини,

0021    „Нек их пусти из тавнице клете.”

0022    Ал’ говори Облак Радосаве:

0023    „Чујете л’ ме, двије моје куме!

0024    „Ви узмите двоје ђеце луде,

0025    „Па идите двору бијеломе,

0026    „А ја одох Смедереву граду

0027    „Молити се Ђурђу и Јерини,

0028    „Нека пусте ваше господаре

0029    „Из тавнице, да је Бог убије!”

0030    То изрече, оде Смедереву,

0031    А кад дође ка Ђурђевој кули,

0032    Али сједи Смедеревац Ђурђе,

0033    Ево сједи пред бијелом кулом,

0034    И са шњиме Тодор од Сталаћа

0035    И Појезда од Голупца града;

0036    Они пију црвенику вино;

0037    Но кад дође Облак Радосаве,

0038    А он њима Божју помоћ даде,

0039    Па срдито оде говорити:

0040    „Господару, Смедеревац-Ђурђе!

0041    „Јазук тебе и господству твоме,

0042    „Што с’ Јерини, Ђурђе, допустио,

0043    „Те погуби толике војводе

0044    „И поломи крила од крајине!

0045    „Но ти с’ молим, драги господару!

0046    „Поклини ми двије војеводе:

0047    „Бијелића и Златокосића,

0048    „Те их пусти са дна из тавнице.”

0049    Ал’ му вели Смедеревац Ђурђе:

0050    „Слуго моја, Облачићу Раде!

0051    „Иди, слуго, на горња вјешала,

0052    „Отишло је тридесет катана,

0053    „Одвели су двије војеводе,

0054    „Хоће ти их данас објесити;

0055    „Но се моли госпођи Јерини,

0056    „Не ће л’ ти их она поклонити.”

0057    Кад то зачу Облачићу Раде,

0058    Он окрену дебела ђогина,

0059    Оде брзо на горња вјешала,

0060    Те привикну на катане младе:

0061    „Не вјешајте двије војеводе,

0062    „Мене их је Ђурђе поклонио!”

0063    То катане једва дочекаше,

0064    Пустише му двије војеводе.

0065    Ал’ ето ти Јерине проклете,

0066    Шњоме иде дванаест дворкиња,

0067    Те јој носе скуте и рукаве:

0068    Како клета на вјешала дође,

0069    Та срдито на катане викну:

0070    „Што стојите, те их не вјешате?”

0071    А припаде Облак Радосаве

0072    Молити се госпођи Јерини:

0073    „О госпођо, Ђурђева Јерино!

0074    „Поклони ми двије војеводе,

0075    „Та немој их младе погубити!”

0076    Ал’ говори госпођа Јерина:

0077    „Нос’ те ђаво, Облачићу Раде!

0078    „И тебе ћу сјутра објесити

0079    „Са унуком Змај-деспотом Вуком.”

0080    Кад то чуо Облачићу Раде,

0081    Он потрже троструку камџију,

0082    Те удари Ђурђеву Јерину,

0083    Колико је лако ударио,

0084    Са црном је земљом саставио;

0085    Па он узе двије војеводе,

0086    Одведе их двору бијеломе,

0087    Угости их у бијелу двору,

0088    Па их здраво дома отпустио,

0089    И бјеше их Раде научио,

0090    Да не држе вјере у Јерини.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање