Неманић Стјепан и Урица баница је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Разбоље се Неманић Стјепане,

0002    Не болује од тешке болести,

0003    Већ од туге, јада и жалости.

0004    Питају га славенска господа:

0005    “Шта је теби, св’јетла круно наша?

0006    “Или ти је синак погинуо

0007    “Бојак бијућ’ у земљи Мађарској;

0008    “Ил’ су теби Грци додијали,

0009    “Или су те бани одбјегнули,

0010    “Или те је глава забољела

0011    “Од грознице бола великога.”

0012    Одговара Немањић Стјепане:

0013    “Прођ’те ме се, господо славенска!

0014    “Нити ми је синак погинуо

0015    “Бојак бијућ’ у земљи Мађарској,

0016    “Нит’ су мени Грци додијали,

0017    “Нити су ме бани одбјегнули,

0018    “Нит’ је мене забољела глава

0019    “Од грознице бола великога,

0020    “Веће ми је боловат’ невоља.

0021    “По три краља на ме удараше,

0022    “Удараше па ме не добише,

0023    “Краљ маџарски, грчки и бугарски

0024    “Много љета са мном бојак бише,

0025    “Бојак бише и помирише се,

0026    “Они мени даре принесоше,

0027    “Али неће млада удовица,

0028    “Маџарица од Ср’јема баница,

0029    “Не шће доћи, ни поклонити се

0030    “Нити мене дара принијети,

0031    “Већ ми пали села и вароши,

0032    “И отима моје бановине.

0033    “Па ми она ситну књигу пише,

0034    “У књизи ме на мејдан позивље.

0035    “То су, бани, грдне ране моје

0036    “Од којих вам преболети нећу;

0037    “Онда би их јунак преболио,

0038    “Када би је живу уфатио.”

0039    Веле њему господа славенска:

0040    “Та не бој се, св’јетла круно наша,

0041    “Силну ћемо сакупити војску

0042    “И баницу живу уфатити.

0043    “Каквих имаш у војсци делија,

0044    “Да би била из горице вила,

0045    “Или змија из приморских ст’јена

0046    “Они би је живу уфатили.”

0047    Па усташе на ноге лагане,

0048    Сакупише небројену војску,

0049    Отидоше равној маџарији,

0050    И пред њима Неманић Стефане.

0051    Дочека их Урица баница,

0052    Дочека их насред поља равна,

0053    Коња јаше кано и делија,

0054    Сабљу паше кано пашалија,

0055    Гледао је Немањић Стјепане,

0056    Гледао је, па је бесједио:

0057    “Мили Боже и данашњи дане!

0058    “Од како ме породила мајка,

0059    “И на бедру сабљу припасао,

0060    “Ја не виђех бољег коњаника,

0061    “Ни у војсци бољега јунака

0062    “Од Урице младе маџарице.

0063    “Већ вас молим, мила браћо моја,

0064    “Ако нама Бог и срећа даде,

0065    “Те њезину војску добијемо,

0066    “Гледајте је живу уфатите.

0067    “Ко уфати младу удовицу,

0068    “Маџарицу од Ср’јема баницу,

0069    “Даћу њему ср’јемску бановину,

0070    “И још моју ћерцу за љубовцу.”

0071    Кад јунаци краља разумјеше,

0072    Бритке они сабље повадише,

0073    Положише своја копља бојна,

0074    Полећеше нуз то поље равно.

0075    Ту се двије ударише војске,

0076    Тамо се је крвца проливала,

0077    Тешка крвца коњска и јуначка,

0078    Ту се бише по бијела дана,

0079    Ал’ се не зна чиј ће мејдан бити.

0080    А кад било дана око подне,

0081    На Стјепану мејдан остануо,

0082    И његова војска придобила,

0083    Баничина тешко изгинула.

0084    Кад то виђе Урица баница,

0085    Бјежи јадна нуз то поље равно,

0086    За њом трче краљеве делије;

0087    Та не би је виле достигнуле,

0088    А камо ли краљеве делије.

0089    На воду је коња наћерала,

0090    И на Шарцу воду препливала,

0091    Па утече, весела јој мајка!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Nemanic Stjepan i Urica banica