Мојсије Балтић
Рођење: 19. фебруар 1804. Гора код Глине, Аустријско царство Смрт: 31. октобар 1879. Загреб, Аустроугарска

Мојсије Балтић (Гора крај Глине, 19. фебруар 1804 — Загреб, 31. октобар 1879), српски политичар, крајишки официр, економиста и правник.

Мојсије Балтић је рођен 19. фебруара 1804. године у Гори крај Глине.¹⁾ Основну школу завршио је у Глини, а средњу војну школу завршио је 1825. у Петрињи. Студирао је управу у Грацу и ту је био председник студентскога удружења, кога су најпре звали „Илирски клуб”, а онда и „Српска влада”.²⁾ Чланови те тзв. Српске владе били су Божидар Петрановић, Јован Шупљикац, Људевит Гај, Димитрије Деметер и Ђорђе Мушицки.³⁾ Зачетник Илирског покрета Људевит Гај посебно је истицао Мојсија Балтића, који је Гају открио вредност народног језика и са којим је читао српске народне песме.⁴⁾ Балтић је Гаја научио ћирилицу и научио га је да правилно изговара штокавски дијалект.⁵⁾

До 1835. године Балтић је радио у штабу Слуњскога пука, а онда је 1835. прешао у Петрињу да ради као штапски ађутант Другог банијског пука.⁶⁾ У Петрињи се истицао ширећи илирске идеје. Заједно са Стјепаном Пејаковићем био је 1842. један од оснивача Господарског друштва (Привредног друштва) у Петрињи.⁷⁾ Било је то прво друштво такве врсте у Војној крајини. На позив бана Јосипа Јелачића прешао је 1848. за сарадника у управу Војне крајине.⁸⁾ Ту је заједно са Србином Огњеславом Утјешановићем Острожинским радио на изради Крајишког устава.⁹⁾ Убрзо је напустио војну службу и постао је чиновник Банског већа.¹⁰⁾ Био је поджупан у Пакрацу у Пожешкој жупанији, а онда од 1855. био је секретар Намесничког већа. Био је 1861. изабран за заступника у Сабору.¹¹⁾ Био је члан одбора за решавање крајишког питања. Био је у одборима: за изградњу железнице Карловац—Ријека, за градњу сисачког моста, за политичко-управну организацију, за финансијска питања и за политичко-управну организацију.¹²⁾ Заједно са Богославом Шулеком један је од покретача листа „Позор” 1860. Помагао је Шулеку да што више речи уђе у Шулеков њемачко-хрватски рјечник. Био је председник Економског друштва у Загребу.

Посебно се занимао за економска питања. Заложио се за оснивање Господарског училишта (Економске школе) у Крижевцима, које је основано 1860. и било је прва таква (пољопривредна) школа у тим подручјима.¹³⁾ Занимао се и питањем железница, а посебно се супростављао мађарској железничкој политици у Хрватској и Славонији.¹⁴⁾ Током 1852. проглашен је Општи грађански законик, у коме није било заједничког власништва над некретнинама, па су кућне задруге и задружно власништво на тај начин остали ван закона.¹⁵⁾ Влада бана Јосипа Јелачића покушала је да докаже да за кућне задруге важе обичајни закони, па је тражила од својих чиновника да се изјасне о том питању.¹⁶⁾ Мојсије Балтић је уз Огњеслава Утјешановића Острожинског и Фрању Жужула био један од најистакнутијих познавалаца задружног живота у Војној крајини, Славонији и Хрватској. Написао је 29. марта 1852. нацрт Задружног закона, у коме се заложио за постепен, еволуцијски распад задруга.¹⁷⁾

• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
• Хрв. енциклопедија, Балтић Мојсије
• Д. Павличевић, Елаборат Мојсија Балтића о кућним задругама у Хрватској, Архивски вјесник 33, Загреб, 1990, стр. 9—30

Mojsije Baltic