Митридат I од Партије

Митридат I од Партије (око 195—138/137. пре Христа), краљ Партије 171—138/137. пре Христа. Претворио је некадашњу селеукидску сатрапију у моћно Партско царство заузимањем Херата, Арије, Магдијане, Вавилоније, Медије и Персије.1)

Освајање источних територија

Син је краља Партије Пријапата, који је владао око 191—176. пре Христа. Пријапатова три сина постали су владари Партије, а то су била браћа Фрат I, Митридат I од Партије и Артабан I. Митридатов брат Фрат I владао је 176—171. пре Христа, а Митридат I од Партије је дошао на власт 171. пре Христа. Најпре је кренуо у поход на исток против Грчко-бактријске краљевине. Победио је Еукратиду I, па је под своју контролу добио подручје Арије и Маргијане.2) Заузео је 167. пре Христа веома важан трговачки град Херат. Због заузимања града Херата дошло је до прекида директних трговачких путева Селеукидскога царства са Истоком. Селеукидски краљ Антиох IV Епифан је због тога 165. пре Христа кренуо у поход на исток, да би повратио изгубљене територије. Међутим умро је изненада у Персији .

Освајање Медије

Победа над Еукратиодом лишила је Грчко-бактријску краљевину веза са осталим хеленистичким државама. Еукратида I је покушавао да савезом са сатрапом Медије Тимархом отежава Митридатов положај. Тимарх је веома успешно сузбијао Митридатову најезду. Тимарх се 162—160. отцепио од Селеукидскога царства, стекао је контролу над Медијом и Бавилонијом, али Деметрије I Сотер га је победио 160. пре Христа. Митридат I од Партије је искористио грађански рат и слабости у Селеукидском царству. Узурпатор Александар Бала је 150. пре Христа победио у грађанском рату. Митридат I од Партије је 148/147. пре Христа заузео Екбатану, односно у року од године дана целу Медију.3) Већ током 147. пре Христа Камнискир, владар Елимеје, заузео је Сузу и целу селеукидску сатрапију Сузијану.4)

Освајање Вавилоније, Елимеје и Сузе

Након новога грађанскога рата на селеукидски трон је 145. пре Христа дошао Деметрије II Никатор. Међутим није могао да крене у повратак Медије, јер је морао да ратује са узурпатором Диодотом Трифоном. Партија је стекла контролу над путевима између истока и запада, а контрола трговине постала је основа парћанскога богатства и моћи. Током 141. пре Христа Митридат је заузео Селеукију на Тигру, Вавилонију и Урук.5) Након тога Митридат се повукао у Хирканију, а његова војска је кренула на југ, где је победила војску Елимеје.6) Након тога Парћани су заузели Сузу.7) У Елимеји су из два храма узели 10.000 таланата плена.8)

Победа над селеукидском војском

Хеленизирано становништво Вавилоније тражило је помоћ од Деметрија II Никатора да се ослободе странога јарма. Деметрије II Никатор је припремио велику војску да поврати изгубљене источне територије. Као савезнике имао је Персијанце, Елимејце и војску из Бактрије.9) Победио је у неколико битака.10) Међутим Деметрије је на крају био тешко поражен и заробљен 139. пре Христа11) у бици са Парћанима.12) Спровођен је кроз побуњене градове, да би се демонстрирала партска надмоћ. Митридат је Деметрија држао на свом двору у Хирканији. Оженио га је својом ћерком и обећавао му је помоћ у рату против Диодота Трифона.13) Заробљавањем селеукидскога краља Митридат је осигурао новоосвојене територије. Умро је 138/137. пре Христа, а наследио га је Фрат II.

Литература

  • Јосиф Флавије, Јеврејске старине
  • A. D. H. Bivar, The Political History of Iran under the Arsacids in The Cambridge History of Iran, vol 3(1),2000
  • C. Habicht, The Seleucids and their rivals, in The Cambridge Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol. 8, ISBN 0 521 23448 4
1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Страбон 11.11.2
3)
Бивар стр. 33
4)
Хабихт стр. 371.
5) , 11)
Хабихт стр. 371
6) , 7)
Бивар стр. 34
8)
Бивар стр. 35
9) , 10)
Јустин 36.1
12)
Јевр. Старине 13.184-186
13)
Јустин 38.9
Штампање