Добро дошли на Српску енциклопедију

Милош у Латинима

Милош у Латинима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Боже мили, чуда великога!

0002    Када славни Српски кнез Лазаре

0003    Посла зета Милош-Обилића

0004    У Латине да купи хараче:

0005    Латини га дивно дочекаше,

0006    И господском части угостише,

0007    Па га воде пред бијелу цркву,

0008    Пред бијелу цркву Димитрију,

0009    Пак се вале Латинска господа:

0010    „Гле, видиш ли, војвода Милошу!

0011    „Видиш нашу цркву Димитрију,

0012    „Какова је и колика ли је?

0013    „Ви нејмате таковијех цркви.”

0014    Вели њима војвода Милошу:

0015    „Ви сте мудри, господо Латинска,

0016    „Јесте мудри ал’ зборите лудо!

0017    „Да ви знате наше намастире,

0018    „Наших славних цара задужбине,

0019    „Какови су и колики ли су!

0020    „Да видите лавру Студеничку

0021    „Не далеко од Новог Пазара;

0022    „Да видите Ђурђеве Ступове

0023    „Код Дежеве старијех дворова,

0024    „Задужбине цара Симеуна;

0025    „Да видите чудо невиђено,

0026    „Б’јел Вилиндар усред горе Свете,

0027    „Задужбину Саве светитеља

0028    „И његова оца Симеуна;

0029    „Да видите Жичу крај Мораве

0030    „И код Ибра више Карановца;

0031    „Сопоћане Рашки на извору,

0032    „Задужбине светога Стевана,

0033    „Српског краља првовјенчанога;

0034    „Да видите Папраћу велику

0035    „Виш’ Зворника Спречи на извору

0036    „Под високом гором Бороговом,

0037    „Задужбину Вукана жупана;

0038    „Да видите високе Дечане

0039    „Код Призрена града бијелога,

0040    „Задужбину краља Дечанскога;

0041    „Да видите Рачу пребијелу

0042    „Код Сокола украј воде Дрине;

0043    „Да видите лијепу Троношу

0044    „Код Лознице на р’јеци Троноши,

0045    „Задужбину браће Југовића;

0046    „Да видите славну Раваницу

0047    „У Ресави ниже Параћина

0048    „На студеној р’јеци Раваници,

0049    „Задужбину нашег господара,

0050    „Господара, славног кнез-Лазара;

0051    „И остале Српске намастире,

0052    „Да видите, пак да се дивите,

0053    „Какови су и колики ли су!

0054    „Шта је ваша црква Димитрија?

0055    „Ја ћу вам је сада претурити

0056    „А из руке тешким буздованом.”

0057    Ал’ Латини то не вјероваше,

0058    Но с Милошем, они с’ опкладише

0059    У хиљаду жутијех дуката.

0060    Узе Милош перна буздована

0061    И засука бијеле рукаве,

0062    Пак се моли Богу истиноме:

0063    „Прости, Боже и бијела цркво!

0064    „Да се једном бацим преко тебе;

0065    „Не ћу на те, него преко тебе.”

0066    Пак потеже перним буздованом,

0067    Буздован се замче у облаке:

0068    Једни веле: „Јесте претурио,”

0069    Други веле: „Није претурио,”

0070    Трећи веле: „Јесте, те високо.”

0071    Кад се врати перни буздоване

0072    Изнад б’јеле цркве из облака,

0073    Он удари у банове дворе,

0074    Те полупа срчали чардаке,

0075    И ту уби два банова сина

0076    И четири морска џенерала

0077    И дванаест великих властела.

0078    Кад то виђе господа Латинска,

0079    Уватише војводу Милоша,

0080    Бацише га на дно у тамницу,

0081    Често Милош кроз прозор погледа,

0082    Не би л’ мог’о кога угледати;

0083    Ал’ угледа Косту Циганина,

0084    Па га поче Богом братимити:

0085    „Богом брате, Коста Циганине!

0086    „Ево тебе три дуката жута,

0087    „Донеси ми један лист хартије,

0088    „Лист хартије књиге без јазије.”

0089    То је Коста за Бога примио,

0090    Донесе му један лист хартије,

0091    Лист хартије књиге без јазије,

0092    Милош сједе ситну књигу писат’

0093    Своме тасту Српском кнез-Лазару,

0094    Не пише је, чим се књиге пишу,

0095    Већ је пише крви од образа;

0096    Све му каза што је и како је.

0097    Кад Лазару ситна књига дође,

0098    И он виђе, што му књига каже,

0099    Ону гледа, другу ситну пише,

0100    Те је шаље господи Латинској,

0101    У књизи им овако бесједи:

0102    „Чујете ли, господо Латинска!

0103    „Пустите ми мог зета Милоша,

0104    „Подајте му од земље хараче,

0105    „И опкладе хиљаду дуката;

0106    „Ако ли га одмах не пустите,

0107    „Вјера моја тако ми помогла!

0108    „Дић’ ћу на вас Србље и Маџаре,

0109    „Сву ћу вашу земљу похарати,

0110    „Похарати, огњем попалити.”

0111    Кад Латини књигу проучише,

0112    Брже-боље пустише Милоша,

0113    Дадоше му од земље чараче,

0114    И опкладе хиљаду дуката.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање