Марко Манлије Капитолин (лат. Marcus Marius Capitolinus) (до 381. пре Христа), конзул 389. пре Христа. За време Галске опсаде Рима 387. пре Христа према митологизираној причи чуо је свете капитолске гуске, па је након тога отерао Гале и спречио пад Капитола. Гали су тада били заузели цели Рим, сем Капитола. Касније се сукобио са патрицијима оптужујући их да су осиромашили плебејце, оптеретили их дуговима и да су проневерили злато. Оптужили су га да намерава да подигне устанак, осудили су га на смрт и бацили са Тарпејске стене на истом месту где је спасио Рим.¹⁾

Марко Манлије је био конзул 389. пре Христа (392. према традиционалној Вароновој хронологији) заједно са Луцијем Валеријом Потитом. Те године Римљани су водили један неважан рат са Еквима. У то време у Риму је избила зараза и оба конзула су се разболила, па су били присиљени да дају оставку. Због тога је уследио интерегнум.

Током 387. пре Христа (390. пре Христа према Вароновој хронологији) Гали су напали Римску републику. На брзину окупљена римска војска била је тешко поражена у бици на Алији. Преживели су углавном побегли у Веје остављајући Рим на милост и немилост Гала. Гали су опљачкали Рим. Све је било уништено сем Капитола, где је мали гарнизон као трн у оку дуго одолевао галској опсади. Гали су уочили да се један римски курир припео до Капитола стазом на најстрмијем делу. Једне ноћи Гали су намеравали да се изненађењем домогну Капитола, брда, које је доминирало Римом.²⁾ Мања јединица вештих Гала пењала се усред ноћи веома стрмом стазом непримећено према Капитолу. Према митологизираној причи Марко Манлије Капитолин је становао на Капитолу и пробудило га је гакање светих гусака, које су Гали узнемирили.³⁾ Када је схватио да Гали намеравају да освоје Капитол он је брзо окупио групу људи и пожурио је на место где су се Гали пењали, па је успео да их потисне низ литицу.⁴⁾ Његово јуначко дело следећега дана прославио је окупљени народ одајући му почаст. Тврди се да је тада добио име Капитолин, али то је вероватна грешка јер је то име било код његових познато и пре тога подвига.

Након рата са Галима и пљачке Рима плебејци су били у много горем положају него што су били пре тога рата. Били су превише оптерећени дуговима, тако да су многи били продавани у робље када више нису могли да отплате дуг. Марко Манлије Капитолин се 382. пре Христа (385. пре Христа по Вароновој хронологији) као патрициј почео залагати за права плебејаца.⁵⁾ Нападао је сенаторе и сарађивао је са плебејским магистратима. Обраћао се плебејцима и стицао њихово поверење и наклоност. Према Ливију његов политички заокрет уследио је због зависти према Марку Фурију Камилу.⁶⁾ Сенат је био узнемирен, па је под изговором рата са Волсцима и Херницима одредио диктатора Аула Корнелија Коса.

Марко Манлије је током рата са Волсцима својим говорима и делима постао радикалнији. Повод за једну од његових акција било је одвођење једнога центуриона у затвор због дуга.⁷⁾ Тај центурион се истакао у ратовима и Марко Манлије га је са својим присташама заштитио и онда је театрално пред народом исплатио центурионов дуг.⁸⁾ После тога Манлије је објавио да је продао свој посед да би новцем спречавао одлазак у дужнички затвор. Оптуживао је патриције да су покрали злато, које је требало да се исплати Галима да би напустили Рим.⁹⁾ Демагошким триком је рекао да би се тим златом сви могли ослободити дугова.

Ситуација у Риму је због Манлијевих говора постала веома опасна, па се диктатор вратио. Диктатор Аул Корнелије Кос је намеравао да заустави Манлијеву активност па га је позвао на одговорност претећи му затвором због приче о проневери галскога злата.¹⁰⁾ Манлије је и на трибуналу остао при својој тврдњи о опљачканом злату, па је диктатор наредио да га затворе.¹¹⁾ Плебејци се нису усудили да подузму нешто против наређења диктатотора, али су свој став показивали облачећи се у црно.

Сенат се плашио да ће избити побуна, па је подузео одређене мере да би ублажио незадовољство. Основали су колонију у Сатрикуму у коју је отишло 2.000 колониста. Сенат том мером није успео да ублажи незадовољство, јер је народ то сматрао само подмићивањем за оне који издају Манлија. Након укидања диктатуре људи су поново били слободнији, па се мноштво народа више није разилазило крај затвора. Постојала је опасност да ослободе Манлија и да избије отворена побуна, па је Сенат био принуђен да донесе одлуку о ослобађању Манлија.¹²⁾

Након ослобађања из затвора Манлије је постао још огорченији непријатељ Сената. Охрабрен ранијом капитулацијом Сената још је више подстицао плебејце да се побуне.¹³⁾ Тражио је забрану дужничкога затвора и укидање конзулата. Сенат је на крају донео одлуку да магистрати учине све како би зауставили Марка Манлија Капитолина.¹⁴⁾ Војни трибуни са конзулском влашћу и народни трибуни су се сложили да суде Манлију. Оптужили су га да је позивао на устанак и да је лажно оптуживао.¹⁵⁾

Народ је био сазван на Марсово поље да гласа о његовој кривици по центуријама, али са тога места се видео Капитол, који је он спасио током галске пљачке Рима. Бојали су се да ће много више њих гласати у његову корист, па се суд због тога преместио на друго место, одакле се није видео Капитол. Ливије помиње и другу верзију да су му судили дуовири, а не народ.¹⁶⁾ Осуђен је на смрт током 381. пре Христа (384. пре Христа по Вароновој хронологији) и бачен је са Тарпејске стене. После тога забрањено је да било ко носи име Марко Манлије.

Прича о Марку Манлију Капитолину садржи према Форсајту измишљене елементе, који потичу из политичкога насиља и реторике касне Републике.¹⁷⁾ Манлијев случај подсећа на Катилинину заверу, а његови говори су слични Катилиним.¹⁸⁾ Иако су у причи постојали измишљени елементи главни мотив дужничке кризе и Манлијеве побуне је по свој прилици тачан.¹⁹⁾

• Тит Ливије
• Дионизије из Халикарнаса
• Плутарх, Камил
• A Critical History of Early Rome, From Prehistory to the First Punic War, Gary Forsythe, 2005, ISBN 0-520-22651-8

Marko Manlije Kapitolin