Марко Краљевић и Ђемо Брђанин

Марко Краљевић и Ђемо Брђанин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Славу слави Краљевићу Марко,

0002    Славу слави светога Ђорђија.

0003    У Марка су млоге узавнице:

0004    Двјеста попа, триста калуђера,

0005    И дванаест Српскијех владика,

0006    И четири старе патријаре,

0007    Од осталог ни броја не има.

0008    Свему доста пива и јестива;

0009    Ал’ говори стари калуђере:

0010    „Вала тебе, Краљевићу Марко!

0011    „Свега имаш у бијелу двору,

0012    „Још да имаш рибе од Орида!”

0013    Мучно бјеше Краљевићу Марку,

0014    Па дозива слугу Богосава,

0015    Додаје му чашу и матару:

0016    „Точи вино, Богосаве слуго!

0017    „Редом чаше око совре даји,

0018    „Немој кога прескочити, слуго.”

0019    Па он оде низ бијелу кулу,

0020    Те опрема Шарца од мејдана.

0021    За њим стара пристанула мајка,

0022    Па је Марку тихо бесједила:

0023    „Ја мој синко, Краљевићу Марко!

0024    „Немој носит’ ништа од оружја,

0025    „Ти се јеси крви научио,

0026    „Учинићеш крвцу о празнику.”

0027    Нуто Марку велике невоље!

0028    Мучно му је ићи без оружја,

0029    А још горе не послушат’ мајке.

0030    Не шће узет’ ништа од оружја,

0031    Већ посједе Шарца од мејдана,

0032    Окрену га низ поље зелено,

0033    Оде право бијелу Ориду.

0034    Кад је био води на ћуприју,

0035    Ал’ ето ти једнога јунака,

0036    На дорату ноге прекрстио,

0037    Топузину баца у облаке,

0038    Дочекује у бијеле руке;

0039    Божју помоћ називаше Марку,

0040    Лијепо му Марко приватио.

0041    Вели јунак од Прилипа Марку:

0042    „Ој Бога ти, незнана делијо!

0043    „Нијеси ли отуд од Прилипа,

0044    „Од оџака Краљевића Марка?

0045    „Јели Марко код бијела двора?

0046    „Има л’ Марко доста узавница?”

0047    Вели њему Краљевићу Марко:

0048    „Ој Бога ми, незнани јуначе!

0049    „Ја сам јутрос од Прилипа била,

0050    „Код двора је Краљевићу Марко,

0051    „Слави Марко свога светитеља;

0052    „Има Марко доста узавница.”

0053    Вели њему незнан добар јунак:

0054    „Нека има, незнана делијо;

0055    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0056    „Совра ће му у крв огрезнути,

0057    „Бога ми ћу њега објесити

0058    „Баш о вратим’ бијела Прилипа;

0059    „Давно ми је брата погубио,

0060    „Погубио Мусу кесеџију.”

0061    Па окрену коња доратаста,

0062    Оста јадан Марко гледајући.

0063    Свакојако мисли и премишља:

0064    Да би му се казивао Марко,

0065    Хоће њега Туре погубити,

0066    Јер не има ништа од оружја;

0067    Да га пусти бијелу Прилипу,

0068    Хоће исјећ’ млоге узавнице

0069    А тражећи по оџаку Марка.

0070    Све мислио, на једно смислио,

0071    Па он викну из грла бијела;

0072    Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине?

0073    „Ево, море, Краљевића Марка!”

0074    Поврати се Ђемо Брђанине.

0075    Поузда се Краљевићу Марко,

0076    Да ће утећ’ на своме Шарину,

0077    Па побјеже пољем широкијем,

0078    За њиме се Ђемо натурио.

0079    Брз је Шарац, утећи му шћаше,

0080    Ал’ потеже Ђемо топузину,

0081    Па заљуља покрај себе њоме

0082    Јадна Марка међу плећи живе,

0083    Паде Марко у зелену траву,

0084    Марко паде, а Ђемо допаде,

0085    Свеза Марку наопако руке,

0086    Па извади синџир из егбета,

0087    Окова га све у гвожђе љуто:

0088    А на ноге двоје букагије,

0089    А на руке двоје белензуке,

0090    А на грло синџир гвожђе тешко;

0091    Па посједе његова Шарина,

0092    А дората води у поводу,

0093    Привезао Марка за дората,

0094    Оде право бијелу Ориду,

0095    Под Оридом вјешала огради,

0096    Да објеси Краљевића Марка;

0097    Моли му се господа ришћанска:

0098    „Богом брате, Ђемо Брђанине!

0099    „Ту нам немој објесити Марка,

0100    „Не ће родит’ вино ни шеница,

0101    „Ево тебе три товара блага.”

0102    Узе Ђемо три товара блага,

0103    Води Марка граду Вучитрну,

0104    Па под градом вјешала огради,

0105    Хоће Ђемо да објеси Марка;

0106    Моли му се господа ришћанска:

0107    „Богом брате, Ђемо Брђанине!

0108    „Ту нам немој објесити Марка,

0109    „Не ће родит’ вино ни шеница,

0110    „Ево тебе три товара блага.”

0111    Узе Ђемо три товара блага,

0112    Гони Марка бијелу Звечану,

0113    И ту Ђемо вјешала огради,

0114    Да објеси Краљевића Марка;

0115    Моли му се господа Звечанска:

0116    „Богом брате, Ђемо Брђанине!

0117    „Ту нам немој објесити Марка,

0118    „Не ће родит’ вино ни шеница,

0119    „Ево тебе три товара блага.”

0120    Узе Ђемо три товара блага,

0121    Отале се Ђемо подигао

0122    Кроз некакву Јањину планину.

0123    Тешко Ђемо ожедњео бјеше,

0124    Дели-Марку тихо говораше:

0125    „Знаш ли, Марко, воде ја механе?

0126    „Тешко ме је освојила жеђа.”

0127    Вели њему Краљевићу Марко:

0128    „Тако, Ђемо, не раде јунаци,

0129    „Већ закољу коња ја сокола,

0130    „Напију се крви од гр'оца.”

0131    Вели њему Ђемо Брђанине:

0132    „Нит’ ћу клати коња, ни сокола,

0133    „Већ ћу заклат’ тебе Краљевића,

0134    „Па се напит’ крви од гр'оца.”

0135    Па потеже сабљу оковану,

0136    Да закоље Краљевића Марка.

0137    Вели њему Краљевићу Марко:

0138    „Има, Ђемо, бијела механа,

0139    „И проклета крчмарица Јања,

0140    „Сад ће ми се осветити Јања:

0141    „Доста сам јој вина потрошио,

0142    „А нијесам дао ни динара.”

0143    То је Ђемо једва дочекао.

0144    У то доба пали пред механу,

0145    А испаде крчмарица Јања,

0146    Кад сагледа савезана Марка,

0147    Марко на њу очим’ преваљује,

0148    Насмија се крчмарица Јања:

0149    „Бе аферим, јунак од јунака!

0150    „Боже мили, на свему ти вала!

0151    „Кад ја виђех савезана Марка!

0152    „Појићу те, Брђанине Ђемо,

0153    „Без бијеле паре и динара

0154    „Баш ак’ хоћеш три бијела дана.”

0155    Па под Ђемом коња уватила,

0156    Одведе га у механу билу,

0157    Донесе му вина и ракије.

0158    Пије вино Брђанине Ђемо,

0159    А наздравља Краљевићу Марку,

0160    Наздравља му, али му не даје.

0161    Кад се Ђемо накитио вина,

0162    Донесе му крчмарица Јања

0163    Рујна вина од седам година,

0164    Меће у њег’ биље свакојако.

0165    Паде Ђемо главом без узглавља,

0166    Скочи Јања на ноге лагуне,

0167    На свом побру гвожђе отвораше,

0168    А на Ђема Марко ударише;

0169    Кад удари синџир гвожђе тешко,

0170    Па засједе пити рујно вино,

0171    Удари га чизмом и мамузом:

0172    „Устан’, Ђемо, да пијемо вино.”

0173    Кад погледа Ђемо Брђанине

0174    Више себе Марка Краљевића,

0175    А на врату синџир гвожђе тешко,

0176    Скочи Ђемо на ноге лагане,

0177    Синџир гвожђе земљи притезаше,

0178    Он потеже руком и ногама,

0179    Попуцују руке из рамена,

0180    Попуцују ноге из кољена;

0181    Ал’ је тврдо гвожђе уватило.

0182    Сједе Ђемо на земљицу црну,

0183    Марко сједе пити мрко вино,

0184    А наздравља Ђему Брђанину,

0185    Наздравља му, али му не даје.

0186    Кад се Марко накитио вина,

0187    Онда Шарца свеза за дората,

0188    А за Шарца Ђема Брђанина,

0189    Па усједе Ђемова дората,

0190    Оде право граду Вучитрну;

0191    Изилази господа ришћанска:

0192    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0193    „Објеси нам Ђема Брђанина,

0194    „Ево тебе три товара блага.”

0195    Марко њима три товара врати,

0196    Што су дали Ђему Брђанину,

0197    Па он оде бијелу Звечану:

0198    Ту господа Српска излазила:

0199    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0200    „Објеси нам Ђема Брђанина,

0201    „Ево тебе три товара блага.”

0202    Марко њима три товара врати,

0203    Што су дали Ђему Брђанину,

0204    Оде Марко бијелу Ориду,

0205    Ту излази господа ришћанска:

0206    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0207    „Објеси нам Ђема Брђанина,

0208    „Ево тебе три товара блага.”

0209    Марко не ће да узима блага,

0210    Већ он њима три товара врати,

0211    Што су дали Ђему Брђанину;

0212    Код Орида начини вјешала,

0213    И објеси Ђема Брђанина.

0214    Па он узе рибе од Орида,

0215    Оде право бијелу Прилипу,

0216    Те он слави свога светитеља.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање