Добро дошли на Српску енциклопедију

Марко Краљевић и Вуча џенерал

Марко Краљевић и Вуча џенерал је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Или грми, ил’ се земља тресе?

0002    Нити грми, нит’ се земља тресе,

0003    Већ пуцају на граду топови,

0004    На тврдоме граду Варадину:

0005    Шенлук чини Вуча џенерале,

0006    Јер је Вуча шићар задобио,

0007    Три војводе Српске уватио:

0008    Једно јесте Милош од Поцерја,

0009    Друго јесте Топлица Милане,

0010    А треће је Косанчић Иване;

0011    Бацио их на дно у тавницу,

0012    Ђено лежи вода до кољена,

0013    А јуначке кости до рамена.

0014    Цвили јунак Милош од Поцерја,

0015    Цвили Милош, како љута гуја;

0016    Јер се Милош није научио

0017    Подносити муку и невољу;

0018    Цвили Милош као љута гуја,

0019    Привлачи се на пенџер тавници,

0020    Те он гледа јунак по сокаци,

0021    Не би л’ кога знана опазио,

0022    Ал’ припази пошту књигоношу,

0023    Па дозивље Милош од Поцерја:

0024    „Богом брате, пошта књигоноша!

0025    „Донеси ми један лист хартије,

0026    „Да ти градим једну ситну књигу.”

0027    То је пошта за Бога примио,

0028    Донесе му један лист хартије;

0029    Сједе Милош ситну књигу писат’

0030    У Прилипа у бијела града,

0031    Свом побру Краљевићу Марку:

0032    „Богом брате, Краљевићу Марку!

0033    „Ил’ не чујеш, ил’ не хајеш за ме?

0034    „тешке сам ти муке допануо,

0035    „Побратиме, у Маџарске руке.

0036    „Увати ме Вуча џенерале,

0037    „И још моја оба побратима;

0038    „Бацио нас на дно у тавницу,

0039    „Ђено лежи вода до кољена,

0040    „А јуначке кости до рамена;

0041    „Лежим, брате, три бијела дана,

0042    „Ако будем, брате, још три дана,

0043    „Никада ме више виђет’ не ћеш;

0044    „Избављај ме, побратиме Марко,

0045    „Јал’ за благо, јали на јунаштво.”

0046    Па у лице пером ударио,

0047    Од образа крви наточио,

0048    С крви њему књигу запечати,

0049    Па је даде пошти књигоноши,

0050    И даде му дванаест дуката;

0051    Па је пошти Милош говорио:

0052    „Носи књигу бијелу Прилипу

0053    „На кољено Краљевићу Марку.”

0054    Оде пошта бијелу Прилипу

0055    У њег’ стиже у свету неђељу,

0056    Када Србљи у цркви бијаху;

0057    Стаде пошта пред бијелом црквом,

0058    Докле Марко изиђе из цркве;

0059    Кад изиђе Краљевићу Марко,

0060    Пошта капу под мишицу баци,

0061    Поклања се до земљице Марку,

0062    Па му даде лист књиге танане.

0063    Када Марко ситну књигу прими,

0064    Стојећи је књигу проучио;

0065    Када виђе, што му књига каже,

0066    Уд’рише му сузе од очију,

0067    Па је онда Марко бесједио:

0068    „Авај мене, драги побратиме!

0069    „Ту ли си ми, болан, допаднуо!

0070    „Ал’ тако ми моје вјере тврде!

0071    „Хоће тебе побро избавити

0072    „Јал’ за благо, јали за јунаштво.”

0073    Па он оде својој танкој кули,

0074    Сједе мало, те се напи вина,

0075    Па припаса сабљу оковану,

0076    И пригрну ћурак од курјака,

0077    А на главу капу од курјака,

0078    Привеза је мрком јеменијом;

0079    Па узимље копље убојито,

0080    Па се спушта у подруме Шарцу;

0081    Те опреми Шарца од мејдана:

0082    Притеже му седморе колане,

0083    Заузда га уздом позлаћеном;

0084    Па наточи тулумину вина,

0085    Објеси је о ункаш Шарину,

0086    С десне стране тешку топузину,

0087    Да не крива ни тамо ни амо;

0088    Па се Шарцу на рамена баци,

0089    Окрену га од Прилипа града,

0090    Оде право стојну Бијограду.

0091    Кад је био покрај Бијограда,

0092    Уврати се, те се напи вина;

0093    Па одатле поклопи Шарина,

0094    За Дунавом скела догоди се;

0095    Двапут Марко скелеџију викну,

0096    Па га више ни чекати не шће,

0097    Већ наћера Шарца на Дунаво,

0098    Оде право граду Варадину,

0099    Под Варадин у поље зелено.

0100    Ту устави Шарца од мејдана,

0101    Па удари копље у ледину,

0102    За копље је привез’о Шарина,

0103    Тулумину скиде са ункаша

0104    И врже је у зелену траву,

0105    Па он сједе пити мрко вино;

0106    Не пије га чим се вино пије,

0107    Већ леђеном од дванаест ока,

0108    Пола пије, пола Шарцу даје.

0109    Кад у јутру јутро освануло,

0110    Пошетала Велимировица,

0111    Мила снаха Вуче џенерала,

0112    По бедену граду Варадина,

0113    Она гледа низ поље зелено,

0114    У пољу је опазила Марка;

0115    Кад угледа Краљевића Марка,

0116    Трољетна је увати грозница,

0117    Па побјеже у бијеле дворе.

0118    Њу ми пита Вуча џенерале:

0119    „Што је тебе, моја снахо драга?”

0120    Казује му Велимировица:

0121    „О мој свекре, Вуча џенерале!

0122    „Сједи јунак у пољу широку,

0123    „У ледину копље ударио,

0124    „За копље је коња привезао,

0125    „А пред њиме стоји тулум вина;

0126    „Не пије га чим се пије вино,

0127    „Већ леђеном од дванаест ока,

0128    „Пола пије пола коњу даје;

0129    „Коњ му није каквино су коњи,

0130    „Веће шарен, како и говече;

0131    „Јунак није какви су јунаци:

0132    „На плећима ћурак од курјака,

0133    „На глави му капа од курјака,

0134    „Привез’о је мрком јеменијом;

0135    „Нешто црно држи у зубима

0136    „Колик’ јагње од пола године.”

0137    Вели њојзи Вуча џенерале:

0138    „Не плаши се, моја снахо драга!

0139    „Ја онаких имам у тавници,

0140    „И њега ћу сада добавити.”

0141    Па дозива сина Велимира:

0142    „Велимире, моје чедо драго!

0143    „Узми, сине, за триста катана,

0144    „Иди доље у поље широко,

0145    „Доведи ми онога јунака.”

0146    Велимир је на ноге скочио,

0147    Па узима триста катаније,

0148    Он усједе вранца помамнога,

0149    И изиђе граду на капију,

0150    Сколи Марка са четири стране,

0151    Марко сједи, пије мрко вино,

0152    Ал’ катане Шарац опазио,

0153    Поче ногам’ о земљицу тући,

0154    Примаче се своме господару.

0155    Кад погледа Краљевићу Марко,

0156    Ал’ катане њега опколиле;

0157    Попи Марко леђенину вина,

0158    Баци леђен у зелену траву,

0159    Па се тури на рамена Шарцу,

0160    А катане на њег’ ударише.

0161    Да је коме погледати било,

0162    Кад удари у катане Марко,

0163    Како соко међу голубове:

0164    Што погуби сабљом окованом,

0165    Што погази Шарцем од мејдана,

0166    Што подави у тихом Дунаву;

0167    Побјеже му Велимир дијете,

0168    Ћера њега на шарину Марко,

0169    Достиже га у пољу широку,

0170    Довати га мало топузином,

0171    Паде дите у зелену траву;

0172    Одја Марко од коња Шарина,

0173    Савеза му и ноге и руке,

0174    Па г’ објеси Шарцу о ункашу;

0175    Па он оде својој тулумини,

0176    Баци дите у зелену траву,

0177    А он опет сједе пити вино.

0178    То гледала Велимировица,

0179    Па отиде Вучи џенералу:

0180    „Зло ти вино, Вуча џенерале!

0181    „Зло ти вино, а горе ти било!

0182    „Све катане тебе изгибоше,

0183    „Велимиру јунак свеза руке,

0184    „Савеза му и ноге и руке,

0185    „Па ено га пије рујно вино,

0186    „А Велимир у травици лежи.”

0187    Проговара Вуча џенерале:

0188    „Не бој ми се, моја снахо драга!

0189    „Сад ћеш виђет’, док се старац кр

0190    Па он дрмну на граду топове,

0191    Три хиљаде састави катана,

0192    Па посједе своју бедевију,

0193    И изиђе граду на капију;

0194    Он нареди низ поље катане,

0195    Опколише са четири стране,

0196    А то ништа и не види Марко,

0197    Ал’ припази Шарац од мејдана,

0198    Па ногама о земљицу туче,

0199    Примаче се своме господару;

0200    Кад погледа Краљевићу Марко,

0201    Ал’ катане њега опколиле,

0202    Он поскочи на ноге лагане,

0203    Па се маши Шарцу на рамена;

0204    Да је коме сјести, те виђети!

0205    Кад поћера по пољу катане!

0206    Сабља му је у десници руци,

0207    У лијевој копље убојито,

0208    У зубима дизген од Шарина;

0209    Кога Марко сабљом удараше,

0210    По двојицу од једног грађаше;

0211    Кога Марко копљем удараше,

0212    Преко себе њега претураше;

0213    Док с’ окрену неколико пута,

0214    Оде к врагу млада катанија;

0215    Побјеже му Вуча џенерале

0216    На његовој танкој бедевији,

0217    Поћера га на Шарину Марко;

0218    Брза му је пуста бедевија,

0219    Шћаше утећ’ граду Варадину;

0220    Љуљну Марко тешком топузином,

0221    Па је пушта за њим преко поља,

0222    Удари га сапом од топуза,

0223    Паде Вуча у зелену траву,

0224    Тад’ допаде од Прилипа Марко,

0225    Свеза Вучи руке наопако,

0226    Савеза му и ноге и руке,

0227    Објеси га шарцу о ункашу,

0228    И увати танку бедевију,

0229    Па он оде сину Велимиру,

0230    Привеза их једног за другога,

0231    Па пребаци преко бедевије,

0232    Бедевију свеза за Шарина,

0233    Оде право бијелу Прилипу;

0234    Обојицу баци у тавницу.

0235    Књигу пише џенераловица,

0236    Те је шаље бијелу Прилипу:

0237    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0238    „Не губи ми Вуче џенерала

0239    „И мојега сина Велимира;

0240    „Ишти, Марко, што је тебе драго.”

0241    Дође књига Краљевићу Марку,

0242    Када виђе, што му књига каже,

0243    Онда Марко другу књигу пише:

0244    „Вјерна љубо Вуче џенерала!

0245    „Пусти мене до три побратима,

0246    „И подај им три товара блага;

0247    „И пусти ми старога Топлицу,

0248    „И подај му три товара блага,

0249    „Јер је јунак млого дангубио;

0250    „И дај мене три товара блага,

0251    „Што сам мога мучио Шарина;

0252    „Иза тога, џенераловице,

0253    „Ето тамо Милош’ од Поцерја,

0254    „Па ви сњиме како начините.”

0255    Оде књига граду Варадину;

0256    Када дође џенераловици,

0257    Књигу гледа џенераловица,

0258    Шаље благо од Прилипа Марку,

0259    Па узима од тавнице кључе,

0260    Те отвори проклету тавницу,

0261    И извади три војводе младе

0262    И са њима старога Топлицу;

0263    Па их води на бијелу кулу;

0264    Па бербере хитре добавила:

0265    Једни мију, други косу брију,

0266    А трећи им нокте сарезују;

0267    Донесе им вина и ракије

0268    И лијепе сваке ђаконије,

0269    Показа им, што учини Марко;

0270    Па говори Милошу војводи:

0271    „Богом брате, војвода Милошу!

0272    „Пустите ми мога господара

0273    „И мојега сина Велимира.”

0274    Њој говори Милош од Поцерја;

0275    „Не бој ми се, џенераловице;

0276    „Дај ми вранца Вуче џенерала,

0277    „Што га јаше једном у години,

0278    „Када иде у Текију цркви.

0279    „Опреми га, како г’ Вуча спрема,

0280    „Да поиграм преко Њемадије;

0281    „И дај мене од злата каруце,

0282    „И у њима дванаест вранаца,

0283    „Што их преже Вуча џенерале,

0284    „Када иде од Беча ћесару,

0285    „Да м’ однесу старога Топлицу.

0286    „Дај ми рухо Вуче џенерала,

0287    „Што га носи о васкрсенију,

0288    „Да обучем мојега Топлицу.”

0289    Све му даде џенераловица,

0290    И свакоме хиљаду дуката,

0291    Што ће пити вино до Прилипа,

0292    Па одоше бијелу Прилипу.

0293    Лијепо их дочекао Марко.

0294    Пусти Марко Вуче џенерала,

0295    И његова сина Велимира,

0296    И даде му млоге пратиоце

0297    До његова града Варадина.

0298    А војводе дијелише благо,

0299    Па се рујна накитише вина,

0300    И у б’јело изљубише лице,

0301    Сваки Марка у бијелу руку,

0302    Па одоше сваки своме двору.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање