Марко Валерије Корв (лат. Marcus Valerius Corvus) (371. пре Христа — око 270. пре Христа), римски војсковођа. Био је шест пута римски конзул (348, 346, 343, 335, 300. и 299. пре Христа ) и два пута диктатор. Према легенди за време мегдана са дивовским Галом гавран му је слетио на шлем и помогао да победи Гала. Током различитих похода победио је Гале, Самните, Етрурце, Волшчане и Марсе. Његова најзначајнија победа била је победа над Самнитима 343. пре Христа на планини Гаур.¹⁾

Током 349. пре Христа био је војни трибун у војсци конзула Луција Фурија Камила за време похода против Гала.²⁾ Један Гал џиновскога раста изазивао је Римљане на мегдан.³⁾ Марко Валерије Корв је изашао на мегдан Галу. Према легенди током њиховога двобоја гавран је слетио Марку Валерију на шлем и ометао је Гала кљуном, па је Марко Валерије успео да убије Гала.⁴⁾ Његова победа осоколила је римску војску, која је након тога победила Гале.⁵⁾ Гали су побегли након битке на територију Волска и Фалерна, а након тога у Апулију.

Због победе уз помоћ гаврана добио је надимак Корв (гавран). Конзул Луције Фурије Камил га је похвалио и наградио са десет волова и златним венцем.⁶⁾ Марко Валерије Корв је због заслуга у рату са Галима изабран за конзула 348. пре Христа у доби од само 23 године.⁷⁾ Заједно са њим те године конзул је био Марко Попилије Ленат. Те године углавном се одржавао мир, а у Риму је био склопљен савез са Картагином. Током 346. пре Христа именован је за конзула по други пут заједно са Гајом Петелијем Либоном.⁸⁾ Пошто су Антијати подстицали Волске на рат повео је рат против Волска.⁹⁾ Победио их је, па су се они склонили у Сатрикум. Након тога заузео је Сатрикум и разорио га и запалио. Заробљених 4.000 непријатеља продао је у робље и тим новцем напунио државну касу.¹⁰⁾

Током 343. пре Христа изабран је за конзула по трећи пут заједно са Аулом Корнелијем Косом Арвином.¹¹⁾ Иако је био млад већ је сматран једним од најспособнијих војсковођа, па му је поверен рат са Самнитима. Био је веома близак са својим војницима.¹²⁾ Делио је са њима и дужности, а уљудно је примао и победе и поразе. Био је посебно популаран међу војницима, тако да је имао велики утицај на њих, па је могао да их надахне за победу.¹³⁾ Те године почео је Први самнитски рат. Римљани су се умешали у сукоб између Самнита и Кампанаца. Марко Валерије Корв је водио војску на Кампанију и улогорио се на планини Гаур изнад Куме.¹⁴⁾ У бици код планине Гаур Корв је најпре покушао са коњицом, али због ускога простора коњица није могла да маневрише.¹⁵⁾ Након тога наредио је пешадији да крене у напад, а сам је дао пример кренувши први испред реда пешадије.¹⁶⁾ Упорна борба две стране трајала је доста дуго, али на крају су Самнити први попустили и дали се у бег.¹⁷⁾

Друга конзулска војска упала је у самнитску замку, али ипак су успели да победе Самните. Самнитска војска је након битке са Корвом позвала сву самнитску омладину под оружје и кренули су поново на римску војску.¹⁸⁾ Римљани су се под заповедништвом Марка Валерија Корва склонили у логор на веома уском простору. Војска је тражила да се одмах нападне, али самнитске војсковође су одложиле напад. Како су имали проблема са снабдевањем огромне војске послали су много војске да сакупља жито. Марко Валерије Корв је одмах искористио прилику и напао је и заузео полупразан непријатељски логор.¹⁹⁾ Са осталом војском је након тога поразио и остале Самните, који су били расути по пољима. Оба конзула су због заслуга у рату са Самнитима тријумфално ушла у Рим.

Током 342. пре Христа изабран је за диктатора да би смирио војну побуну.²⁰⁾ Побуниле су се римске легије, које су биле распоређене у Капуи и Кампанији. Кренули су на Рим и улогорили су се на осам миља од Рима. Ту су се срели са Марком Валеријем Корвом, који је са војском кренуо на њих.²¹⁾ Корв је пре употребе силе кренуо да преговара са побуњеном војском. Пошто му је војска веровала и знала је да је благ пристали су да се потчине ако им се гарантује амнестија.²²⁾ Марко Валерије Корв је наговорио Сенат да се побуњеној војсци даде амнестија и на тај начин побуна се окончала.²³⁾

По четврти пут је изабран за конзула 335. пре Христа заједно са Марком Атилијем Регулом Каленом.²⁴⁾ У то време Сидицини су се удружили са Аузонима. Сенат је сматрао да тај рат треба поверити поузданом војсковођи попут Корва, па је без бацања коцке њему дано да ратује са Сидицинима и Аузонима.²⁵⁾ Након победе над непријатељем на отвореном пољу главни задатак било је освајање аузонскога града Калеса. Након заузимаља Калеса Римљани су у Калесу основали своју колонију од 2.500 људи.²⁶⁾ Корв је прославио тријумф. Након тога са изузетком 332. и 320. пре Христа када је био интерекс дуго нема никаквих информација о Корву.

Именован је 301. пре Христа за диктатора.²⁷⁾ У то доба Етрурија се побунила, а побунили су се и Марси, једно од најратоборнијих суседних народа. Победио је Марсе већ у првој бици.²⁸⁾ Марсима је одузео део територије, а након тога је са њима обновио савез. Након окончања рата са Марсима чекао га је рат са Етрурцима. Пре тога морао је у Рим да обави ауспиције. За то време поражен је његов командант коњице. Доласком Корва ситуација се променила и Римљани су победили Етрурце у великој бици.²⁹⁾ Корв је због победе над Етрурцима добио још један тријумф. Поново је изабран за конзула по пети пут 300. пре Христа заједно са Квинтом Апулејем Пансом.³⁰⁾ Током тога конзулата владао је мир и са Етрурцима и са Самнитима. Народни трибуни Квинт и Гнеј Огулније тражили су да плебејци могу да постану највиши свештеници или аугури.³¹⁾ Након изгласавања тога Огулнијевога закона бирало се осам понтифика и девет аугура.³²⁾ Осим тога Корв је предложио и закон о призиву на народ.³³⁾ Било је забрањено да се погуби или претуче батинама онај ко би се позвао на народ.

Током 299. пре Христа конзул Тит Манлије Торкват је преминуо неколико дана након пада са коња.³⁴⁾ Био му је поверен рат са Етрурцима. Марко Валерије Корв је изабран као конзул уместо Тита Манлија.³⁵⁾ Корв им је пустошио поља и палио куће, али Етрурци се нису усуђивали да изађу из својих утврђења.³⁶⁾ После тога Марко Валерије Корв се повукао из јавнога живота. Живео је још 30 година и укупно је доживео око сто година.

• Тит Ливије

Marko Valerije Korv