Максим Симоновић (Темишвар, 1797 — стрељан негде у Банату (Велики Бечкерек ?) 1849), српски правник, адвокат, професор Лицеја (Београд), издавач новина „Српски улак”.

Може се претпоставити да је из политичких разлога изостављан са спискова чланова Друштва српске словесности. Стрељан је у доба превирања током мађарске револуције 1848—1849, гроб му се не зна. Спомиње се само у: Гласник СУД 18, XIX.

• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/12 (В. Алексијевић).
• С. Шумаревић: Читалиште. Београд 1938. Стр. 14, 25.
• B. Грујић. Лицеј и Велика школа.
• Р. Љушић: Лицеј.
• Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Београд, 1997.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Maksim Simonovic