Корисничке алатке

Алатке сајта


лука_пустахија_и_веризовић_рамо

Лука Пустахија и Веризовић Рамо

Лука Пустахија и Веризовић Рамо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Веризовић Рамо

0002    У питому Жупу крај Никшића,

0003    Па је посла ломној гори Црној

0004    А на Кчево Пустахији Луки:

0005    „Море чу ли, драги побратиме!

0006    „Мож’ ли знати, јеси л’ запазио,

0007    „Када смо се, побро, братимили?

0008    „Братимисмо с’, а не извршисмо.

0009    „Ходи, побро, у питому Жупу,

0010    „Да ми брацку нашу извршимо,

0011    „Да се, побро, дарујемо даром.”

0012    Каде Луку књига допанула,

0013    Те он виђе, што му књига пише,

0014    Но се димно Лука ођеднуо,

0015    И под руку узе џефердара,

0016    Па отиде преко Липовице,

0017    И навали долом питомијем,

0018    И изљезе уз Острог планину,

0019    Докле дође у питому Жупу

0020    На дворове Веризовић’ Рама,

0021    Па зацука зећиром у врата,

0022    Скочи Рамо, отвори му врата,

0023    Руке шире, у лица се љубе,

0024    Па му даје вино и ракију;

0025    Док се Лука добро напојио,

0026    Паде јунак трудан и уморан,

0027    Па га бјеше санак преварио.

0028    Скочи Рамо од земље на ноге

0029    И на Луку меће гвожђе љуто:

0030    А на ноге коњске букагије,

0031    Конопцем му савезао руке,

0032    Па је Рамо вранца дофатио,

0033    Хитро му се у рамена бачи,

0034    И отиде низ Ливеровиће;

0035    И умину село Озриниће,

0036    Докле дође у Никшиће граду

0037    На дворове Луковац-Алије,

0038    Те Алију зове полагано;

0039    Скочи Туре пред бијелу кулу,

0040    Но му збори Веризовић Рамо:

0041    „Знаш, Алија, што је ланих било,

0042    „Када ти је погинуо бабо,

0043    „Пос’јече га Пустахија Лука,

0044    „Крвника сам добавио твога,

0045    „Дај ми твоје двије пушке мале

0046    „И твојега коња големога,

0047    „А даћу ти у руке крвника.”

0048    То ј’ Алија једва дочекао,

0049    Те му даје пушке и ђогина.

0050    Па с’ ондоле оба подигоше,

0051    И ојдоше у питому Жупу,

0052    И дођоше Раму на дворове.

0053    Ал’ се бјеше Лука пробудио,

0054    Куне Лука побратима свога:

0055    „Што је ово, побратиме Рамо!

0056    „Што је ово, вино те губало!

0057    „Што превари побратима свога

0058    „На лијепу Божу вјеру тврду?”

0059    Но да рече Веризовић Рамо:

0060    „Полакоде, побратиме Лука!

0061    „Није ласно сјећи наше Турке,

0062    „Па слободно ходит’ овудије.”

0063    Рамо Луку поклони Алији,

0064    Алија га зајми савезана,

0065    Поведе га низ питому Жупу.

0066    Кад дођоше према Озринићах,

0067    Но погледа Луковац Алија,

0068    Па Алија Луки говорио:

0069    „Ну погледај, мој крвниче Лука,

0070    „Погледајдер на бедем од града!

0071    „Ка’ се црне Црногорске главе,

0072    „И твоја ће оњен, ако Бог да!”

0073    Но му Лука тада бесједио:

0074    „О Алија, жалосна ти мајка!

0075    „Ланих сам ти изгубио баба,

0076    „А јутрос ћу тебе, ако Бог да!”

0077    Ијетко се напучи Алија,

0078    Ману сабљом, да га посијече,

0079    А Лука му руке надодаје,

0080    Пос’јече му конопац на руке;

0081    Кад се Лука руку дофатио,

0082    Скочи Лука, ка’ четири вука,

0083    Он покупи од оке камење,

0084    Те удари на коња Турчина;

0085    Тако му је Бог и срећа дала,

0086    Те он димно Турчина погоди,

0087    Паде Туре коњу под копита,

0088    А припаде Пустахија Лука,

0089    Пос’јече му главу од раменах,

0090    И узе му коња и оруже.

0091    И ођело, што је на Турчина,

0092    Њега свуче, а себе обуче,

0093    И побјеже преко Озринићах,

0094    Ко га види, свак од њега бјежи,

0095    Докле дође у Острог планину,

0096    Ту је Лука коња оставио,

0097    А отиде преко Буавицах,

0098    Докле дође у Веризовиће,

0099    На Турску је језик преврнуо,

0100    Зове Лука Веризовић Рама:

0101    „Ну ход’, Рамо, пред бијелу кулу,

0102    „Мен’ утече Црној гори Лука,

0103    „Но м’ изнеси двије пушке мале,

0104    „И изведи бијесна ђогата!”

0105    Скочи Рамо на стубе пред кулу,

0106    А упали Лука џефердара,

0107    Те је Раму срце опалио,

0108    Па побјеже зеленом планином,

0109    Докле дође у Острог планину,

0110    Ту окрочи коња Алијина,

0111    Па отиде низ Брда питома,

0112    Здраво дође Кчеву крвавоме,

0113    Здраво дође, весела му мајка!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Luka Pustahija i Verizovic Ramo

лука_пустахија_и_веризовић_рамо.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 21:01