Ловро Томан
| Ловро Томан |
|---|
| Рођење: 10. август 1827. Камна Горица код Радовљице, Аустријско царство Смрт: 15. август 1870. Родаун код Беча, Аустроугарска Познат као: правник, политичар и пјесник предсједник Матице словенске |
Ловро Томан (Камна Горица код Радовљице, 10. август 1827 — Родаун код Беча, 15. август 1870), правник, политичар и пјесник, адвокат и државни посланик у Бечу.
Живот и рад
Гимназију и Лицеј је завршио у Љубљани, а право је студирао у Бечу и Грацу. Промовиран је 1852. и ступио је потом у службу код државне финансијске прокуратуре у Љубљани. Године 1853. прелази у Грац са службом као адвокатски помоћник. Касније је радио као адвокат у Радовљици. Године 1861. изабран је у земаљски сабор а одатле и у Беч као посланик. Неколико година касније са канцеларијом прелази у Љубљану гдје постаје секретар Трговачке коморе.
Од 1847. објављује пјесме у листовима „Новице”, „Словенска Чбела”, „Зора”, „Згодовинска Даница”, „Словенски Гласник” и другдје. Посебно је издао збирку Гласи домородни 1849. Прве пјесме су му о слободи, љубави за отаџбину, и божјој слави. Језик му је помало застарио и доста по узору на Јована Веселог Косеског, првог словенског политичког пјесника. Неке касније пјесме је посветио својој жени пјесникињи Јозефини Турноградској (Милостинке и др.). Написао је и бројне пригодне пјесме.
Као политичар је био присталица Јанеза Блајвајса, вође старог конзервативног правца у Словенији. У државним саборима се борио за права словенског језика и народа и за привредни развој словенских крајева. Знатно је постигао да се изгради горењска жељезничка пруга, али је заузврат подржао ново дуалистичко преуређење Аустрије у Аустроугарску 1867.
У словенским листовима је писао националне, политичке и културне чланке. Има доста заслуга за словенски културни напредак, највише као један од првих покретача Словенске Матице, чији је био и предсједник дуго времена.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва именован љета 1864.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924. 4 (И. Графенауер).
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 8 (F. Kobler).
- Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 12 (1980) 100–102 (F. Koblar).