Корисничке алатке

Алатке сајта


леотихида

Леотихида

Леотихида (грч. Λεωτυχίδης) (око 545 — 469. пре Христа), краљ Спарте из линије Еуропонтида од 491. пре Христа до 476. пре Христа. Био је један од заповедника спартанске војске од 490. до 478. пре Христа, за време Грчко-персијских ратова. Заповедао је грчким снагама у бици код Микале 479. пре Христа, када је победио персијске копнене и поморске снаге. Протеран је из Спарте, јер се због подмићивања вратио необављена посла из похода у Тесалији.1)

Постаје краљ помажући Клеомену у свргавању Демарата

Постао је краљ 491. пре Христа након што је смењен Демарат. Краљ Спарте Клеомен I се посвадио са другим краљем Демартатом око Егине, па му се осветио. Постојала је сумња, да ли је Демарат син претходнога краља Аристона. Сам Аристон је био посумњао да му је Демарат син, а поједини ефори су то лично чули. Касније је Аристон повукао своју изјаву. Клеомен се договорио са Леотихидом, који је био из исте краљевске куће Еуропонтида као и Демарт.2) Леотихида је мрзио Демарта, откад се Демарат оженио Леотихидовом вереницом Перкалом.3) Леотихида је дао изјаву да Демарат није син претходнога краља Аристона, а као сведоке је позвао ефоре. Поред тога Клеомен I је подмитио и делфско пророчиште да објави да Демарат није син претходнога краља. На тај начин Леотихида је постао краљ уместо Демарта.

Таоци са Егине и Леотихида

Клеомен I и Леотихида су успешно похватали сараднике Персијанаца на Егини и предали су их Атињанима.4) Егина се након Клеоменове смрти жалила Спарти, због талаца, које су Клеомен и Леотихида предали Атини.5) Спартанци су извели Леотихиду пред суд и одлучили су да га предају Егињанима,6) да би компензирали штету, коју је он починио. Егињани су га упутили у Атину да тражи таоце, али Атињани су се извлачили да су они добили таоце не само од њега него од још једног краља,7) па се Леотиида вратио без талаца.

Заповедник грчке флоте

Након Ксерксовог повлачења из Грчке Леотихида је 479. пре Христа заповедао грчком флотом од 110 бродова крај Егине и онда је отпловио до Дела. Потпомагао је побуне Грка против Персије на Хију и Самосу. Када су Персијанци чули да се грчка морнарица приближава Самосу отпловили су према унутрашњости Јоније, према копну.8) Сматрали су да је грчка флота јача, па су се због тога повукли.9) Персијска флота се поуздавала у заштиту копнене војске, која се налазила крај Микале. Ту је било 60.000 војника под заповедништвом Тиграна, а задатак им био да чувају Јонију. Персијанци су своје бродове извукли на обалу и ископали ровове да би их заштитили.10) Када су Грци дошли до Самоса и утврдили да се персијска флота повукла премишљали су се да ли да оду на Хелеспонт. Ипак одлучили су да иду за персијском флотом, па су се припремили за поморску битку.

Битка код Микале

Пре битке код Микале Леотихида се обратио Јонцима, који су се налазили у персијској војсци:

„Јонци, сви који чујете и разумете шта вам говорим, запамтите шта ћу вам рећи, јер Персијанци сигурно неће разумети шта од вас захтевам. Кад дође између нас до борбе, сваки од вас треба прво да се сети слободе, а затим да је лозинка Хера. А не заборавите да они који су ме чули јаве то онима који ме нису чули.”11)

Циљ му је био да Јонци издају Персијанце, а и да посеје неповерење између Персијанаца и Јонаца.12) Грчка војска је имала два крила. На десном су били Атињани, Коринћани, Сикиоњани и Трезењани, а на левом крилу су били Спартанци и други.13) Десно крило кретало се уз саму морску обалу и по равном терену, а лево крило ишло је по брдовитом земљишту и кроз једну гудуру.14) Спартанци су напредовали на левом крилу и настојали су да наткриле персијско крило, па су се због тога кретали по брдовитом терену. Персијанци су се у почетку добро борили, а онда су Атињани жешће притиснули и пробили су персијски бојни ред.15) Персијанци су се још неко време борили, а онда су побегли у своје утврђење. Грчко десно крило их је следило, па су продрли у персијско утврђење.16) Након заузимања утврђења побегла је већина персијске војске сем оних правих Персијанаца, који су наставили да се боре. Коначно стигло је и лево крило, тј. Спартанци, па су дотукли преосталу персијску војску. Битка код Микале била је једна од две велике битке, којима је окончана Друга персијска инвазија на Грчку. Битка се одвијала 27. августа 479. пре Христа на падинама планине Микала на копну Јоније насупрот Самоса. Битка код Микале резултирала је разарањем главних персијских снага у Јонији и уништењем персијске медитеранске флоте. Персијска војска је била присиљена да напусти Грчку и Јонију. Битка је потвдила супериорност хоплита.

Након битке код Микале

Леотихида је на саветовању предлагао да се јонски Грци преселе у Грчку, а Јонију препусте Персији.17) Сматрао је да је Јонију тешко одбранити у будућим сукобима. Са тим предлогом нису се слагали Јоњани, али ни Атињани. Ксантип се није слагао да се Спарта меша у решавање проблема атинских колонија.18) Након тога Самос, Хиос, Лезбос и остали примљени су у Хеленски савез.

Поход у Тесалији

Предводио је 476. пре Христа поход против Алеуда у Тесалији, који су раније подржавали Персијанце за време персијске инвазије. Циљ похода је био да Спарта осигура контролу над Тесалијом. Док је водио велику војску у Тесалију Алеуде су га подмитиле великом количином злата.19) Ухватили су га са пуном врећом злата. Побегао је из Спарте пре него што су га извели пред суд.20) У Спарти су му срушили кућу, а он је умро у Тегеји око 469. пре Христа. Његов унук Архидам II постао је краљ Спарте. Леотихидин и Паусанијев одлазак са власти означио је прекретницу спартанске спољне политике, којом су дотада доминирала двојица јастребова.

Литература

  • Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
  • Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday, ISBN 0385513119
  • Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7
  • Paul Cartledgе ,Sparta and Laconia - A regional history 1300 to 362 BC 2nd Edition, Routledge 2002, ISBN 0-415-26356-5

Leotihida

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3)
Херодот, 6.65
4)
Херодот, 6.73
5) , 6)
Херодот, 6.85
7)
Херодот, 6.86
8) , 9) , 10)
Херодот, 9.96
11) , 12)
Херодот, 9.98
13) , 14) , 15) , 16)
Херодот, 9.102
17) , 18)
Херодот, 9.106
19) , 20)
Херодот, 6.72
леотихида.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/06 23:02