Корјенићи и Трешњевски овчари је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Пили вино на крајину Турци

0002    У Клобуку бијеломе граду,

0003    Тријес ага све од Корјенића,

0004    А међу њих влаха не бијаше

0005    Но једнога ускок-Радоице.

0006    Кад се ладна напојише вина,

0007    Али вели диздар од Клобука:

0008    „Турци браћо, зло попили вино!

0009    „Видите ли, њима не гледали!

0010    „Црногорци вјеру уватише

0011    „С Мушовићем Осман-капетаном

0012    „И са свијем Никшићкијем градом,

0013    „За нас нико ни хабера нема;

0014    „Но нема ли доброга јунака,

0015    „Ал’ Турчина али Ришћанина,

0016    „Ко ће чету малу покупити,

0017    „Шњоме поћи крајем горе Црне,

0018    „Не би л’ добар шићар уводио

0019    „На крајини ломне горе Црне,

0020    „А ђе бисмо Турци ударили

0021    „И крајини образ отворили

0022    „А и себе поштење добили?”

0023    Но говори ускок Радоване:

0024    „Господару Клобучки диздару!

0025    „Ја сам синоћ из чете дошао,

0026    „И био сам крајем горе Црне,

0027    „Ја сам шићар уводио диван,

0028    „Црногорске од Трешњева овце,

0029    „Ето овце у Рудине равне

0030    „Под Омутић цареву паланку,

0031    „Јест оваца дванаес торина,

0032    „Код оваца двадесет овчара

0033    „Најбољијех што су у Трешњево,

0034    „Не смијемо њима ударити,

0035    „Да скупимо свијет до Дунава,

0036    „И бисмо се поврнули грдни

0037    „И крајини бруку задобили.”

0038    Но му вели диздар од Клобука:

0039    „Курво једна, ускок-Радоване!

0040    „Ти не жалиш бруку на Турћији

0041    „Но бијеле са Трешњева овце

0042    „И биране Црногорске главе;

0043    „Хајте брже војску да купимо,

0044    „С овчарима срећу да кушамо.”

0045    Али скочи Ћеримагић Мујо

0046    С побратимом ускок-Радованом,

0047    Па су силну војску покупили

0048    Од Клобука и од Корјенића,

0049    Од Требиња и од Љубомира,

0050    Од Рудине и од Поповога,

0051    Сакупише петнаест стотина

0052    Лака пјешца и брза коњика,

0053    Све уздана бирана јунака,

0054    Отоле се диздар подигао,

0055    За њим војска Турска сваколика,

0056    Ноћно иде гором и планином.

0057    Док за брдо Божурово били,

0058    Ту је војска трудна починула;

0059    У то зора б’јела отворила,

0060    Сви су Турци пали на даништа,

0061    Ал’ не хоће Ћеримагић Мујо,

0062    Но је танку пушку доватио

0063    Шњеговијем ускок-Радованом,

0064    Па одоше зеленом планином.

0065    Док дођоше наврх Љешевица,

0066    Оклен могу гледати торине

0067    И бијеле овце на Рудине,

0068    Кад јутарње сунце огријало,

0069    Но се струга једна отворила,

0070    Из оваца јунак излазио,

0071    А какав је, три га јада смела!

0072    Црна брка а ока крвава,

0073    Црни су му брци до рамена,

0074    Сјају му се токе на прсима,

0075    Сињгавом се струком приклопио,

0076    А танани чибук припалио,

0077    А на рамо носи џевердана,

0078    Бијеле је најавио овце,

0079    Стаде јека звона и чактарах,

0080    А за њим је двоје ђеце лудо,

0081    Ђеца луда, ема змије љуте.

0082    Кад га виђе Ћеримагић Мујо,

0083    Па овако ријеч говораше:

0084    „Страшна влаха, Раде побратиме!

0085    „Ко је оно, да га Бог убије!

0086    „Страшнијех му брка до рамена!

0087    „Страшнијех му тока на прсима!

0088    „А добра ли носи џевердана!

0089    „Чија ли су оно ђеца луда,

0090    „Што бијеле овце раскриљују?”

0091    А вели му ускок-Радоване:

0092    „Оно ти је, драги побратиме!

0093    „Соко сиви Голубовић Вуко

0094    „Од крваве куће Перовића;

0095    „Од како је Вуко настануо,

0096    „Многе Турске буле уцв’јелио

0097    „А сестрице у црно завио;

0098    „Оно што му разузбија овце,

0099    „Оно су ти два Вукова сина,

0100    „Луди Јован и луди Мушеља;

0101    „Кунем ти се, драги побратиме!

0102    „Ак’ утече из торине Вуко

0103    „Су његово двоје ђеце лудо,

0104    „Хоће Турске буле прокукати,

0105    „Прескакаће уз Рудине Турке;

0106    „Но се мичи брез грдила, Мујо!”

0107    А Мујо се мицат’ не хоћаше.

0108    Док се друге отворише овце,

0109    А пред њима јунак излазио,

0110    На рамену носи џевердана,

0111    А бијеле најавио овце,

0112    Просједа му и глава и брада,

0113    Па се шета около оваца,

0114    А гледа га из планине Мујо,

0115    Па он пита Рада побратима:

0116    „Ко је оно код оваца, Раде?

0117    „Што се они старац помамио,

0118    „Те под старост иде код оваца?

0119    „Али нема у двору никога,

0120    „Ко ће њему разузбијат’ овце?”

0121    „А му Раде право кажеваше:

0122    „Оно ти је, Мујо побратиме!

0123    „Од Трешњева Перовићу Марко,

0124    „С овцама се старац погодио,

0125    „Оставит’ их за живота не ће,

0126    „Но све чека код оваца Турке,

0127    „Жеља га је још да гађа Турке,

0128    „Кад га пушка не би саломила,

0129    „Хоће Марко убити Турчина.”

0130    У ријечи у којој бијаху,

0131    Ал’ се треће отворише овце,

0132    А пред њима добра два овчара,

0133    На рамена носе џевердане,

0134    За појасом леденице мале,

0135    Шетају се около оваца,

0136    А пјевају пјесме за јунаштво,

0137    Бога моле да им удре Турци.

0138    Али Мујо побратима пита:

0139    „Ко је оно, драги побратиме!

0140    „Који су ти оно два јунака?”

0141    А Раде му по истини каже:

0142    „Оно су ти два брата Шакића

0143    „Са Трешњева од Банићевића,

0144    „Који су се вазда научили

0145    „Ватат’ Турке и прескакат’ живе,

0146    „Оно ти је Вуко и Никола;

0147    „Но се мичи без грдила твога!”

0148    А Мујо се мицат не хоћаше.

0149    Док се струга отвори четврта,

0150    Из ње добар јунак излазио,

0151    На рамену носи џевердана,

0152    Попријеко гледа уз планину,

0153    А бијеле овце најавио.

0154    Али Мујо Раду говораше:

0155    „Боже мио, ко би оно био?”

0156    А Раде му по имену каже:

0157    „Оно ти је од камена гуја,

0158    „Од Трешњева Перовић-Дрекале,

0159    „Ак’ утече сјутра из торина,

0160    „На њега ће буле прокукати;

0161    „Но се мичи без грдила твога!”

0162    А Турчин се мицат’ не хоћаше.

0163    Док се пете овце отворише,

0164    А пред њима добра два овчара,

0165    На рамену носе џевердане,

0166    Звека стоји звона и чактара,

0167    И за њих га запитује Мујо:

0168    „Којино су оно, побратиме?

0169    „Чије ли су оно б’јеле овце?”

0170    А ускок му кажеваше Раде:

0171    „Оно су ти два Савићевића,

0172    Од Трешњева до два џевердана,

0173    „Одиста ће убити Турчина:

0174    „Но се мичи у дружину, Мујо!”

0175    Ма се Мујо мицат’ не хоћаше.

0176    Док се струга отворила шеста,

0177    Изиђоше добра два јунака,

0178    На рамо им брешке окићене,

0179    Ма су лоше струке на овчаре,

0180    А за њима малено оваца,

0181    Носе брешке на рукама сјајне,

0182    Све гледају, кад ће бити кавга;

0183    Кад их виђе Ћеримагић Мујо,

0184    Свијем се је гротом насмјехнуо,

0185    И овако ријеч говораше:

0186    „А Бога ти, Раде побратиме!

0187    „Који су ти оно два јунака,

0188    „Штоно мало имају оваца,

0189    „На ње звона ни чактара нема?

0190    „Чему грде оваке овчаре?

0191    „Што не пасе на Трешњево врага?”

0192    А вели му у планину Раде:

0193    „Мучи, Мујо, мајка му кукала!

0194    „Ка’ му данас хоће и кукати,

0195    „Оно су ти два од горе вука:

0196    „Банићевић Станко и Шакоје,

0197    „Да таквијех у све Цуце нема,

0198    „Не траже ти да овце напасу,

0199    Но чекају на крајину кавгу,

0200    „Ђе је није, и сами је граде.”

0201    Кад то зачу Ћеримагић Мујо,

0202    Од јада га забољела глава,

0203    А од главе увати грозница,

0204    Не кће више ни гледат’ овчаре,

0205    Но у руке главу притиснуо,

0206    Па се натраг проз планину вуче,

0207    Пушчина му по камењу туче,

0208    Разб’јен, грдан у дружину дође,

0209    А Турцима ријеч бесјеђаше:

0210    „Хајте Турци, дома да идемо,

0211    „Ја ви ходит’ на торине не ћу,

0212    „Јере ћемо, браћо, изгинути

0213    „И крајини бруку задобити?”

0214    А вели му Алија диздаре:

0215    „Мучи, Мујо, стале му с каменом!

0216    „Не мећи ми страву на дружину,

0217    „Но ако се јеси препануо,

0218    „Е си мрке влахе угледао,

0219    „Хајде, бјежи Корјенићкој жупи,

0220    „Не мећи ми страву на дружину.”

0221    А вели му Ћеримагић Мујо:

0222    „О Алија драги побратиме!

0223    „Пошто сам се тако препануо,

0224    „Ко му сјутра не ће ударити,

0225    „Они свога дома не видио!”

0226    Па скочио на ноге лагане,

0227    Па отолен војску окренуше.

0228    Докле на друм дошли на Рудине,

0229    Ту је Турска војска починула.

0230    Кад је било ноћи по поноћи,

0231    Ал’ је Мујо на ноге скочио,

0232    Па на троје војску раздвојио:

0233    Једну војску себе уставио,

0234    Другу даде Алији диздару,

0235    Трећу даде ускок-Радојици,

0236    И тако им Мујо говораше:

0237    „Хајде с богом, Алија диздаре!

0238    „Те удари на мркога Вука,

0239    „Но се чувај, драги господаре!

0240    „Ако би ти Бог и срећа дала,

0241    „Да изгубиш Вука су два сина,

0242    „Већ за тобом пушке пуцат’ не ће

0243    „Ако ли би Вуко утекао

0244    „Са његова два посопка сина,

0245    „На зло ће ти сјутра зора доћи

0246    „А на девет сунце огријати;

0247    „А ти хајде, Раде побратиме,

0248    „На торине два Банићевића

0249    „И сокола Дрека Косовића,

0250    „Ако све три Срба изгубите,

0251    „Већ за вама пушке пукнут’ не ће;

0252    „Ако ли ви Срби утекоше,

0253    „На јад ће ви јутро осванути

0254    „А на девет сунце огранути;

0255    „А ја одох долу Рашовића

0256    „На торину Марка Перовића,

0257    „Па што Бог да и срећа јуначка.”

0258    То рекоше па се раздвојише,

0259    Овцама се близу примакоше.

0260    Кад у јутро зора осванула,

0261    Овчарима лоша срећа била,

0262    Прерано им Турци ударише,

0263    У незгоду нађоше овчаре,

0264    Још спаваху у овче торине,

0265    Голи, боси, бјеже из торина,

0266    Половина оста им оружја.

0267    Најпрви је Мујо ударио

0268    У маломе долу Рашовића

0269    На торину Марка Перовића,

0270    И Турчину добра срећа била,

0271    Старцу Марку посјекоше главу,

0272    Без инада отвораше овце.

0273    А удари ускок Радоица

0274    На торине на Банићевића,

0275    И Турцима добра срећа била,

0276    Бијеле им овце отворише,

0277    И убише Банићевић-Сава,

0278    Ма утече Станко и Шакоје

0279    Са рођаком Дреком Косовићем,

0280    Бране Саву главу и оружје,

0281    Два Турчина раном обранише.

0282    А удари диздар од Клобука

0283    На торину Перовића Вука,

0284    Ето муке и невоље љуте:

0285    Наредан се Вуко намјерио,

0286    Бјеше Вуко рано уранио,

0287    Те с’ умио и Богу молио,

0288    А танани чибук припалио,

0289    Па све мисли о јаду Турскоме;

0290    А каде му Турци ударише,

0291    А искочи из торине Вуко,

0292    А погледа на бијеле овце,

0293    Али Турци стругу отворају,

0294    А кад виђе, е их отворише,

0295    Од образа ужди џевердана,

0296    Те Турчина добра погодио

0297    Од крваве Корјенићке жупе

0298    По имену Шеховић-Авдију

0299    Посред паса, не даде му гласа,

0300    А проз њега Ћеримагић-Уса,

0301    Ни земља их живе не шчекала;

0302    А покличе Вуко до два сина:

0303    „А Јоване ђе си и Мушеља?

0304    „Не виђела мајка ни једнога!

0305    „Ево овце плијенише Турци.”

0306    А искочи Јован и Мушеља,

0307    Западоше у крш код оваца,

0308    Два Турчина раном обранише,

0309    Докле клети Турци побјегоше,

0310    Понијеше мртве и рањене,

0311    А бијеле овце оставише;

0312    Но намјера бјеше намјерила

0313    На торину Вукова синовца,

0314    Лудо момче Марка Мрковића,

0315    Па у Турску војску угазио,

0316    Те му Турци посјекоше главу,

0317    А кад виђе Голубовић Вуко,

0318    Он кликује два сина нејака:

0319    „Хај Мушеља ђе си и Јоване?

0320    „Не виђела мајка ни једнога!

0321    „А што ћете казат’ на Трешњево?

0322    „Ја сам стрица осветио Марка,

0323    „А вам’ ето вашега рођака,

0324    „Па светите какогођ можете,

0325    „Зањ ви не ћу обрнути главу.”

0326    А кад зачу Јован и Мушеља,

0327    Два јунака на ноге скочише,

0328    А шарене пушке доватише,

0329    А у Турке јуриш учинише,

0330    Па Турчина жива уватише,

0331    И Јован му узе џевердана,

0332    А Мушеља пос’јече му главу,

0333    Па бацише главу на Рудине,

0334    За Турцима загон учинише;

0335    А кликује Вуко све овчаре:

0336    „А ђе сте ми два Банићевића?

0337    „И ђе си ми Дреко мој рођаче?”

0338    Ма ни они не сједе залуду,

0339    Но оспријед Турке устављају;

0340    И кликује два брата Шакића,

0341    Ал’ залуду браћу кликоваше,

0342    Оружје им Турци уграбише,

0343    Е не бјеху Срби у торину,

0344    Но бијеле овце облажаху;

0345    А кликује два Савићевића,

0346    А скочише добра два јунака,

0347    Па у Турке јуриш учинише,

0348    Ма ђе срећа, ту је и несрећа,

0349    Пуче танка пушка од Турака,

0350    Те погоди Сава џевердана,

0351    Саломи му по рамену руку,

0352    Паде Саво у траву на главу,

0353    А на њега Ђуро допануо,

0354    Не хће брату гледат’ ране љуте,

0355    Но му ћесе узе и оружје,

0356    Те их даде Дреку Косовићу;

0357    Па ми виђи, моја браћо драга,

0358    Од сокола Вуковић, Јована,

0359    Ђе сам себе јунак кунијаше:

0360    „Ах Јоване, данас погинуо!

0361    „А Трешњева никад не видио!

0362    „Уби Вуко, пос’јече Мушеља,

0363    „А да што ћу казат’ на дворове?”

0364    Па у Турке загон учинио,

0365    Те Турчина жива уватио,

0366    Па му добру посјекао главу;

0367    То виђеше бирани овчари,

0368    Па на пола те се предвојише,

0369    Половина претекоше Турке,

0370    Половина схрага наћераше,

0371    Наћера их јунак на јунака,

0372    На крваве друме на Рудине,

0373    Ту четири главе посјекоше,

0374    А дванаес раном обранише,

0375    И отеше овце свеколике,

0376    Па и празне Турке поћераше;

0377    Намјера је и Бог намјерила

0378    Од Трешњева једну чету малу,

0379    Чету малу, три, четири друга,

0380    А пред четом Горчинов Шабане

0381    Од Шакића од Банићевића

0382    Са рођаком Зрном Вуковићем,

0383    А ћерају плијен низ Рудине,

0384    А кад чуше боја на торине,

0385    Код дружине плијен оставише,

0386    Два јунака загон учинише,

0387    Па у средње Турке ударише,

0388    Док на другу страну изиђоше,

0389    Јест изиде Зрно Вуковићу,

0390    А изнесе с Турчина оружје,

0391    Каде Шабан Горчинов изиде,

0392    Крвавијех до рамена рука,

0393    А изнесе двије Турске главе,

0394    Вук Шакија страга допануо,

0395    Те с Турчина узе џевердана,

0396    И остали пусат и оружје,

0397    Кад се Вуко довати оружја,

0398    Стаде ука уз Рудине Вука,

0399    Царска би се сила препанула,

0400    А не мртва Корјенићка војска;

0401    Побјегоше уз Рудине равне,

0402    А кликују Граховске овчаре

0403    И Бањане што су ближе били.

0404    А скочише Граховски овчари,

0405    А у руке капе доватише,

0406    Капам моле, а Богом их куме,

0407    Да им пуште Корјенићке Турке.

0408    А овчари за Бога хајаше,

0409    Пуштише им Корјенићке Турке,

0410    Ма им доста јада учинише:

0411    Четрнаес глава пос’јекоше,

0412    А двадес им раном обранише.

0413    Богу хвала, Срби задобише

0414    И поштење дивно учинише!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Korjenici i Tresnjevski ovcari