Квинт Цецилије Метел Нумидски или Нумиђанин или Нумидик (лат. Quintus Caecilius Metellus Numidicus) (160—91. пре Христа), римски војсковођа и политичар. Истакао се у рату са Југуртом, због чега је и добио надимак Нумидски. Једно време је био вођа оптимата. Протеран је из Рима 100. пре Христа због одбијања да се закуне да подржава један од закона Гаја Марија и Луција Апулеја Сатурнина. Након убиства Сатурнина омогућен му је повратак 99. пре Христа.¹⁾

Из чувене је породице Цецилија Метела, која је једно време доминирала римском политиком. Његов отац Луције Цецилије Метел Калв био је конзул 142. пре Христа. Квинтов брат Луције Цецилије Метел Далматик био је конзул 119. пре Христа. Квинтов син Квинт Цецилије Метел Пије је исто тако постао истакнути конзул 80. пре Христа. У младости стекао је значајно филозофско образовање у Атини, код Карнеада, чувенога филозофа и оратора. Вратио се у Рим са бриљантним ораторским способностима.

Метел је сматран енергичним човеком, који је био на гласу због своје непристрасности и поштења.²⁾ Изабран је за квестора 128. пре Христа, за трибуна 121. пре Христа,а за едила је био изабран 118. пре Христа. Изабран је за претора Сицилије 113. пре Христа. Изгледа да је по повратку са Сицилије био оптужен за изнуђивање, али његов углед и глас о њему је био толико висок да суци нису веровали оптужбама. Насупрот томе неки од историчара сматрају да је оптужен након повратка из Нумидије. Метел је подржавао свога клијента Гаја Марија да буде изабран за народнога трибуна.³⁾ Међутим Гај Марије је спроводио политику популара и тако је дошао у сукоб са Сенатом и са својим патронима Метелима, који су му једно време отказали подршку.⁴⁾ Метел се много касније помирио са Гајем Маријем. Метел је за разлику од Гаја Марија био заступник оптимата. Метел је сматран енергичним човеком, који је био на гласу због своје непристрасности и поштења.⁵⁾

Изабран је за конзула 109. пре Христа заједно са Марком Јунијем Силаном.⁶⁾ Преузео је заповедништво у рату са Југуром.⁷⁾ Метелу је припала Нумидија. Римска војска је до његовога заповедништва трпила сталне поразе у рату са Југуртом. Метел се због тога није поуздавао у стару војску, него је окупио нову војску и добро се снабдео, па је тек онда кренуо у Африку.⁸⁾ У њега су полагане велике наде, јер је за разлику од осталих римских заповедника био непоткупљив.⁹⁾ Стање које је затекао у Нумидији било је веома лоше, јер је војска била без дисциплине, а коморџије су пљачкали што су стигли. Одмах је ограничио разне злоупотребе, а стално је премештао логор и тражио да се утврђује као да је близу непријатељ.¹⁰⁾ За кратко време је ојачао војску увођењем дисциплине. Чим је Југурта уочио да је нови командант способан војсковођа почео је да очајава и да нуди предају, а Метел је са друге стране придобијао Југуртине поданике и кренуо је са великом војском на Југуртину територију.¹¹⁾ Југурта је тражио прилику да изненада нападне римску војску. Метел је на челу римске војске успео да потуче Југурту у бици код Мутула.¹²⁾ Била је то прва велика римска победа над Југуртом. Након пораза Југурта се повукао у шумовити подручје, а Метел је војсци препустио да пљачка богате крајеве Нумидије.¹³⁾ Међутим Југурта је прибегао герилском рату. Метел је онда одлучио да нападне велики град Заму,¹⁴⁾ али тај потхват се показао неуспешним.¹⁵⁾

Када је Гај Марије тражио од Метела дозволу да оде у Рим да се кандидује за конзула Метел га је више пута одговарао од те намере.¹⁶⁾ Метел је током 108. пре Христа изабран за проконзула и продужено му је заповедништво у рату са Југуртом. Југурта би редовито почињао мировне преговоре, које би онда кршио или он или Метел. Метелу је страдао цели гарнизон у Ваги, али након два дана освојио је град и препустио га освети и пљачки.¹⁷⁾ Гај Марије је због тих Метелових неуспеха добијао све већу подршку од народа у Риму. Југурта је исто тако имао проблема са издајом у својим редовима. Метел је након тога остварио значајан успех освајајући изузетно јако Југуртино упориште град Талу. Југурта је својим брзим покретима успевао увек да умакне Метеловој војсци. Након пада Туле Југурта се повукао код Гетула, племена у средишту пустиње.¹⁸⁾ Ту је поново регрутовао свежу војску, са којом је могао да напада срце Нумидије. Југурта је успео да добије и подршку Бакха, краља Мауританије. Тада су Метелу стигле и вести да је Гај Марије постао конзул за 107. пре Христа и да је добио заповедништво над Нумидијом.¹⁹⁾ По повратку у Рим Сенат је одлучио да награди Метела, па му је изгласан тријумф и добио је надимак Нумидски или Нумидик (Нумиђанин).

По повратку у Рим постао је главни вођа оптимата и опирао се популарима и Гају Марију. Метел је 102. пре Христа изабран за цензора заједно са својим рођаком Гајом Цецилијем Метелом Капраријем. Покушао је да Луција Апулеја Сатурнина и Гаја Сервилија Глауцију уклони из Сената због наводнога порочнога живота.²⁰⁾ Међутим други цензор се успротивио, тако да њих двојица нису уклоњени са листе сенатора.²¹⁾ Сатурнин се заветовао да ће се осветити Метелу, што је и учинио, када је други пут био изабран за народнога трибуна.

Када је Луције Апулеј Сатурнин 100. пре Христа поново постао народни трибун предложио је да се подели земља, коју су Кимбри држали једно време. У предлог закона Апулеј Сатурнин је додао клаузулу, да ако народ изгласа закон, да је Сенат дужан да се у року од пет дана закуне на тај закон.²²⁾²³⁾ Онај ко се не би заклео морао би по тој клаузули да плати 20 таланата и да буде уклоњен из Сената.²⁴⁾ Та клаузула била је усмерена на Квинта Цецилија Метела Нумидскога, њиховога главнога политичкога непријатеља, за кога су знали да је исувише поносан, да би се заклео.²⁵⁾ Након изгласавања закона Гај Марије је у својству конзула ставио пред Сенат да се закуну на закон, а пре тога је изнео своје мишљење, којим је Метелу спремио замку. Марије је рекао да се он никад не би добровољно заклео таквом заклетвом.²⁶⁾ Гај Марије је петога дана на брзину сакупио Сенат и под изговором да се боји народа позвао да се закуну, што је он први учинио.²⁷⁾ Заклели су се и сви остали сенатори, сем Метела, кога је онда Апулеј Сатурнин уклонио из Сената.²⁸⁾²⁹⁾ Сатурнин и Глауције су онда сазвали народ да гласају о Метеловом протеривању. Иако су пријатељи били спремни да га бране оружјем Метел је одлучио да оде пре гласања.³⁰⁾

Одмах након убиства Апулеја Сатурнина и Глауције народ је тражио да се дозволи Метелу повратак, али народни трибун Публије Фурије се томе опирао. Није попуштао ни када га је Метелов син Квинт Цецилије Метел Пиј молио на коленима са сузама у очима.³¹⁾ Метелов син је због тога добио надимак Пије, тј побожни. Ипак током 99. пре Христа народни трибун Гај Канулеј је оптужио Фурија и омогућио је да се Метел врати из прогонства.³²⁾ Према Цицерону народни трибун Квинт Варије је отровао Метела.³³⁾ Иако Цицерон не помиње коме Метелу претпоставља се да се ради о Нумидику.

• Апијан, Грађански ратови
• Гај Салустије Крисп, Југуртин рат, Нови Сад, 2004, превод др Гордана Маричића
• Плутарх Гај Марије
• T. Corey Brennan, The Praetorship in the Roman Republic (Oxf.Univ.Press, 2000), ISBN 0195114590
• Hildinger, Erik, Swords Against the Senate: The Rise of the Roman Army. Rome: Da Capo Press. 2002, ISBN 0306811685

Kvint Cecilije Metel Numidik