Добро дошли на Српску енциклопедију

Како се крсно име служи

Како се крсно име служи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Свеца слави Српски цар Степане

0002    Свеца слави, светог Аранђела,

0003    Сву господу на свеца сазвао,

0004    Сазвао је триста свештеника

0005    И дванаест велики владика,

0006    И четири стара проигумна.

0007    Лепо и је царе посадио:

0008    Све колено један до другога,

0009    А цар Степан ладно вино служи,

0010    Господаром редом чашу даје,

0011    Како царски ваља и требује

0012    Послужити крсно име своје.

0013    Ал’ беседе господа ришћанска:

0014    „Цар честити, огрејано сунце!

0015    „То је нама зазор и срамота,

0016    „Да ти нама ладно вино служиш,

0017    „Него седи с нама за трпезу,

0018    „Слугам’ подај, нека вино служе.”

0019    Превари се српски царе Степане,

0020    Те он седе с њима за трпезу,

0021    А још није ни славе напио,

0022    А заиста ни метанисао,

0023    Слугам’ даде, да му вино служе,

0024    Да му слуге крсно име служе,

0025    Не послужи крсно име своје

0026    Један данак, како један часак.

0027    Док цар Степан на ногу стајаше.

0028    Стајаше му свети Аранђео,

0029    Стајаше му на десном рамену,

0030    Милује га крилом по образу;

0031    Кад цар Степан седе за трпезу,

0032    Расрди се свети Аранђео,

0033    Уд’ри цара крилом по образу,

0034    Па отиде из царева двора.

0035    То из двора нико не видео,

0036    Разма један калуђере стари,

0037    Па он проли сузе низ образе;

0038    Гледали га цареви дворани,

0039    Пак су њему тијо беседили:

0040    „Што је тебе, стари калуђере?

0041    „Шта т’ је мало у цареву двору?

0042    „Ил’ т’ мало изест’, ил’ попити?

0043    „Или си се, стари, препануо,

0044    „Цар ти не ће милостиње дати?”

0045    Ал’ беседи стари калуђере:

0046    „Прођ’те ме се, цареви дворани!

0047    „Ни ми ј’ мало изест’ ни попити,

0048    „Нити сам се старац препануо,

0049    „Што м’ цар не ће милостиње дати;

0050    „Него виде, што видео нисам:

0051    „Док цар Степан на ногу стајаше,

0052    „Стајаше му свети Аранђео,

0053    „Стајаше му на десном рамену,

0054    „Милуе га крилом по образу;

0055    „Кад цар Степан седе за трпезу,

0056    „Расрди се свети Аранђео,

0057    „Уд’ри цара крилом по образу,

0058    „Па отиде из царева двора.”

0059    То дворани цару доказаше,

0060    Онда царе на ноге устаде,

0061    И подиже триста свештеника,

0062    И дванаест велики владика,

0063    И четири стара проигумна;

0064    Те узеше књиге цароставне,

0065    Те чатише велике молитве

0066    И држаше велика бденија

0067    За три дана и три ноћи тавне;

0068    Моле с’ Богу и свет’ Аранђелу,

0069    Те се на то једва смиловао

0070    Смиловао свети Аранђеле,

0071    Те је цару греке опростио,

0072    Што је царе сео за трпезу,

0073    А још није ни славе напио,

0074    А заиста ни метенисао.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање