Корисничке алатке

Алатке сајта


кадуна_асан-аге_куне

Кадуна Асан-аге Куне

Кадуна Асан-аге Куне је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Завади се Куна Асан-ага

0002    Са љубовцом бијелом кадуном,

0003    За годину не проговорише,

0004    А за двије не састадоше се.

0005    Све мислила бијела кадуна,

0006    Како ће се осветити Куни.

0007    Оде када остарелој мајци,

0008    Па бесједи Кунина кадуна:

0009    ”Сјетуј мене, мила моја мајко,

0010    ”Шта ћу, мати, од живота мога,

0011    ”Ево има три године дана,

0012    ”Иде Куна у ашиковање.

0013    ”Оћу л’ , мати, у воду скочити,

0014    ”Или ћу се објесити млада,

0015    ”Не би ли се осветила Куни. ”

0016    А стара је мати сјетоваше:

0017    ”Немој, кћери, бијела кадуна,

0018    ”Ти се немој млада објесити,

0019    ”Нити кћери у воду скочити,

0020    ”То од Бога велика гриота,

0021    ”А од људи покор и срамота,

0022    ”Кад би себи живот окончала,

0023    ”Него ће те мати сјетовати:

0024    ”Иди кћери на бијелу кулу,

0025    ”Добро гледај Асан-агу Куну,

0026    ”Кад отиде у ашиковање,

0027    ”А ти, кћери, бијела кадуно,

0028    ”Укради му руо и оружје,

0029    ”И ђогата коња од мејдана,

0030    ”Иди, кћери, Сењу бијеломе,

0031    ”Покрсти се моја кћери драга,

0032    ”Добро ће те Иван дочекати. ”

0033    А кад чула Кунина кадуна,

0034    Са милом се опростила мајком,

0035    Па отиде на бијелу кулу.

0036    Када акшам ноћца долазила,

0037    Узе Куна фењер и свијећу,

0038    Оде Турчин у ашиковање.

0039    А да видиш бијеле кадуне,

0040    Скочи када на ноге лагане,

0041    Па отиде у јарове тије,

0042    Ту Кунина изведе ђогина,

0043    Па ђогата окитила дивно,

0044    Окити га што боље могаше

0045    Са вр главе до зелене траве,

0046    Прекрили га златом жеженијем.

0047    Оде када на бијелу кулу,

0048    Свуче када кадунске аљине,

0049    А Кунине на себе обуче,

0050    Баш што Туре носи о бајраму,

0051    Удри на се и срму и злато,

0052    На прсима токе саковате,

0053    За појасом двије златке мале,

0054    О бедри је сабљу припасала,

0055    О рамену џиџајли шешану,

0056    Узе блага колико јој драго,

0057    Па ево је до коња ђогина,

0058    Јала, рече, сједе на ђогина,

0059    Отиште га земљом по ћенару,

0060    Куд гођ иде и у Сење сиђе.

0061    Пије вино Иван капетане

0062    И са њиме тридесет Сењана

0063    На бијелој од камена кули,

0064    Нешто му се даде погледати

0065    Низа Сење пољу у дужину,

0066    Док угледа коња и јунака,

0067    Па узеше срчали дурбина,

0068    Те познају коња и јунака,

0069    Познавају познат’ не могау.

0070    Док се була ближе примакнула

0071    Познадоше коња и јунака,

0072    Да је Турчин од турске Удбине,

0073    Великом се чуду зачудише,

0074    Сви рекоше да га срету слуге.

0075    Иван рече, слуге га сретоше,

0076    Под Турчином коња прифатише,

0077    Воде коња у нове арове,

0078    А јунака на бијелу кулу.

0079    Да ви’ш буле бијеле кадуне,

0080    Како дође, Божју помоћ виче,

0081    Сви Сењани Бога приватише,

0082    И добро јој мјесто направише,

0083    До Ивана млада капетана.

0084    Када скиде калпак и челенке,

0085    Љуби Ива у скут и у руку,

0086    И пред њиме скерлет и кадиву:

0087    ”О Иване, сењски капетане.

0088    ”Баш код мене пријеваре нема,

0089    ”Већ ми турска вјера омрзнула.

0090    ”Ево има три бијела дана,

0091    ”Како снивам свеца Мухамеда,

0092    ”Ђе с Ресулом безакоње гради,

0093    ”Па ми српска вјера омољела,

0094    ”И хоћу се јунак покрстити. ”

0095    Кад то зачу Иван-капетане,

0096    Удари га руком по плећима:

0097    ”Бе аверим, турска сератлијо,

0098    ”Добро ће ти бити код Ивана. ”

0099    Па га води у бијелу цркву,

0100    Скидоше му и срму и злато.

0101    Онда када ријеч бесједила:

0102    ”О Бога ти, Иван-капетане,

0103    ”Не скидајте бијелу кошуљу,

0104    ”У Турчина погано је т’јело,

0105    ”Па је мене зазор и срамота. ”

0106    То кадуну одма послушаше,

0107    Па крстише бијелу кадуну,

0108    И добро јој име нађедоше,

0109    По имену ускоче Јоване.

0110    Кад крстише бијелу кадуну,

0111    Воде Јова на Ивову кулу,

0112    Па сједоше и весеље граде,

0113    Шиба пуца три бијела дана.

0114    А то стаде за годину дана,

0115    Често Јован пред четом иђаше,

0116    Води чету свакад у Удбину,

0117    Од Турака грдне јаде гради,

0118    Роби, пали а сијече главе,

0119    Све му Иван перјанице даје,

0120    Док наврши двадес и четири.

0121    Опет Јован иде у Удбину,

0122    Распитује ускоче Јоване,

0123    А је ли се оженио Куна.

0124    Док му абер од истине дође

0125    После пуни три године дана,

0126    Да је Куна цуру испросио

0127    Код отока мора широкога

0128    У Турчина од Отоке Тала,

0129    А Мериму љепоту ђевојку.

0130    У неђељу која прва дође,

0131    Оће Турчин да води ђевојку.

0132    Кад то чуо ускоче Јоване,

0133    Ускок купи од Сења Сењане,

0134    Ђе гођ кога побољега знаде,

0135    Зове Јован арамбашу Вука,

0136    И Гаврана млада барјактара,

0137    Јер се оба оженили нису,

0138    И са њима стотину Сењана.

0139    Води чету повише Кунаре,

0140    Ђено јесу млоге раскрснице,

0141    Па намјести и увати кланце,

0142    Све разреди од Сења Сењане,

0143    И свакога Јован сјетоваше:

0144    ”Браћо моја, од Сења Сењани,

0145    ”Ви удрите Турке Удбињане,

0146    ”А немојте Куну Асан-агу,

0147    ”Ја ћу Куну жива уфатити:

0148    ”Баш га волим жива уфатити,

0149    ”Но царево задобити благо.

0150    ”Куна носи криву позлаћену,

0151    ”За кривом је мјесечина златна,

0152    ”Све се крива наоколо вија. ”

0153    То Сењани каду послушаше,

0154    Сви сједоше, кланац уфатише,

0155    Оста Јован насред друма пута,

0156    Док ево ти Куне и сватова,

0157    Воде Турци лијепу ђевојку,

0158    Куна јаше бијела лабуда,

0159    Пред свијема лабуд измакнуо.

0160    А Сењани Турке напустише

0161    Па на њике ватру оборише

0162    Баш би реко и би се заклео,

0163    А да пуче муња из облака,

0164    Млоге Турке земљи оборише,

0165    А да видиш ускока Јована,

0166    Пушку пали џиџајли шешану,

0167    Па не бије Куну Асан-агу,

0168    Но под Куном бијела лабуда,

0169    Лабуд паде, а Јован допаде,

0170    Па ухвати Куну Асан-агу,

0171    Све га вуче, а ногама туче,

0172    Па му б’јеле савезала руке.

0173    Све га бије дрвљем и камењем,

0174    Док му сломи и ноге и руке.

0175    Па му вади свијетло оружје,

0176    А себи га тура за појаса.

0177    А вели јој Куна Асан-ага:

0178    ”О Бога ти, добар Каурине,

0179    ”Какве сам ти јаде учинио,

0180    ”Те ме мучиш и ломиш ми руке?

0181    Тада када поче бесједити:

0182    ”Јесам ли ти беједила, Куно,

0183    ”Да не идеш у ашиковање,

0184    ”Зло ти добро донијети неће.

0185    ”Ја сам теби Бога, вјеру дала,

0186    ”Да се оћу тебе осветити.

0187    ”Вакат дошо, дани донијели,

0188    ”Да ти вратим жао за срамоту. ”

0189    Па му живу очи извадила,

0190    На посједак главу погубила.

0191    Ту Сењани свате погубише,

0192    Од сватова шићар дијелише,

0193    И добро се Срби угодише.

0194    Ама да ви’ш муке и невоље,

0195    Завади се Вуче арамбаша

0196    Са Гавраном младим барјактаром

0197    Око Мејре љепоте ђевојке.

0198    Оће Вуче да узме Мејриму,

0199    Оће Гавран, он је уграбио,

0200    Па су нагле сабље повадили.

0201    А да видиш ускока Јована,

0202    Ускок дође њима обојици,

0203    Па Јоване поче бесједити:

0204    ”Браћо моја, од Сења Сењани,

0205    ”То је вама зазор и срамота,

0206    ”Да турите у дружину кавгу

0207    ”Око једне Туркиње ђевојке. ”

0208    Узе Вука за бијелу руку,

0209    Па изведе мало из дружине,

0210    Па распуче токе и јелеке,

0211    И указа пребијеле дојке.

0212    Вуку ускок по истини каже,

0213    Да је била Кунина кадуна:

0214    ”Но ако те жеља понијела,

0215    ”Поћи ћу ти за вјерену љубу:

0216    ”Ако ли ме за љубовцу нећеш,

0217    ”Ја сам ускок и остаћу Јован

0218    ”У бијелу Сењу на крајини,

0219    ”Већ ме друштву, Вуче, не прокажи. ”

0220    Кад то чуо и сагледа Вуче,

0221    Загрли је с обадвије руке,

0222    Па јој даде Божју вјеру тврду,

0223    Да је узме за вјерену љубу.

0224    Скида Вуче од злата прстење,

0225    И даде га ускоку Јовану.

0226    А какв је ускоче Јоване,

0227    Млого љепши Јован од Мејриме,

0228    Баш је љепши од сваке ђевојке,

0229    Па одоше Сењу бијеломе.

0230    Шенлук чине и весеље граде.

0231    Узе Гавран Мејриму ђевојку,

0232    Вуче узе Кунину кадуну,

0233    И води је двору бијеломе.

0234    Кад то зачу Иван капетане,

0235    Том се чуду Сење зачудило.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Kaduna Asan-age Kune

кадуна_асан-аге_куне.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 21:38