Иља Јефимович Рјепин (рус. Илья Ефимович Репин) (Чугујев, 5. август 1844 — Куокала, Рјепиново имање Пенати, 29. септембар 1930), руски сликар и вајар.

Његови реалистички радови показивали су велику психолошку дубину и показивали су напетости унутар постојећег поретка. У Совјетском Савезу двадесетих и тридесетих година двадесетог века његови радови су представљени као прогресивни модел како требају сликати остали сликари у Совјетском Савезу.

Рођен је близу Харкова. Његови родитељи су били руски војни досељеници. Најпре је изучио занат код локалног сликара икона и започео је са изучавањима сликања портрета. Отишао је 1866. године у Санкт Петербург, где су га примили на Царску академију уметности. Од 1873. до 1876. боравио је у Италији и Паризу помоћу стипендије, коју је добио од академије. У Паризу се упознао са делима импресиониста, што је значајно утицало на његов колорит и осенчавање. Ипак његов стил је остао ближи старим европским мајсторима, попут Рембранта. Обично би сликао народ, а у каснијим фазама сликао је и царску елиту и интелигенцију. За време Царске Русије био је један од првих портретиста који је путовао по Русији и цртао обичан народ. Ка цртању обичног народа усмерио га је Владимир Стасов, тада главни критичар и познавалац руске уметности. Разлог је био и у томе што су такви радови били добро прихваћени код главних купаца уметничких дела, кнеза Третјакова па и великог кнеза и царевог сина Владимира Александровича.

Када се вратио у Русију припадао је од 1878. покрету передвижника, уметника који су се побунили против академског формализма службене академије. Тада је насликао чувену слику људи, који вуку барже на Волги, Бурлаци на Волги (рус. Бурлаки на Волге). Слика је фокусирана само на особе тиме да је остатак слике (позадина) остала ненацртана. Та психолошка концентрација лица на сликама је уједном била и револуционарни почетак цртежа, не само у Русији већ и у Европи.

Након убиства цара Александра Другог 1881. насликао је низ слика са темом руског револуционарног покрета. У то доба насликао је и слику Ускршња процесија у Курској губернији. Та слика показује различите класе и напетости међу њима постављене у контекст традиционалног верског обреда. Сви на слици су уједињени у полаганом, али непрекидном кретању напред.

Слику Иван Грозни и његов син завршио је 1885. Слика показује ужаснутог Ивана Грозног, који грли свога сина, који умире, а кога је он пре тога смртно ранио у неконтролисаном бесу.

Једна од Рјепинових најкомплеснијих слика је Одговор Запорошких козака турском султану. Ту је слику сликао неколико година. Слику је замислио као проучавање смеха, али убацио је у њу идеје слободе, једнакости и братства украјинских козака. Започео је слику касних 1870-их, а завршио ју је 1891. године и одмах је продао цару. Цар је тада слику платио 35.000 рубљи, што је био огроман износ у то доба.

Рјепин је насликао и бројне чувене личности као Лава Толстоја, Дмитрија Мендељева, Мусоргског, Павла Третјакова и Тараса Шевченка.

Рјепин је сам саградио кућу северно од Санкт Петербурга. Након Октобарске револуције кућа му се нашла у Финској. Позивали су га да се врати у Русију, али одговарао је да је престар да путује. Умро је 1930. године у Куокали (данас Репино у Русији) у Финској.

Меморијални музеј посвећен Рјепину постоји у његовом мјесту смрти и у Чугујеву, а споменик Рјепину постоји од 1958. у Москви.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од фебруара 1907.

Написао је аутобиографију, која је штампана као И. Е. Репин: Далекое близкое. Москва – Ленинград 1944.

• Большая советская энциклопедия, Москва 22 (1975) 97–101 (Аноним).
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959–1966. 4 (1966) 102.

• Краћа биографија на сајту САНУ
• У посети уметничком генију Иље Рјепина
• Дом и музеј И. Е. Рјепина у Здравневу

Ilja Rjepin