Историја Ковина
Због свог изузетно повољног положаја, поред велике реке са обиљем воде, благе климе, плодности земљишта и погодности за лов и риболов, подручје данашње Општине Ковин је било увек привлачно за живот од најстаријих времена. Од праисторије па до данашњег доба смењивали су се многи народи различитих култура, у свим историјским периодима. Овај крај, Дунав је повезивао са околним местима и већим центрима света. Овде су још у давна праисторијска времена људи основали једно насеље. Било је то у време цветања старе неолитске, „старчевачке културе” у VII миленијуму старе ере. То прво „старчевачко” насеље оснонано је на месту данашњег града.
Неколико стотина година, након замирања прве насеобине, у доба Винчанске културе, поново је основано на истом месту, мало насеље. Опстајало је у V, IV и делу III миленијума старе ере. Близу два миленијума, у време бронзаног и гвозденог доба, и насеље под утицајем нових историјских услова и дешавања мења своју физиономију. Првобитна, мирнодопска и мирољубива насеобина постаје утврђење, одбрамбена тврђава која је својим житељима давала сигурност зависно од потреба и ратних дешавања. То се десило око 1800. године старе ере и од тада па све до 1604. године наше ере (дакле око 3.500 година) град је био маркантна дунавска тврђава, мењајући бројне и различите господаре.
Према историјским подацима Ковина, први земљорадници и сточари насељавају се у Банат у млађем каменом добу - неолиту. Остаци неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.
Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на териорији Ковина предмети из римског доба.
На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града.
Доласком Турака насеље и тврђава све више губе своју важност и значење. У јуну 1604. године овим простором прохујале су јединице мађарске царске војске и заузеле ковинску тврђаву коју је, бранило 800 Турака. Нешто касније, податак из 1626. године показује да је посаду ковинске тврђаве сачињавало 1.000 коњаника и исто толико пешака. После тога ковинска тврђава се не спомиње, а 1685. године Ковин већ припада панчевачком санџаку, након што је после освајања Панчева, гроф Мерси пошао у Паланку и ослободио Ковин од Турака. Убрзо након тога, када је организована аустријска провинција Темишварски Банат, Ковин је додељен панчевачком дистрикту. Тако, 1717. године Ковин је имао 50 кућа, а већ наредне године је преко Дунава постављен мост од бродова.
Око 1770. године, у време владавине Марије Терезије, почиње смишљена колонизација Немаца, који су требали, као и српски граничари, да штите границу. Већина њих је после првог пораза отишла, а врло мало немачких породица се вратило. Срби, међутим, навикнути на аустријске, турске и друге империјалистичке неправде, нису остављали своје домове, опстали су на тим просторима. После неуспелог аустријско - турског рата, у Ковин из Србије стиже још избеглих Срба. Крајем 18. и почетком 19. века у Ковин се насељавају српски колонисти из Хрватске, а тада започиње и колонизација Румуна у ове крајеве.
Почетком 18. века, као последица мировног споразума између Аустрије и Турске, срушена је ковинска тврђава, а страдала је и варош. После тога варош губи на одбрандбеном значају, мада је овде и даље било седиште граничне команде, а почетком 19. века постаје и среско средиште.
Железница је дошла 1894. године, када је саграђена пруга Вршац—Алибунар—Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко у Србију. Зграда железничке станице, још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.
Зрачунато пласирајући вест, да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914. године.
Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и значајна саобраћајна раскрсница, а град све више гравитира према Смедереву, пошто му је ближи од Панчева.1)2)3)
Средњовековно утвђење Стари Град
Тврђава је постојала све до њеног рушења, одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела, одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130×150 m.
Утврђење, које се данас зове „Стари Град”, постојало је још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум. Постоје писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.
Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији.4)5)6)