Добро дошли на Српску енциклопедију

Историја Епархије западноевропске

Историјат

Прва епархија Српске православне цркве која је имала јурисдикцију над западном Европом и Аустралијом основана је 12. марта 1969. године под називом Епархија западноевропска и аустралијска. Године 1973. издвојена је нова Епархија аустралијско-новозеландска. Године 1990. конституисане су двије самосталне епархије (Средњоевропска и Британско-скандинавска) од тадашње Епархије западноевропске која је престала да постоји под тим називом. Насљедница те Епархије западноевропске (1969—1990) јесте Епархија средњоевропска која је данас позната као Епархија диселдорфска и њемачка.

Након превазилажења раскола Српске патријаршије и Слободне српске православне цркве (1991) на територији западне Европе постојале су три српске православне епархије: Епархија средњоевропска, Епархија британско-скандинавска и Епархија за западну Европу Митрополије новограчаничке. На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1994) извршена је арондација тих епархија. Основана је потпуно нова Епархија западноевропска од дијелова епархија Средњоевропске и Британско-скандинавске и Епархије за западну Европу Митрополије новограчаничке.

У састав нове епархије ушло је подручје Шпаније, Француске, Луксембурга, Холандије и Белгије. За првог епископа Епархије западноевропске Српске православне цркве са сједиштем у Паризу постављен је дотадашњи епископ за западну Европу Митрополије новограчаничке Дамаскин Давидовић. Послије епископа Дамаскина, за епископа западноевропског постављен је епископ Лука (Ковачевић). Од 1997. био је администратор Епархије западноевропске, а на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (1999) изабран је за епископа западноевропског на којем се положају и данас налази.1)

Сродни чланци

Штампање