Историја Епархије западноевропске

Епархија

Прва епархија Српске православне цркве која је имала јурисдикцију над западном Европом и Аустралијом основана је 12. марта 1969. године под називом Епархија западноевропска и аустралијска. Године 1973. издвојена је нова Епархија аустралијско-новозеландска. Године 1990. конституисане су двије самосталне епархије (Средњоевропска и Британско-скандинавска) од тадашње Епархије западноевропске која је престала да постоји под тим називом. Насљедница те Епархије западноевропске (1969—1990) јесте Епархија средњоевропска која је данас позната као Епархија диселдорфска и њемачка.

Након превазилажења раскола Српске патријаршије и Слободне српске православне цркве (1991) на територији западне Европе постојале су три српске православне епархије: Епархија средњоевропска, Епархија британско-скандинавска и Епархија за западну Европу Митрополије новограчаничке. На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1994) извршена је арондација тих епархија. Основана је потпуно нова Епархија западноевропска од дијелова епархија Средњоевропске и Британско-скандинавске и Епархије за западну Европу Митрополије новограчаничке.

У састав нове епархије ушло је подручје Шпаније, Француске, Луксембурга, Холандије и Белгије. За првог епископа Епархије западноевропске Српске православне цркве са сједиштем у Паризу постављен је дотадашњи епископ за западну Европу Митрополије новограчаничке Дамаскин Давидовић. Послије епископа Дамаскина, за епископа западноевропског постављен је епископ Лука (Ковачевић). Од 1997. године био је администратор Епархије западноевропске, а на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (1999) изабран је за епископа западноевропског на којем се положају и данас налази.1)

Епископи

Сродни чланци

Штампање