Издаја од Риђана Ђура је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Стан’те мало да се веселимо,

0002    А ко томе пјесму да пјевамо

0003    Од истине што је за дружине.

0004    Оћу милу, па и жалостиву,

0005    Милостиву свак ће миловати,

0006    А жалосну сваки ожалити.

0007    Вино пију три ускока млада,

0008    Три ускока сва три побратима

0009    У Морачи тврду Качанику,

0010    Једно бјеше Љешевићу Жарко,

0011    А друго је Жеравица Виде,

0012    А треће је од Риђана Ђуро.

0013    Вино пише, док се напојише,

0014    Побратими вјеру уфатише,

0015    Да покупе добру чету малу,

0016    Да ударе граду Љубинскоме,

0017    Да поруше и оцрне Турке:

0018    „Јер нам Турци, браћо, додијаше,

0019    “Робе пале и сијеку главе,

0020    „Баш се више трпљети не може.“

0021    Што рекоше, то и учинише,

0022    Покупише три стотин’ ускока,

0023    Па одоше Сомини планини,

0024    У Сомину данак заданише.

0025    Мало сјели, па отпочинули,

0026    Онда рече ЉешевићуЖарко:

0027    „Није л’ мајка родила ускока,

0028    “Да отиде граду Љубинскому,

0029    „Да уводи страже и капије

0030    “Како ћемо Турку ударити,

0031    „А натраг се у дружину врати,

0032    “И подробно о истини јави.„

0033    Сва дружина ником поникнула,

0034    И у црну земљу погледала,

0035    Неки броји пуца низ њедарца,

0036    И гледају како трава расте,

0037    Како трава на завојке расте,

0038    Баш ко дојке у младе ђевојке,

0039    А не гледа Ђуро од Риђана.

0040    Него побру међу очи Жарку:

0041    “Ево мајка родила јунака

0042    „Побратиме, Ђура од Риђана.

0043    “Ја ћу ићи граду Љубинскому,

0044    „Уводићу Турке јеничаре,

0045    “Па се опет у дружину вратит’,

0046    „А истину, побратиме, казат’.“

0047    Како зачу Љешевићу Жарко,

0048    Даде побру тридест маџарија:

0049    „На ти, побро, па се напиј вина.“

0050    А да видиш Ђура од Риђана,

0051    Узе Ђуро пушку џевердара,

0052    Оде право граду Љубинскому,

0053    А кад дође и у град уиђе,

0054    Он не иде да уводи града,

0055    Него иде у зелену лонџу,

0056    Ђено аге сједе Љубињани,

0057    Тридест ага бијелије брада.

0058    Како дође, Божју помоћ виче,

0059    А Турци му боље прифатише:

0060    „Да си здраво, незнана делијо.“

0061    Склонише се један до другога,

0062    Па ускоку мјесто направише,

0063    И одма му кафу приставише,

0064    Питају га ко је и од куд је,

0065    А Ђуро им по истину каза:

0066    „Јесте чули три ускока млада

0067    “У Морачу тврда Качаника,

0068    „А на име Љешевића Жарка,

0069    “И другога Жеравицу Вида,

0070    „И трећега Ђура од Риђана,

0071    “Штоно су ви много јада дали,

0072    „Јошт ви мисле горе учинити,

0073    “Ја сам главом Ђуро од Риђана.„

0074    А кад чуше Турци Љубињани,

0075    Згледаше се један у другога,

0076    Па овако ријеч бесједише:

0077    “Ала, ала шућур Богу хвала!

0078    „Кад у наше западе нам руке.

0079    “Још да нам је Жарка уфатити

0080    „И његова Вида побратима,

0081    “Би вољели но царево благо.„

0082    Да ви’ш Ђура родила га курва,

0083    Све Турцима по истини каза,

0084    А ђе оће на град ударити,

0085    Од Турака јаде поградити:

0086    “Но чули те, Турци Љубињани,

0087    „Шта ћете ми дати за муштулук,

0088    “Да вам издам оба побратима,

0089    „И са њима три стотин’ ускока?

0090    “Ево има три бијела дана,

0091    „И три дана и три ноћи тавне,

0092    “Како нису санак боравили,

0093    „Но купите голијему војску,

0094    “Лако ћете исјећи ускоке.„

0095    А кад аге чуше Љубињани,

0096    Рекоше му три товара злата,

0097    И сувише царску бурунтију.

0098    Онда аге на ноге усташе,

0099    Па голему војску сакупише

0100    По Љубињу и око Љубиња

0101    Таман равно четири хиљаде.

0102    Одатле се војска подигнула,

0103    Право иду Сомини планини.

0104    Напред иде паша од Љубиња,

0105    А за пашом тридес иде ага,

0106    Каки ага, бијелије брада,

0107    А за њима сва остала војска,

0108    И пред свима калаузи Ђуро.

0109    Кад су дошли Сомини планини,

0110    Ускоцима примакоше близу,

0111    Онда Ђуро разд’јелио Турке,

0112    Па у коло узеше ускоке,

0113    Како неће пустит’ ђавољега.

0114    Кад је Ђуро војску наредио,

0115    Онда Ђуро паши бесједио:

0116    “Нека легну по зеленој трави,

0117    „Док ја идем уводит’ ускоке,

0118    “Оружје ћу њима заквасити,

0119    „Јер су легли одвише уморни,

0120    “Сад су легли санак боравити.„

0121    И то паша Ђура послушао.

0122    Ускоцима лоша срећа била,

0123    Сваки лего санак боравити.

0124    Тада Ђуро узе купу вина,

0125    По ускоке сваком другу дође,

0126    Закваси им свијетло оружје,

0127    А најбоље побратиму Виду,

0128    Па он дође побратиму Жарку.

0129    Да ви’ш Жарка, родила га мајка!

0130    Притискао двије пушке мале,

0131    А још боље пушку џевердара,

0132    Не море му заквасит’ оружје.

0133    Измаче се даље од ускока,

0134    Па он грлом бијелијем виче:

0135    “Сад удрите, Турци Љубињани,

0136    „Сијеците ускоке јунаке.“

0137    Онда Турци нагло ударише,

0138    Од ускока нико не чујаше,

0139    Само зачу Виде Жеравица.

0140    Скочи Виде на ноге лагане,

0141    А кад виђе војску голијему,

0142    И пред њима побратима Ђура,

0143    Ал’ се Виде јаду досјетио.

0144    Виде зове Ђура побратима:

0145    „Зар издаде, Ђуро побратиме?“

0146    Па довати пушку џевердара,

0147    Нама’ гађа побратима Ђура,

0148    Ал’ му пушка уждит’ не могаше.

0149    Ал’ говори Ђуро побратиму:

0150    „Пјана пушка пуцати не море,

0151    “Већ да видиш мога џевердара.„

0152    Па он пали пушку од образа,

0153    И погоди Вида Жеравицу,

0154    Саломи му ногу у кољену.

0155    Добар јунак Виде Жеравица,

0156    Нити паде, нити се препаде,

0157    Него Жарка по имену виче,

0158    Скочи Жарко к’о да се помами:

0159    “Ко те уби, Виде побратиме?„

0160    А Виде му побратима каза.

0161    А кад Жарко сагледао Турке,

0162    И својега Ђура побратима,

0163    Онда џека заратио свога,

0164    Заратио, па га заватрио.

0165    Добра пушка ватру приватила,

0166    И погоди Ђура побратима

0167    У ковије међу очи двије,

0168    Све му прште чело на четверо.

0169    Онда виче Жарко иза гласа:

0170    “Браћо моја, ускоци јунаци,

0171    „Видите ли да смо изгинули,

0172    “Ваше пушке јесу заквашене,

0173    „А нас љуто опколише Турци,

0174    “Већ ви ваше пушке потурите,

0175    „Потегните пламене анџаре,

0176    “Па у Турке јуриш учините,

0177    „Видите ли да смо изгинули!“

0178    Тад ускоци Бога поменуше,

0179    А анџаре оштре потегнуше,

0180    Па у Турке јуриш учинише,

0181    И Турцима круго проломише,

0182    А остаде Виде Жеравица,

0183    Рањен стоји уз јелу зелену,

0184    Па он грлом бијелијем виче

0185    По имену Жарка побратима:

0186    „Зар остави мене у Турака,

0187    “Да ми Турци посијеку главу?

0188    „Знаш ли, Жарко, мили побратиме,

0189    “Кад се, побро, јесмо побратимили,

0190    „Онда тврду вјеру уфатисмо,

0191    “Ако нами до невоље дође,

0192    „Ђе погине Виде Жеравица,

0193    “Да погине Љешевићу Жарко.

0194    „И ти мене сад остави, Жарко,

0195    “Да ми Турци посијеку главу!„

0196    Онда Жарка изједе срамота,

0197    Па потрже пламена анџара,

0198    И јаросно удари на Турке.

0199    Турци Жарку сокак направише,

0200    Дође Жарко Виду побратиму,

0201    Узе Вида на пљећа јуначка,

0202    Па се Жарко у ускоке врати.

0203    Ал’ ускоци пљећа окренули,

0204    Јер им пушке њине не помажу.

0205    Онда Турци љуто кидисаше,

0206    Да увате Љешевића Жарка.

0207    Добар Жарко јунак од јунака,

0208    Џевердара сачувао свога,

0209    Свакад грми кад гођ оће Жарко,

0210    Не оставља Вида побратима,

0211    И све бије пушком џеверданом.

0212    За њиме се Турци натурише,

0213    Ћерају га гором уз планину,

0214    Док изашо на врх од Сомине,

0215    Четрдесет и четири пута

0216    Опалио пушком џеверданом,

0217    Свакад уби по добра Турчина,

0218    Међу њима Љубинска диздара.

0219    Кад погибе диздар од Љубиња,

0220    Онда Турци натраг се вратише.

0221    Турци купе мртве и рањене,

0222    Који бјегу много изгинули

0223    Од ускока и њина анџара.

0224    А највише оста спомен Жарку

0225    И његовој пушци џевердару.

0226    Ускоцима добра срећа била,

0227    Од ускока нико не погибе,

0228    Само један издајица Ђуро.

0229    Вида носе у Морачу тврду,

0230    Добавише од мора ећиме,

0231    Извидаше Жеравицу Вида.

0232    Оде Жарко весела му мајка,

0233    Њему мајка а нама дружина.

0234    Весел’те се, Бог вас веселио!

0235    Од мене ви мало разговора,

0236    А од Бога дуго и за много.

0237    ??

0239    ??

0241    ??

0243    ??

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Izdaja od Ridjana Djura