Добро дошли на Српску енциклопедију

Иво Сенковић и ага од Рибника

Иво Сенковић и ага од Рибника је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Књигу пише ага од Рибника,

0002    Па је шаље Сенковићу Ђорђу:

0003    „О јуначе, Сенковићу Ђорђу!

0004    „Ја сам чуо и људи ми кажу,

0005    „Да си добар јунак од мејдана;

0006    „А и мене не куди дружина:

0007    „Ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана,

0008    „Од мејдана и од сабље бритке,

0009    „Оли к мени под бела Рибника,

0010    „Од’ на мејдан, да се огледамо;

0011    „Ако л’, Ђурђу на мејдана не ћеш,

0012    „Преди мени гаће и кошуљу

0013    „Нек ја знадем, да си ми покоран.”

0014    Гледа књигу Сенковићу Ђурђе,

0015    Гледа књигу, а сузе пролива,

0016    Ал’ га пита Сенковићу Иво:

0017    „Родитељу, што сузе проливаш?

0018    „До сад су ти књиге долазиле

0019    „И кроз твој еруке пролазиле,

0020    „Али ниси суза проливао.”

0021    Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу:

0022    „Драго чедо, Сенковићу Иво!

0023    „Јесу до сад књиге долазиле,

0024    „Ал’ овака нигда дошла није;

0025    „Ако ли је кад и дошла ’вака,

0026    „А баба је онда млађи био,

0027    „Па се није од књига плашио:

0028    „Ово ј’ књига аге од Рибника,

0029    „Ага мене на мејдан зазива,

0030    „Ја сам, сине, врло остарио,

0031    „Не могу се ни коња држати,

0032    „Камо л’ терат’ по мејдану с Турци,

0033    „А прести се нисам научио,

0034    „Турком прести не могу кошуља.”

0035    Ал’ беседи Сенковићу Ива:

0036    „Родитељу, Сенковићу Ђурђу!

0037    „Ако с’, бабо, остарио врло,

0038    „Те не можеш на мејдан изићи,

0039    „Од Бога си мене испросио,

0040    „Бог је мене теби поклонио,

0041    „Ја ћу, бабо, на мејдан изићи,

0042    „Оћу твоју заменити главу.”

0043    Ал’ му Ђурђа поче беседити:

0044    „Драго чедо, Сенковићу Иво!

0045    „Можеш, сине, на мејдан изићи,

0046    „Отићи ћеш, ал’ ми доћи не ћеш;

0047    „Јер си, сине, јако неразуман,

0048    „Још ти нема ни шеснаест лета,

0049    „А Турчин је јунак од мејдана,

0050    „Да му нема у крајини пара;

0051    „На њему је руво страовито:

0052    „Рисовина и самуровина,

0053    „А на коњу сама међедина,

0054    „Бојно копље вуком покројено;

0055    „Само ћеш се рува поплашити,

0056    „А камо ли кад подвикне Турчин,

0057    „И поцикне коњиц под Турчином,

0058    „Од страа ћеш пасти са коњица,

0059    „И своју ћеш изгубити главу;

0060    „Па што ћ’ тужан после теб баба?

0061    „Ко л’ ће бабу лебом доранити?

0062    „Ко л’ по смрти стара саранити?”

0063    Ал’ говори Сенковићу Иво:

0064    „Што б’ се, бабо, рува поплашио?

0065    „Ја с’ не бојим ни жива курјака,

0066    „А камо ли мртви кожетина;

0067    „Ако може Турчин подвикнути,

0068    „И ја могу, бабо, подвикнути;

0069    „Већ дај мени тестир и благослов,

0070    „Да Турчину на мејдан изиђем;

0071    „Док је, бабо, твога чеда Иве,

0072    „Не ћеш Турком ти прести кошуља.”

0073    То се Ђурђу на ино не може.

0074    Свог му добра дору оседлао,

0075    Дору седла, испод гриве љуби:

0076    „Ао, доро, врло добро моје!

0077    „Доста ли смо, доро, војевали,

0078    „Из Турака робље изводили,

0079    „Од Турака глава доносили!

0080    „Сад сам, доро, остарио врло,

0081    „Ја не могу више војевати,

0082    „Сад те шаљем с главом неразумном,

0083    „Са Иваном, са јединим сином:

0084    „Ива ј’, доро, глава неразумна,

0085    „Чувај, доро, моје чедо, Иву.”

0086    Па Ивана оправио лепо:

0087    Све му своје руво обукао

0088    И своју му сабљу припасао,

0089    Па Ивана лепо световао:

0090    „Ао Иво, моје чедо драго!

0091    „Пођи, сине, пош’о у добри час!

0092    „Тамо, сине, добре среће био!

0093    „Бог те здраво и мирно носио,

0094    „Од душманске руке заклонио!

0095    „Грдне ране и руке душманске!

0096    „И крепка ти десна рука била!

0097    „И оштра ти бритка сабља била!

0098    „Слободне ти очи на Турчина!

0099    „Кад ти дођеш под Рибника бела,

0100    „Ти се немој поплашити, сине!

0101    „Оштро гледај, а оштро беседи,

0102    „Оштро агу на мејдан зазивај.

0103    „Кад с Турчином на мејдан изиђеш,

0104    „Немој доре уздом забунити,

0105    „Ја сам дору боју научио,

0106    „Вешт је дора боју и мејдану,

0107    „Дора ће те собом заклањати,

0108    „Испод бритке сабље уклањати.”

0109    А кад Иван примио благослов,

0110    Љуби бабу у скут и у руку,

0111    И у земљу, гди он чизмом стаје,

0112    Стару мајку целива у руку:

0113    „Простите ми, моји родитељи!”

0114    Па се Ива коња приватио,

0115    Па на мејдан оде певајући,

0116    Родитељи осташе плачући.

0117    Кад је био на пољу Рибничком,

0118    Угледа се један шатор бели,

0119    Пред шатором копља ударена,

0120    А за копља коњи повезани,

0121    Под шатором ага од Рибника,

0122    Седи ага, пије малвасију,

0123    С њием пију два пашина сина;

0124    Кад је дорат коње угледао,

0125    Завриштао дорат под Иваном;

0126    Ал’ беседе два пашина сина:

0127    „Господине, аго од Рибника!

0128    „Ето старца Сенковића Ђурђа!

0129    „Сад ћеш, аго, изгубити главу,

0130    „Данас ћеш се с нама растанути.”

0131    Кад погледа ага од Рибника,

0132    Ал’ угледа Сенковића Иву:

0133    „Не бојте се, моја браћо драга!

0134    „Оно није Ђурађ Сенковићу,

0135    „Већ је оно Сенковићу Ива;

0136    „У з’о час га баба оправио,

0137    „Лудо ти ће данас погинути!

0138    „Ал’ га, браћо, погубити не ћу,

0139    „Јер је Ива дете неразумно,

0140    „Већ га оћу жива уватити;

0141    „А у Ђурђа млого кажу блага,

0142    „Зањ ћу узет’ шест товара блага.”

0143    У том Ива пред шатора дође,

0144    Божју помоћ Турком називао:

0145    „Божја помоћ, Рибничани Турци!”

0146    Лепо Турци помоћ приватише:

0147    „Здрав јуначе, Сенковићу Иво!

0148    „Које добро, Сенковићу Иво!

0149    „Које добро, што си до нас дош’о?”

0150    Ал’ беседи Сенковићу Иво:

0151    „Ко је овде ага од Рибника,

0152    „Нека мени на мејдан изиђе;

0153    „Агине ми књиге досадише,

0154    „Родитеља на мејдан зазива?

0155    „Родитељ је врло остарио,

0156    „Он не може на мејдан изићи,

0157    „Ја сам дош’о за мог родитеља.”

0158    Ал’ беседи ага од Рибника:

0159    „Ман’ се, Иво, врага и мејдана!

0160    „Још мејдана ни видио ниси,

0161    „А камо ли да си излазио;

0162    „Већ од’, Иво, да пијемо вино;

0163    „Греота је тебе погубити,

0164    „Јер си теке на свет настануо;

0165    „Већ се предај, Сенковићу Иво!

0166    „И без ране и без мртве главе;

0167    „А ево ти тврду веру дајем,

0168    „Да ти ништа учинити не ћу:

0169    „У твог бабе млого кажу блага,

0170    „Подај благо, па откупи главу.”

0171    Ал’ беседи Сенковићу Иво:

0172    „О Турчине, аго од Рибника!

0173    „Нисам дош’о, да ти се предајем,

0174    „Већ сам дош’о, да се огледамо

0175    „И јуначки мејдан поделимо;

0176    „Већ на мејдан, ако жена ниси!

0177    „Јер ми није дуго за стајање.”

0178    Цикну ага, кано змија љута,

0179    Па он скочи на ноге јуначке,

0180    Па се добра вранца приватио,

0181    Па беседи ага од Рибника:

0182    „О јуначе, сенковићу Иво!

0183    „Играј коња, па удри на мене.”

0184    Ал’ беседи Сенковићу Иво:

0185    „О Турчине, аго од Рибника!

0186    „Ја сам мога заморио дору

0187    „Из далеке земље путујући,

0188    „Па не могу дору заиграти,

0189    „Већ ти оћу стати на белегу,

0190    „Играј вранца, па удри на мене,

0191    „С белеге се уклонити не ћу,

0192    „Јуначки ћу тебе дочекати.”

0193    То Турчину врло мило било,

0194    Па разигра вранца по мејдану,

0195    Па потрже бојно копље оштро,

0196    Па повикну, као змај планински:

0197    „Држ’ се добро, Сенковићу Иво!

0198    „Немој рећи, да је пријевара.”

0199    На Ивана јуриш учинио,

0200    Гледа копљем у срце јунака;

0201    Клече дорат у зелену траву,

0202    Иву копље високо надмаши,

0203    Не може му калпак оборити,

0204    А камо ли ранити јунака;

0205    Ману сабљом Сенковићу Ива,

0206    Аги копље до руке просече.

0207    А кад види ага од Рибника

0208    Да му ништа нема од мејдана,

0209    Даде плећа, стаде бијегати,

0210    Да утече у бела Рибника;

0211    За њим Ива напусти дората,

0212    Колико се дорат уморио,

0213    Брзо дорат вранца састигао,

0214    На сапи му главу наслонио,

0215    Аги кида ките на појасу;

0216    Ал’ беседи ага од Рибника:

0217    „Боже мили, гди ћу погинути!

0218    „Од јунака да би погинуо,

0219    „Не би мени ни по јада било,

0220    „Већ од добра коња Иванова!”

0221    Ал’ је Иван дете неразумно,

0222    Он се сабљом не маша Турчина,

0223    Не ће њему да одсече главу,

0224    Веће ради, да увати жива,

0225    Да га води баби за поштење;

0226    У том с’ Турчин пушке досетио,

0227    Преко себе пушку опалио,

0228    Ал’ Бог даде, не погоди Иве,

0229    Већ дората међу очи чарне,

0230    Паде дорат у зелену траву,

0231    А Иван се на ноге дочека;

0232    А кад види ага од Рибника,

0233    Да ј’ Ивана с коњем раставио,

0234    Врати вранца натраг на Ивана:

0235    „Што сам мислиш, Сенковићу Иво?

0236    „Што сад мислиш, чему ли се надаш?

0237    „С добрим сам те дором раставио;

0238    „Већ предај се, Сенковићу Иво!

0239    „Робом и кад, а гробом никада.”

0240    Цичи Иван, ка’ и змија љута:

0241    „О Турчине, аго од Рибника!

0242    „Жив се теби ја предати не ћу;

0243    „Ако си ме с коњем раставио,

0244    „Са сабљом ме раставио ниси,

0245    „Ево сабље родитеља мога,

0246    „Која ј’ доста на мејдану била,

0247    „Одсекла је доста Турски глава,

0248    „Бог је добар, и данас ће твоју.”

0249    Цикну Турчин, к’о и змија љута,

0250    Натерује вранца на Ивана,

0251    Ал’ је Иван јунак од мејдана,

0252    Не ктеде се с пута уклонити,

0253    Ни с’ Турчину теде покорити,

0254    Већ јуначки чека на мејдану,

0255    Ману сабљом и десницом руком,

0256    Добру вранцу главу одсекао,

0257    Паде вранац и притиште агу,

0258    Насмеја се Сенковићу Иво:

0259    „Што сад мислиш, аго од Рибника?

0260    „Што сад мислиш, чему ли се надаш?”

0261    Поче ага Иву братимити:

0262    „Богом брате, Сенковићу Иво!

0263    „Немој мене данас погубити,

0264    „Ишти блага, колико ти драго.”

0265    Ал’ беседи Сенковићу Ива:

0266    „Волим твоју једну мртву главу,

0267    „Него блага цара честитога.”

0268    Ману сабљом, одсече му главу,

0269    Метну главу у јанкесу пасу,

0270    Брже с аге поскида одело,

0271    С аге скиде, на себе обуче.

0272    Угледаше два пашина сина,

0273    Гди погибе ага од Рибника,

0274    Пак беседе два пашина сина:

0275    „Да душмана жива не пустимо,

0276    „Да ми нашег агу осветимо!”

0277    Брзо Турци коње уседоше,

0278    Па Ивана брзо потераше,

0279    Бежи Иван, како горско звере,

0280    Док Бог даде, у гору замаче;

0281    Ето Турком невоље велике:

0282    На коњма га терати не могу,

0283    Добре Турци коње одседоше,

0284    Па за јелу коње повезаше,

0285    Пак пешице терају Ивана;

0286    Ал’ је мудра глава у Ивана:

0287    Он је Турком очи заварао,

0288    Докле њега протрчаше Турци;

0289    Онда с’ Иван коњма повратио,

0290    Па одреши два коња витеза,

0291    Једног јаше, а другога води;

0292    Кличе Ива кроз луг попевати:

0293    „Фала Турци, два пашина сина!

0294    „Кој’ ми данас коње поклонисте!”

0295    Кад зачуше два пашина сина,

0296    Брже трче на друм пред Ивана,

0297    Али на друм не смеше изићи,

0298    Већ из горе братише Ивана:

0299    „Богом брате, Сенковићу Иво!

0300    „Врати нама два коња витеза,

0301    „Даћемо ти шест стотин’ дуката.”

0302    Ал’ беседи Сенковићу Ива:

0303    „Не будал’те, два пашина сина!

0304    „Волим ова два коња витеза,

0305    „Него благо од вашег Рибника;

0306    „Не могу вас кроз гору терати,

0307    „Не би вама коњи требовали;

0308    „Ено вама вранца и дората,

0309    „Који није на крајини било.”

0310    Оде Иван двору певајући.

0311    Осташ’ Турци у гори плачући.

0312    Кад је Иван близу двора био,

0313    Угледа га стара мила мајка,

0314    Па свог сина познати не може,

0315    Јер је Иван руво променио.

0316    Променио руво и коњица,

0317    Пак запишта, као љута змија,

0318    Проли сузе низ бијело лице,

0319    Она трчи у дворове Ђурђу:

0320    „Јао Ђурђу, драги господару !

0321    „У з’о час си Иву оправио,

0322    „Оправио, да т’ замени главу!

0323    „Иво нам је тамо погинуо,

0324    „Ево иде ага од Рибника,

0325    „Сад ће наше дворе поарати,

0326    „А нас оће, Ђурђу, заробити,

0327    „Да под старост служимо Турчина!”

0328    А кад Ђурађ саслушао речи,

0329    Проли сузе низ јуначко лице,

0330    Пак он ђипи на ноге јуначке,

0331    Пак припаса мача зеленога,

0332    Пак он брже на чаире трчи,

0333    Те увати стару бедевију,

0334    Нејма каде да седлом оседла,

0335    Већ се голој на рамена баци;

0336    Пак излети Ђурађ пред Ивана,

0337    Ал’ свог сина познати не може,

0338    Јер је Иво руво променио,

0339    Променио коња и одело;

0340    Пак повика Сенковићу Ђурђу:

0341    „Стани курво, аго од Рибника!

0342    „Ласно ти је дете погубити,

0343    „Коме нема ни шеснаест лета;

0344    „Ал’ од’, аго, те погуби старца!”

0345    Ал’ беседи Сенковићу Иво:

0346    „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу!

0347    „Нисам, бабо, ага од Рибника,

0348    „Ја сам, бабо, твоје чедо Ива!”

0349    Од жалости јунак и не чује,

0350    Он не чује, што беседи Ива,

0351    Већ салети своје чедо Иву,

0352    Салети га, да одсече главу;

0353    Ето Иви големе невоље!

0354    Оће јунак да изгуби главу,

0355    Да од кога, већ од бабе свога!

0356    А кад види, да ће погинути,

0357    Даде плећа, пак стаде бегати,

0358    За њим Ђурађ пусти бедевију:

0359    „Стани, аго, утећи ми не ћеш!”

0360    Брзо Ђурађ састигао Иву,

0361    И оће му да одсече главу;

0362    Кад се види Ива на невољи;

0363    Он се маши у јанкесу пасу,

0364    Баци главу аге од Рибника,

0365    Баци главу пред свог родитеља:

0366    „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу!

0367    „Ето т’ главе аге од Рибника!”

0368    Кад је Ђурађ угледао главу,

0369    Баци мача у зелену траву,

0370    Пак он скочи с бедевије старе,

0371    Под Иваном коња приватио,

0372    Свој ечедо на руке привати,

0373    Пак Ивана и грли и љуби:

0374    „Вала, Иво, мој ечедо драго!

0375    „Који с’ баби заменио главу,

0376    „Свој господи образ осветлао,

0377    „Свој господи и нашој крајини!

0378    „Ал’ што с’ Турско руво облачио?

0379    „Мало бабо душу не огреши,

0380    „Мало тебе не погуби, сине!”

0381    Али Ива поче беседити:

0382    „Родитељу, Сенковићу Ђурђу!

0383    „По чем би се могао познати,

0384    „Да сам био тамо на мејдану

0385    „Кад с господом у диван изиђем?

0386    „Господа ми не би веровала,

0387    „Да сам тамо био на мејдану,

0388    „Да оданде обележја немам.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање