Женидба Јове Будимлије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

У овој краћој пјесми Јово Будимлија оболи, а његову драгу препроси себи бан од Ердеља. Јово се на наговор сестара придигне и преруши у лађара, трговца платном. Варком отима своју Даницу натраг и одводи је кући.

0001    Кад се жени Будимлија Јово,

0002    Он испроси лијепу Даницу,

0003    Јединицу, браћи мезимицу.

0004    Ал’ се млађан разболео Јово,

0005    То зачуо из Ердеља бане

0006    И препроси Јовину Даницу,

0007    Свате скупи, па води ђевојку.

0008    Кад су свати кроз Будим јездили,

0009    Истрчале две сестре Јовине,

0010    Па гледају кићене сватове.

0011    Беседила лијепа Даница:

0012    ”Ој Будиму, жалости велика,

0013    Ја не мисли кроз тебе пројездит’,

0014    Веће млада по теби шетати!”

0015    То слушале две Јовине сестре,

0016    Оне иду двору бијеломе,

0017    Па беседе боланоме Јови:

0018    ”Богом теби, наш брате једини,

0019    Теби, Јово, бане од Ердеља

0020    Препросио Даницу девојку,

0021    На срамоту и твоју и нашу,

0022    Одведе је с кићени сватови,

0023    Већ ти устај, наш брате једини,

0024    Вежи главу свиленом марамом,

0025    Тело уви свиленим појасом,

0026    Па ти купуј ту танану шајку,

0027    У њу мећи сваку трговину,

0028    Понајвише бијелога платна,

0029    Па се пуштај за лепом Даницом,

0030    Водом доле до Ердеља бану

0031    Не би л’ љубу себи добавио!”

0032    Уста Јово на ноге лагане,

0033    Главу веже свиленом марамом,

0034    Тело паше свиленим појасом,

0035    Па купује ту танану шајку,

0036    У њу меће робу свакојаку,

0037    Понајвише платна бијелога,

0038    Право иде ко Ердељу бану.

0039    Кад је Јово стиг’о у Ердеље,

0040    Шајком стаде код бистрог кленовца,

0041    Откуд бану ладну воду носе.

0042    К себи зове младе водарице,

0043    Па је њима јунак беседио:

0044    ”Чујете ли, младе водарице,

0045    Овде има робе свакојаке,

0046    Понајвише бијелога платна –

0047    Ви казујте по Ердељу равном!”

0048    Двору иду младе водарице,

0049    Па казују свака својој мајци.

0050    Глас допаде баници Даници,

0051    Па беседи господару бану:

0052    ”Овде има пуна робом шајка,

0053    А највише платна бијелога,

0054    Да идемо тој тананој шајки

0055    Да купујем платна бијелога,

0056    Скоро ће нам платно требовати –

0057    Живо ми је чедо под појасом!”

0058    Купи бане триест девојака,

0059    Па се шећу до танане шајке.

0060    Беседила баница Даница:

0061    ”Богом вама, млађане терзије,

0062    Изнес’те ми сваке трговине,

0063    Понајвише платна бијелога!”

0064    Њојзи веле млађане терзије:

0065    ”Ој Бога ти, госпојо банице,

0066    Ако ћемо ми платно изнети,

0067    Ветар ће нам платно замрсити –

0068    Ти ушетај у танану шајку,

0069    Па избери какво теби драго!”

0070    Ушета се лијепа Даница,

0071    За њом шећу триест девојака,

0072    Брегом шеће од Ердеља бане.

0073    Тада рече Будимлија Јово:

0074    ”Ој лађари, моја браћо драга,

0075    Осјеците свилене литаре,

0076    Потискујте ту танану шајку –

0077    Вас тридесет, триест девојака,

0078    Сваком момку по лијепа девојка,

0079    А меника баница Даница!”

0080    Кад је бане угледао Јову,

0081    Јови бане лепо беседио:

0082    ”Богом брате, Будимлија Јово,

0083    Врати мени лијепу Даницу,

0084    У Данице чедо под појасом!”

0085    Одговара Будимлија Јово:

0086    ”Не будали, од Ердеља бане,

0087    Кад сам вредан Даницу ранити,

0088    Ја сам кадар и чедо њезино!”

0089    Оде Јово водом певајући

0090    И љубљећи лијепу Даницу,

0091    А бан оста брегом кукајући.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Zenidba Jove Budimlije