Женидба Антуна Сењанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Кулу гради капетане Иво,

0002    У висину стотину лакатах,

0003    У ширину педесет пунано,

0004    На њу цука пет стотин’ чекичах

0005    И стотину лудијех шегртах,

0006    Сиротињи ни броја нема.

0007    Силну Иво грађевину гради:

0008    На њу удри дванаес’ таванах,

0009    Покрива јушиндом свакојаком,

0010    Око куле камену авлију,

0011    На авлију челикова врата,

0012    Преко врата мандал од мазије,

0013    Насред врата гвоздену капију,

0014    У капију халку заковану ─

0015    Ко дође на врата од куле,

0016    Да не вика Ива капетана,

0017    Но да цука халком у капију.

0018    Грађевину силну наредио,

0019    А четири табље направио

0020    Да довезе двадесет топовах,

0021    Догнаће их триста Нијемаца

0022    На пет стотин’ волах сријемацах,

0023    Наредиће двадесет топовах,

0024    Врћ’ [ћ]е их на четири стране,

0025    Да му кулу од Крајине бране.

0026    Кад је Иво кулу направио,

0027    Па се шета по бијелој кули,

0028    Ер је собом Иво бесједио:

0029    „Сад да ми је наћи ђевојку

0030    Да оженим дијете Антуна!“

0031    Оно рече, а на ноге скочио,

0032    Те се дивно Иво ођеднуо:

0033    Обуче ковчали чакшире,

0034    Постављене морском дивљетином ─

0035    Сваки лакат по седам дукатах,

0036    А обуче танану кошуљу,

0037    Врх кошуље црвену доламу,

0038    По долами пуца с обље стране,

0039    Ма што му је пуце под гроце,

0040    Оно није ка пуца сливано,

0041    Но на златну бурму извијано,

0042    На чивију пуце наређено ─

0043    Кад иде Иво у хајдуке,

0044    Те пију црвенику вино,

0045    Он развије пуце с чивилука,

0046    Шњим себе и дружини даје.

0047    Па пригрну златнога бињиша,

0048    А затаче од срме оружје,

0049    Па уљезе у подруме доње,

0050    Изведе агазли гаврана,

0051    Па га димно Иван ођеднуо,

0052    Оседла га седлом од филдиша,

0053    А потпрегну му четири колана,

0054    Заузда га уздом позлаће[но]м,

0055    О њој виси три стотине китах,

0056    А о свакој по десет дукатах,

0057    Те цукају врану до копитах,

0058    Покри га абахијом златном,

0059    Поднизана грошем и фижлином.

0060    Он се врану у рамена тура,

0061    Оћера га зеленом планином,

0062    Докле Иво у Будиму дође

0063    На сарају од Будима краљу,

0064    Ту га димно краљу дочекује,

0065    Те у краља запроси ђевојку,

0066    Иво проси, краље му је даје.

0067    Ту је Иво благо похарчио,

0068    Данак даде, а углави ђевојку,

0069    Да доведе сватах пет хиљадах.

0070    Оно рече, на дворове пође,

0071    Теке дође ситне књиге пише.

0072    Једну посла побратиму своме,

0073    Побратиму Бишћанину Алији:

0074    „Ну покупи хиљаду сватовах,

0075    Ходи шњима на дворове Иву!“

0076    Па је другу књигу оправио,

0077    А шиље је Јанковић Стојану:

0078    „Море, чу ли, Јанковић Стојане,

0079    Покупи ми хиљаду сватовах,

0080    Шњима ходи Иву на дворове!“

0081    Па је трећу књигу направио,

0082    Оправи је украј мора слана,

0083    А на име Закалиц сердару:

0084    „Покупи ми хиљаду солдатах

0085    Од зла оца а од горе мајке,

0086    Шњима ходи мене на дворове!

0087    Е ја хоћу мијешат’ сватове!“

0088    Како Иво књиге оправио,

0089    Доходе му свати на хиљаде,

0090    А напријед Бишћанин Алија

0091    И доведе хиљаду Тураках,

0092    Шњима сједе на мједено гумно.

0093    Мало би, ништа не стануло,

0094    Али иде Јанковић Стојане,

0095    Хиљаду води Котаранах,

0096    Он мрко Турке погледује,

0097    А Ивану ријеч говорио:

0098    „Што је ово, Иво, у з’о час ти било,

0099    Што ти хоте у сватове Турци?!“

0100    Кад погледа Иво капетане,

0101    Али иде Закалиц сердару

0102    И доведе хиљаду солдатах.

0103    Иво скупи хиљаду Сењанах,

0104    По љепоти свате пробирује,

0105    Породица да му се познаје.

0106    Онден се свати покренуше,

0107    Но да рече Бишћанин Алија:

0108    „Побратиме, Иво капетане,

0109    Да’ ми твога агазли гаврана

0110    Да на њега идем у сватове!“

0111    Иво му га бјеше поклонио,

0112    Но га не да дијете Антуне,

0113    Но му хитро на рамена скаче.

0114    Љуто Иво проклео Антуна:

0115    „Хај, Антуне, Бог ти наредио,

0116    Остала ти саморана мајка

0117    А сестре црне кукавице,

0118    Остала ти удовица љуба,

0119    Да би ју побратиму моме!“

0120    Оно рече, планином ојдоше

0121    И дођоше у Будиму граду.

0122    Госпоцки их краље дочекује,

0123    Он даде даре на сватове,

0124    А Антуну коња и ђевојку.

0125    Отолен се свати подигоше

0126    И дођоше на Дрин’ воду ладну ─

0127    На брегове вода устанула,

0128    Удара вода на валове

0129    И носи јеле од планине.

0130    Таде вика Бишћанин Алија:

0131    „А камо те, Иванов Антуне,

0132    Ну обиди на воду бродове,

0133    Могу ли ти свати прелазити!“

0134    И Антуна изједе срамота,

0135    И у воду коња угонио,

0136    А кад био води у пучину,

0137    Е му лохша срећа прискочила,

0138    Од јеле га грана зађеднула,

0139    Од добра га коња одвојила,

0140    Е се мучи проз Дрин’ воду ладну.

0141    Да је коме жалост погледати

0142    Како нема брата у Антуна,

0143    Нит’ је брата ни брата од стрица

0144    Кога би срце забољело.

0145    А Алија сабљу извадио:

0146    „Немо’ му ко надодати руку

0147    Да његову неизгубим главу!“

0148    Кад то виђе лијепа ђевојка,

0149    У воду је коња угонила,

0150    А на себе јаглак загрнула,

0151    Она зами низ воду Антуна.

0152    У Антуна многе миле секе,

0153    Које су му перчин угојиле,

0154    Вије перчин поврх воде ладне,

0155    За перчин га уфати ђевојка,

0156    А Антуну ријеч говорила:

0157    „Антуне, Бог ти убио мајку,

0158    Што ти хоте у свате душмани,

0159    Је л’ у тебе руке ал’ живота,

0160    Држ’ се моме коњу за облуку!“

0161    У Антуна је живот и рука,

0162    Уфати се коњу за облуку,

0163    Па из воде ладне изљегоше,

0164    Па ојдоше Сењу на Крајину,

0165    А сватови воду заминуше,

0166    Заминуше воду три конака.

0167    А кад Антун на дворове дође,

0168    Говори му лијепа ђевојка:

0169    „Чујеш ли ме, Ивовић Антуне,

0170    Ја изгуби Ива капетана,

0171    Ја његова Ала побратима,

0172    Ал’ ти никад љуба бити нећу!“

0173    Ту чекаше три бијела дана,

0174    Кад трећи био око подне,

0175    Стаде тутањ поља зеленога,

0176    Али иду кићени сватови.

0177    Но га вика Јанковић Стојане:

0178    „Море, чу ли, Бишћанин Алија,

0179    Кад дођемо Иву под дворове,

0180    Одвој твојухиљаду Тураках,

0181    Нека сједу Турци у авлију,

0182    Е ћемо ви вишу стиму градит’!“

0183    Како рекли, тако учинили:

0184    Уљегоше власи у дворове,

0185    Оставише у авлију Турке,

0186    Па им силну ст[им]анцију граде.

0187    Кад се добро напојили вина,

0188    Изљезе Ивовић Антуне,

0189    Од авлије затворио врата,

0190    Па изљезе на бијелу кулу,

0191    Ту сусрете Ива капетана,

0192    Ђе се шета с Алом побратимом.

0193    За сабљу се Антун прифатио,

0194    А Ивана мрко погледао ─

0195    Скочи Иво низ таван од куле,

0196    А Алија уфати Антуна:

0197    „Не, Антуне, јад га задесио,

0198    Не изгуби побратима мога,

0199    Даћеш твоју за његову главу!“

0200    Кад то виђе дијете Антуне,

0201    Ману сабљом, посјече му главу.

0202    Кад то чуше кићени сватови,

0203    Таде вика Јанковић Стојане

0204    Свога друга Закалић сердара.

0205    Скочи сердард од земље на ноге,

0206    А намигну Иву капетану,

0207    На пенџере свате наредише,

0208    А на табље тридес’ отидоше,

0209    Упалише двадесет топовах,

0210    Они туку по авлији Турке,

0211    Па сватовске пушке запуцале

0212    И побише хиљаду Тураках,

0213    Не утече ока за сједока.

0214    То је било кад се чинило.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Zenidba Antuna Senjanina